Energija je postala oružje, moramo se pripremiti za rizike

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žofre izjavio je danas da je napad Rusije na Ukrajinu istakao važnost energetske nezavisnosti jer su i „resursi postali oružje”, a da će Unija zajedno sa zemljama Zapadnog Balkana raditi na prevazilaženju tih izazova.

„Moramo da se zapitamo na koji način će agresija Rusije uticati na ekonomiju, konkretno na izvoz gasa prema Evropi. Postavlja se pitanje diversifikacije resursa energije jer se ispostavilo da su čak i resursi, odnosno energija postali jedno od najznačajnijih oružja”, rekao je Žofre.

On je na konferenciji „Cirkularna ekonomija, zapošljavanje i digitalizacija u svetlu Konferencije o budućnosti Evrope” izjavio da je važno pripremiti se za sve moguće rizike i da EU želi da osigura nabavku energenata.

„Radićemo takođe sa zemljama Zapadnog Balkana kako bismo mogli da se uhvatimo u koštac s tim rizicima”, rekao je Žofre.

Rešenje, prema njegovim rečima, jeste u obnovljivim izvorima energije.

„Postaćemo nezavisni tek u trenutku kada obuzdamo energetsku zavisnost od drugih”, istakao je Žofre, dodajući da je u EU do sada uloženo 3,1 milijarde evra u projekte koji se bave digitalizacijom i obnovljivim izvorima energije.

Žofre je rekao da se mora promeniti način na koji se ponašamo i kao proizvođači i kao konzumenti, kao i način na koji se bavimo otpadom.

Principi cirkularne ekonomije, istakao je, moraju da se primene i u balkanskim zemljama koje će jednog dana postati članice EU.

Ambasador Francuske Pjer Košar izjavio je da su digitalizacija i cirkularna ekonomija „nosioci stvaranja poslova i bogatstva koji takođe predstavljaju izuzetne vektore integracije srpskih aktera na evropsko tržište”.

To vodi, kako je naveo, usvajanju evropskih normi u fazi razvoja i proizvodnje, što omogućava srpskim kompanijama da više izvoze ka spoljnim tržištima i stvara prilike za finansije iz EU.

Podsetio je da sve što je vezano za stratešku autonomiju EU zavisi od zajedničkog pitanja bezbednosti i ekonomskih izbora, ali i zajedničkog osećanja pripadništva i da Srbija u tome treba da uzme svoje učešće.

„Zapadni Balkan je identifikovan kao jedan od prioriteta francuskog predsedavanja. Predsednik Francuske Emanuel Makron je to jasno istakao i rekao da bi želeo da se integracija balkanskih zemalja završi u razumnom roku”, kazao je francuski ambasador.

Košar je najavio da će u aprilu biti održan francusko-srpski forum inovacije, čiji je cilj da se istaknu projekti sa visokom tehnološkom vrednošću uz podršku fondova EU u oblasti tehnologije primenjene u poljoprivredi i digitalizaciji industrije.

Takođe će ove godine biti objavljen konkurs Eko-opština, da bi se nagradile srpske opštine koje će biti najaktivnije u upravljanju otpadom, vodom i energetskoj efikasnosti.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da je EU najvažniji strateški i finansijski partner Srbije u oblasti cirkularne ekonomije.

„Radili smo sa EU na podršci projektima koji će direktno doneti efekte u tim važnim oblastima i stići do svakog građanina Srbije”, kazala je Joksimović.

Ona je zahvalila Francuskoj što je tokom svog predsedavanja EU održala Zapadni Balkan i temu odgovorne i održive politike proširenja visoko na agendi uprkos značajno izmenjenim geopolitičkim, ekonomskim i strateškim okolnostima.

„Smatram da izmenjene geopolitičke okolnosti nalažu EU zdravorazumski pristup pojačavanju delovanja u pravcu demokratije, mira i integracije Zapadnog Balkana u EU u skladu sa kriterijumima i pregovaračkim okvirima”, rekla je ministarka.

Joksimović je istakla da je Srbija pokazala da je spremna da doprinese zajedničkoj održivoj budućnosti EU u političkom, ekonomskom, bezbednosnom, zdravstvenom, socijalnom i ekološkom smislu.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević izjavila je da linerna ekonomija zasnovana na principu „uzmi, iskoristi, baci i ostavi” nije održiva i da se Srbija mora preorijentisati na cirkularni vid ekonomije.

„To podrazumeva proizvodnju dugoročnijih proizvoda čiji se krajnji otpad vraća u ciklus i ponovo iskorišćava na podjednako kvalitetan način”, kazala je Kisić Tepavčević.

Ona je rekla da bi prema početnim procenama prelazak na cirkularnu ekonomiju i korišćenje otpadnih proizvoda, bilo nastalih u procesu proizvodnje ili nakon upotrebe, samo u prvom aktu dovelo do otvaranja 30.000 radnih mesta.

Takođe, dodala je, cirkularna ekonomija, kao i zelena IT tehnologija, otvaraju mogućnost da se osobe koje su na tržištu rada ranije prepoznate kao ranjive, kroz edukaciju i prekvalifikaciju što pre uključe u takav način proizvodnje, navodi Beta.