Putinu polazi za rukom ono što nije Trampu

Vladimir Putin bi mogao da uradi ono što nije uspelo Donaldu Trampu i nijednom drugom američkom predsedniku – da privoli evropske zemlje da počnu da više novca odvajaju za odbranu.

Nemački ministar finansija Kristijan Lindner potvrdio je u sredu da će vlada u Berlinu posle ruskog napada na Ukrajinu povisiti izdvajanja za vojsku i da će zbog toga država ove godine udvostručiti javni dug.

Tramp je sve vreme mandata upozoravao da Evropa mora da počne da vodi više računa o svojoj odbrani, umesto da se oslanja na Ameriku i pretio da će napustiti NATO ako Evropljani ne povise budžete za odbranu. Na finiji način su i Barak Obama i Džo Bajden tražili od prekookeanskih saveznika da izdvajaju dva odsto bruto društvenog proizvoda za vojsku, koliko bi trebalo da je minimum za države članice Severnoatlantskog saveza. Ipak, Nemačka je objavila da će dostići budžetski cilj za zemlje članice alijanse tek kad su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu. Već u prvim danima rata krajem prošlog meseca kancelar Olaf Šolc je saopštio da će njegova vlada povećati budžet za armiju sa dosadašnjih jedan i po na dva odsto nemačke ekonomije.

„Moraćemo više da ulažemo u bezbednost naše zemlje da bismo zaštitili slobodu i demokratiju”, istakao je tada Šolc u Bundestagu.

Sada ministar Lindner potvrđuje da će država uložiti sto milijardi dolara u vojsku, i to tako što će se zadužiti, pa će nemački javni dug porasti na 200 milijardi dolara, prenosi Blumberg.

Dok Amerika troši 3,7 odsto BDP-a na vojsku, evropske članice saveza prosečno troše oko 1,7 odsto, zbog čega su trpele oštre Trampove kritike. Iako se poslednjih godina povećavao broj zemalja koje su poštovale budžet propisan u Briselu, takve članice ipak su ostale u manjini. Nemačka je godinama povećavala izdvajanja, ali do 2020. nije povisila potrošnju na više od 1,4 odsto BDP-a. Iste godine u NATO-u su najmanje dva odsto BDP-na odbranu trošile samo SAD, Velika Britanija, Grčka, Rumunija, Litvanija, Letonija, Estonija i Norveška. Poljska je objavila da je u međuvremenu dostigla cilj, a vlada u Varšavi je posle izbijanja rata u Ukrajini saopštila da će i to premašiti i da će vojna izdvajanja povećati sa 2,2 na tri odsto BDP-a.

Iako nije članica transatlantskog saveza, i Švedska je prošle nedelje saopštila da namerava da povisi izdvajanja za vojsku na dva odsto BDP-a. Posle ruskog napada na Ukrajinu, u dosad neutralnim zemljama Švedskoj i Finskoj počeli su da raspravljaju da li ipak treba da uđu u NATO. Naglo je skočila podrška javnog mnjenja, pa dok je 2017. samo 19 odsto Finaca podržavalo učlanjenje, danas 53 odsto građana ove zemlje želi u NATO, kao i 51 odsto Šveđana, prenosi „Biznis insajder”.

Zvaničnici iz Finske, koja s Rusijom deli granicu dugu 1.340 kilometara, poručuju da će preispitati „alternative i rizike” članstva. Opozicija u Stokholmu traži da se debatuje o prijavljivanju za ulazak u NATO, ali je švedska premijerka Magdalena Anderson odgovorila da bi to „još više destabilizovalo ovaj deo Evrope i povećalo napetosti”.

Generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg izjavio je da bi se obe zemlje učlanile „prilično brzo” jer su u velikoj meri kompatibilne s članicama NATO-a, pa ne bi bilo potrebe za dugačkom procedurom kao u slučaju drugih zemalja.

Dva dana posle invazije na Ukrajinu, iz Kremlja su upozorili da ako Švedska i Finska uđu u NATO, to bi izazvalo „ozbiljne vojnopolitičke posledice, na šta bi Rusija morala da uzvrati”.