Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pustinjski pakao Jemena

Najsiromašnija arapska država se izrodila u haos sukoba i protivnika koje je teško nabrojati i protumačiti. U zemlji na 528.000 kvadratnih kilometara besne najmanje tri rata
Жеђ: дечак у некада срећној земљи (Фото EPA/EFE&Yahia Arhab)

 

Zlo nikada ne ide samo. Tako je svuda, pa su razorna vojna dejstva u Ukrajini još više otežala život u 4.000 kilometara na jug udaljenom Jemenu, biblijskoj zemlji na jugozapadu Arabijskog poluostrva. Jemen je 26. marta ušao u osmu godinu od sveta zaboravljenog, a sveopšteg rata.  Jesenas su Ujedinjene nacije procenile da će u Jemenu sa 30 miliona stanovnika, broj poginulih ili od gladi i bolesti do kraja 2021. premašiti 377.000 ljudi. Sada jemenski novinari pišu da je broj smrtnih slučajeva dostigao oko 400.000 osoba, uključujući 3.900 dece.

Istorija, kultura, privreda i stanovništvo Jemena su bili pod uticajem strateškog položaja zemlje na južnom ulazu u Crveno more, raskrsnici antičkih i modernih trgovinskih i komunikacionih veza čovečanstva. To „prokletstvo” opstajava i danas.

U stara vremena, države na mestu današnjeg Jemena kontrolisale su snabdevanje vrednom robom poput tamjana i mirišljave smole mire, te dominirale trgovinom mnogim cenjenim proizvodima iz Azije, poput začina i aroma. Jemenske visoke planine su privlačile kiše i činile zemlju plodnijom od ostalih delova Arabijskog poluostrva.

Zato je Jemen bio mesto niza antičkih kraljevstava. Poznati su bili kraljevstvo Saba i njegova istoimena kraljica, prema Starom testamentu ljubavnica jevrejskog kralja Solomona 1.000 godina pre nove ere. Sledbenici proroka Muhameda su, tvrdi se, u jednom danu preobratili stanovnike Jemena u islam. Sa zapada Jemena je poticao veliki geograf, astronom i gramatičar Abu Muhamed al Hamdani iz 10. veka nove ere, jedan od najfinijih predstavnika islamske kulture kasnog perioda Abasidskog kalifata. Jemenski grad Moka na crvenomorskoj obali je bio prvo mesto gde je komercijalno uzgajana kafa i dugo bio jedini odakle je dragoceno zrno stizalo.

Bilo je to doba kada je Jemen istinski zračio, bez primese zaostalosti. Rimljani su ga zvali Arabija feliks („Srećna, vesela  Arabija”), za razliku od odbojnih prostranstava Arabije deserte („Pustinjske Arabije”).

U savremenoj istoriji Jemen nije ni srećan ni veseo. Stolećima nezavisan imamat, do kraja Prvog svetskog rata turska vazalna država, ušao je početkom šezdesetih godina prošlog veka u tragičan začarani vojni krug posle osmogodišnjeg građanskog rata u kojem je susedna Saudijska Arabija podržavala rojaliste, a Egipat predsednika Gamala Abdela Nasera – republikance.

Početkom jula 2014, je severnjački pobunjenički pokret Huti poveo građanski rat protiv krhke centralne vlade. Ovoj je u martu 2015, u pomoć oružjem pritekla međunarodna koalicija predvođena Saudijskom Arabijom.

Od tada su kraljevina i saveznici izveli više od 22.000 vazdušnih napada u pokušaju da odvrate pobunjenike. Jedna trećina udara bila je na nevojne objekte – uključujući škole, fabrike i bolnice, prema podacima iz nezavisne organizacije Jemen projekat. Prema procenama UN, četiri miliona lica je raseljeno, 80 odsto stanovnika zavisi od pomoći radi preživljavanja.

Jemen, sada najsiromašnija arapska država se izrodila u haos sukoba i protivnika koje je teško nabrojati i protumačiti. U zemlji na 528.000 kvadratnih kilometara besne najmanje tri rata.

Pomenuta vojna intervencija međunarodne koalicije arapskih država protiv Huta i za povratak vlade predsednika Abdu Rabu Mansur Hadija koju priznaju UN, je, takođe, posredno namirivanje računa Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) sa Iranom. U drugom, zbrkanom i višestranom građanskom ratu se obračunavaju svi sa svima u pokušaju da iskoriste haos i steknu prevlast.

U trećem, Sjedinjene Američke Države predvode vazdušni rat protiv terorističke Al Kaide i tzv. Islamske države (ID). Al Kaida na Arapskom poluostrvu (AKAP) se u Jemenu bori protiv Huta, vlade Jemena i koalicije predvođene Saudijcima. ID je mnogo manji od AKAP-a, ali je takođe izvodila samoubilačke napade i ubistva.

Južni tranzicioni savet se zalaže za nezavisni Južni Jemen u čemu uživa značajnu podršku među oružanim snagama vlade Jemena. Mnogobrojne salafističke grupe striktnih ortodoksnih muslimana sunita učestvuju u borbi protiv Huta, ali su pružale podršku i AKAP-u.

Iran je jedina zemlja sa funkcionalnom ambasadom u Sani pod kontrolom Huta. Saveznici Saudijske Arabije tvrde kako postoje dokazi da Iran aktivno snabdeva Hute. Navodno, Iran želi da sedi za pregovaračkim stolom radi konačnog dogovora u Jemenu.

U Teheranu sam od Mohamada Taki Roghanihe, direktora Iranskog kulturnog centra i urednika dnevnika na engleskom „Iranske vesti”, čuo da tamošnji mediji svakodnevno izveštavaju „o užasnom ratu koji se odvija već duže vreme u Jemenu, nasuprot ćutanju zapadnih medija. Nastojimo da čovečanstvo upoznamo sa tragedijom koja se događa u toj zemlji, civilnim žrtvama… Odgovorno je objavljivati članke o Jemenu kako bi čovečanstvo zaustavilo takav zločin”.

Nekoliko meseci kasnije u Kuvajt gradu mi je Saad Ali Muhamed, glavni urednik Kuvajtske novinske agencije (KUNA), jednog od najcenjenijih novinskih medija u regionu i dobar poznavalac bliskoistočnih prilika kazao da „Kuvajt želi da Iran prestane da se meša u unutrašnja pitanja Jemena. Kuvajt bi voleo da vidi legitimno izabranu vladu na vlasti u Jemenu, koja upravlja iz zemlje a ne iz inostranstva”.

Početak 2022. je obeležila nagla eskalacija sukoba u Jemenu. Samo u januaru je bilo više civilnih žrtava nego tokom čitave 2021, a gotovo svakog sata jedna osoba je ubijena ili ranjena.

Jemen već godinama, takođe, pati od, po procenama UN, najveće humanitarne krize o kojoj gotovo niko ne raspravlja. Sada još zasenjen sukobom u Ukrajini, Jemen se, prema UN, nalazi se na ivici potpunog kolapsa. UN su upravo tražile 4,3 milijarde dolara za rešavanje nestašice hrane u Jemenu i sprečavanje da gladuje 19 miliona ljudi. No, samo 1,3 milijarde dolara je prikupljeno na konferenciji u Ženevi.

Jemen već oseća i ekonomski rat Zapada protiv Rusije zbog Ukrajine. Kriza u Evropi će dramatično uticati na pristup Jemena hrani i gorivu, čineći nevolje još gorim.

S obzirom na to da Jemen uvozi više od 35 odsto pšenice iz Rusije i Ukrajine, sukob u Istočnoj Evropi i poremećaji u snabdevanju pšenicom doveli  su do naglog povećanja cene hrane za više od 150 odsto. „Milioni jemenskih porodica ne znaju kako da dobiju sledeći obrok”, rekao je lokalni predstavnik Međunarodnog Crvenog krsta.

Saudijska Arabija je, opet, upozorila kako „neće snositi nikakvu odgovornost” za globalnu nestašicu nafte jer napadi Huta dronovima preko granice na naftna postrojenja u kraljevini remete proizvodnju, „sigurnost i stabilnost snabdevanja energijom na svetskim tržištima”. Neuobičajeno jasno i oštro upozorenje je usledilo pošto su naftom bogate zemlje Zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju, pod pritiskom naročito iz SAD da otvore slavine za snabdevanje suočene sa nestabilnošću tržišta posle ruske vojne intervencije u Ukrajini.

Urednik i novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бојана
Postoji li neki rat u koji nije umešana Amerika?
milos kozarski
Где је мера српског мондијализма? Једина "веза" Срба са Јеменом су исламски фанатици из бригаде ел муџахедин, који су не тако давно котрљали српске главе по Озрену. Волимо сваког, али ваљда прво брата рођеног. Или? Не чеши се тамо где не сврби каже изрека. Молим објавите коментар који није злонамеран, само подсећа на догађај који нам је ваљда важан.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.