Od Beograda do Novog Sada za 33 minuta

Mašinovođa Zoran Đurđević bio je juče oko 10 časova za komandnom tablom „štadler kis 200” dabldeker voza nazvanog „Soko”, na desetom koloseku glavne železničke stanice „Beograd centar” (Prokop). S kolegom Sašom Rančićem obavljao je poslednje pripreme pred prvi polazak voza na pruzi za velike brzine između Beograda i Novog Sada, koji je bio zakazan za 11 časova.

– Jeste li uzbuđeni? – zanimalo je reportere „Politike”.

– Ne, nisam. Vozim ga nekoliko meseci, a već 28 godina radim ovaj posao – sa osmehom je uzvratio Đurđević, kome ovo nije bio prvi važan trenutak na srpskoj pruzi. Upravo on je imao čast da 30. juna 2018. poveze poslednji voz sa stare beogradske Glavne železničke stanice pre nego što je ona zakatančena.

– Možete li da garantujete da ćemo stići za 36 minuta – zanimalo nas je.

– Sigurno! Ako sve bude kako treba, stižemo za 33 minuta – samouvereno je odgovorio Đurđević.

– Samo zato što je predsednik u vozu? – nastavili smo.

– Ovo će biti četvrti put da upravljam vozom u kojem je predsednik. To je realno vreme da se savlada razdaljina između dva grada – uzvratio je Đurđević.

Sve u brzom vozu, punom zvanica i više od 60 akreditovanih novinarskih ekipa, bilo je pre 11 časova spremno za putovanje u Srpsku Atinu. Putnici „Sokola” sedeli su u kožnim podesivim sedištima, u svakom trenutku su mogli da vide displeje s podacima o putovanju, a ljubazni stjuardi i stjuardese služili su putnike.

Zvuk pištaljke otpravnika, sa zakašnjenjem od 19 minuta, označio je polazak voza iz Prokopa, a reporteri „Politike” uključili su štopericu.

Među putnicima i dalje neverica – da li je moguće da stigne za manje od 40 minuta? Deluje nerealno.

U januaru 2019, pred samo ukidanje putničkih vozova između Beograda i Novog Sada, oni su na toj relaciji kasnili i po sat i po do dva sata, a upravo toliko u proseku je trajalo i samo putovanje. Na sve to, dolazila su i besomučna ukrštanja vozova, čekanja, usporavanje zbog stanja šina na dobrom delu trase. Ove i druge misli i sećanja na višegodišnja putnička iskustva sa pruge Beograd – Novi Sad prolazili su juče kroz glavu dok je dabldeker podizao brzinu kroz sremske delove prestonice. Između Zemuna i Batajnice dostigao je brzinu od 120 na sat, na šta je ukazivao i displej, ali osećaj je bio kao da je „kis 200” plovio po šinama. Bez vibracija, truckanja i neprijatnog pritiska u ušima, osećaja koji su do 2019. pratili razvijanje brzine do 100 kilometara na sat na najbržem delu ove pruge.

Ništa drugačiji utisak nije bio ni kada je od Batajnice kompozicija razvila maksimalnu brzinu od 200 kilometara na sat. Za tren oka ukazala se Nova Pazova, za njom i Stara Pazova. U Inđiji, do koje je i iz Beograda i iz Novog Sada, do ukidanja polazaka 2019, vozovima trebalo oko sat vremena, sada se stiglo za dvadesetak minuta. Odmah za njom, gotovu u treptaju oka, i Beška. Posle 23 minuta od polaska tunel i vijadukt Čortanovci. Ubrzo pred očima i padine Fruške gore i čuveni Sremski Karlovci. Posle tridesetak minuta otkako je krenuo iz Prokopa prvi „intersiti” voz bio je na Žeželjevom mostu. Stjuardi i stjuardese poslužili su rakiju kako bi se „Sokolu” nazdravilo pre ulaska u novosadsku stanicu. U njoj odbor za doček i na hiljade građana koji su čekali svitu iz Beograda.

Dabldeker s putnicima iz srpske prestonice zaustavio se u železničkoj stanici Novi Sad posle 33 minuta i 28 sekundi od polaska, pokazala je štoperica ekipe „Politike”.

Đurđević je, ipak, bio u pravu.

Do kraja aprila cena karte 300 dinara

Redovan putnički saobraćaj na brzoj pruzi biće uspostavljen danas, a promotivni period, u toku kog će cena karte u jednom smeru biti 300 dinara, trajaće do kraja aprila. U promotivnom periodu će saobraćati „intersiti” i „regio” vozovi, ali ne i „regio ekspres”. Vozovi za sada neće stajati na Novom Beogradu.

Sređena novosadska stanica

Novosadska železnička stanica, kao i mnoge druge na trasi ove pruge, preuređena je. U ovoj fazi radova zamenjena je stolarija, sređeni su fasada zgrade, peroni i nadstrešnice, postavljen je novi mobilijar, uređen je prostor za roditelje sa decom, ugrađen je lift, postavljeni su i kartomati. Zbog budućih radova na ovoj stanici trenutno u funkciji nisu pothodnici.

Lazar i predsednik

Osmogodišnji Lazar Ranđelović iz Sremčice, najmlađi putnik brzog voza i budući inženjer, jučerašnji dan pamtiće ceo život. Kako kaže, ispunile su mu dve želje – prvi put se vozio vozom i upoznao je predsednika Srbije.

Pre polaska kompozicije za Novi Sad dečak je duže od 45 minuta skakutao po peronu železničke stanice „Beograd centar”.

– Uzbuđen sam jer volim putničke vozove. Ovaj će ići mnogo brzo, a ja bih voleo da ide još brže – kazao je u Beogradu. U povratku, pre nego što je voz napustio novosadsku železničku stanicu, bio je neraspoložen.

– Da li ti je lepo?

– Nije. Nisam zadovoljan.

– Zašto?

– Nisam upoznao predsednika, vrpoljio se u sedištu.

– Zašto želiš da ga upoznaš?

– Zato što sam ga gledao samo na televiziji.

Lazar je u pratnji majke ipak uspeo da se probije kroz brojne medijske ekipe u vagon u kojem je sedeo Aleksandar Vučić i da s njim porazgovara.