Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KULTURNI DODATAK, 9.4. 2022.

​Pet bezbrižnih dana

Više od veka kasnije broj izmišljenih junaka koji tonu u knjigama, filmovima i stripovima o Titaniku prevazilazi za celih 17 broj ljudi koji su zaista nastradali kada je stvarni brod potonuo na liniji između Sautemptona i Njujorka
​Брод Титаник приликом испловљавања из Саутемптона, 10. априла, 1912. (Фотографије Википедија)

110 GODINA OD POTONUĆA TITANIKA

Priču o socijalnom udesu začinio je i selektivni način spasavanja koji je, osim po geslu „prvo žene i deca”, sprovođen i logikom „prvo bogati pa siromašni”, što je dovelo do toga da nastrada mnogo više putnika u trećoj (24 odsto preživelih) nego u prvoj klasi (62 odsto preživelih)

Jedanaest decenija od najpoznatije pomorske nesreće svih vremena, olupina Titanika još leži u vodenom ambisu dubokom 3.784 metra. Međutim, u bližoj budućnosti, za tridesetak godina, ostaci broda biće gotovo neprepoznatljivi, a najveći deo će nestati.

I mada su tokom decenija olupinu praktično „očerupali” retki posetioci najtamnijih dubina, koji su odnosili delove broda kao uspomenu i blago, to nije najveća pretnja Titaniku. Brod je, naime, delimično – pojeden.

Kada je Titanik legao na dno Atlantika, sitni organizmi najpre su se gostili desetodnevnim zalihama hrane koje su preostale u brodskoj kuhinji i ostavama. Zatim su počele da bujaju druge kolonije koje se hrane gvožđem i da jedu sam brod. Ovi mikroorganizmi su toliko aktivni da se očekuje da brod praktično pojedu, te da u drugoj polovini veka samo neke unutrašnje konstrukcije Titanika opstanu, dok će dobar deo olupine da se uruši i – nestane.

Kada je pomorski oficir i okeanograf Robert Balard 1986. godine otkrio olupinu najslavnijeg broda na svetu, skovao je i naziv rustikal da bi označio formacije rđe koje prekrivaju gvozdene delove broda i izgledaju kao neka zver koja je čvrsto obgrlila brod sa svih strana. Rđa je deset godina kasnije dodatno proučavana prilikom nove posete olupini, da bi se još nekoliko godina kasnije otkrilo da Titanik izjedaju udruženi bakterije, plesni i drugi mikroorganizmi među kojima je i do tada nepoznata vrsta, kasnije nazvana Halomonas titanicae.

Profesor Roj Kalimor s kanadskog Univerziteta Regine, koji je od 1996. godine proučavao rustikle Titanika, procenio je da ti „konzorcijumi” mikroorganizama koji žive u simbiozi i bujaju tako što se hrane brodskim gvožđem, uklone blizu 100 kilograma ovog metala dnevno. Kako izgleda, više vole kovano gvožđe nego čelik, zbog njegovih nečistoća (fosfor i sumpor), brod nije propadao ravnomerno. Profesor Kalimor je istovremeno tada procenio da će do kraja 21. veka olupina usled ovog procesa postati sasvim neprepoznatljiva.

Muzika za kraj

U međuvremenu, ove nedelje obeležava se 110 godina od potonuća koje je ostalo ne samo aktuelna nego i jedna od najzanimljivijih priča svih vremena, iz koje još uvek učimo. Naime, u noći 15. aprila 1912. RMS Titanik je na dno Atlantika za sobom odvukao 1.514 putnika i članova posade.

Više od veka kasnije broj izmišljenih junaka koji tonu u knjigama, filmovima i stripovima o Titaniku prevazilazi za celih 17 broj ljudi koji su zaista nastradali kada je stvarni brod potonuo na liniji između Sautemptona i Njujorka.

Prodavac novina sa udarnim vestima o potonuću Titanika

Ceo slučaj je odavno postao arhetip, a sam naziv broda, Titanik, prerastao je u sinonim za potonuća svih vrsta. No, zašto se ovaj događaj toliko urezao u kolektivno pamćenje i tako snažno se izdvojio od drugih sličnih što pomorskih, što drugih saobraćajnih nesreća?

Titanik ima sve elemente dobre priče, od kojih su gotovo svi s vremenom postali opšta mesta. Ovaj za svoje doba zaista fantastičan brod, uzgred proglašavan za „nepotopiv”, tone bukvalno na svom prvom putovanju od Evrope do Amerike. Kapetan Edvard Smit odlazi na dno zajedno s brodom za koji je verovao da mu led ne može ništa. Dok brod tone u severni Atlantik, grupa od osam muzičara na palubi svira „Nearer, My God, to Thee”, pesmu koja se izvodi na hrišćanskim sahranama.

Osim jedne od prvih upotreba Morzeovog pozivnog signala SOS, koji se koristi od 1909. godine, slučaj već u svoje vreme šalje i brojne druge poruke, a najpre onu o aroganciji industrijskih magnata i moći koja je očas otišla na morsko dno nakon gotovo bezazlenog sudara s jednim ledenim bregom.

Pre imena koje će postati „zloglasno”, brod je nosio radni naziv Brod 401. S kasnijom oznakom RMS, Royal Mail Ship, brod Titanik je bio jedan od onih koji su s poštom imali ugovor o prenosu pošte. No, on je, pre svega, luksuzni putnički brod.

Izgrađen je u Belfastu između 1909. i 1911. u brodogradilištu „Harland i Vulf”. Ovo je brodogradilište imalo ugovor s kompanijom „White Star Line”, inače u vlasništvu magnata J. P. Morgana, koja je u prevozu putnika vodila trku sa u to doba sve većom konkurencijom.

Titanik je brod iz serije koja predstavlja zenit upotrebe parnih mašina u pomorskom transportu. Sa idejom da se poveća broj putnika na uštrb brzine koju su nudile druge kompanije kao svoju prednost, „White Star Line” u seriji Olimpik izgradio je tri gigantska broda, a pored Titanika u ovu klasu spadaju RMS Olimpik i RMS Britanik. Ovi brodovi su imali ogromnu snagu, od čitavih 46.000 konjskih snaga, nosili su okeanom hiljade tona i bili pokretani ogromnim parnim cilindrima.

Od samog početka priča o Titaniku nosi jaku socijalnu komponentu. Na njemu su tokom njegove prve i jedine plovidbe putovali neki od najbogatijih ljudi na svetu tog doba. Između ostalih, milioneri Džon Jakob Astor, Bendžamin Gugenhajm i Isidor Štraus.

No, dok su na gornjim od 11 paluba Titanika boravili najveći industrijski magnati, u drugoj i trećoj klasi su okean prelazili ubedljivo najsiromašniji emigranti iz Irske, Norveške i drugih delova Evrope, tragajući za srećom u Njujorku, gradu nade.

Olupina najpoznatijeg broda

Na kraju, tokom potonje tragedije, priču o socijalnom udesu je začinio i selektivni način spasavanja koji je, osim po geslu „prvo žene i deca”, sprovođen i logikom „prvo bogati pa siromašni”, što je dovelo do toga da nastrada mnogo više putnika u trećoj (24 odsto preživelih), nego u prvoj klasi (62 odsto preživelih).

Ono što potonuće Titanika čini tako upečatljivim nije samo njegova priča već i to što on predstavlja – simbolički završetak jedne epohe. Sam brod je, po svojim karakteristikama, veličini, snazi i opremljenosti bio bukvalno tehnički vrhunac industrijske revolucije. Kao što je eksplozija cepelina Hindenburg najavila kraj međuratne ere, a tragedija u Černobilju ukazala na krah komunizma, Titanik je, u osvit Prvog svetskog rata, najavio novu eru.

Uspomene iz salona

Titanik je isplovio iz Sautemptona u Engleskoj 10. aprila 1912, da bi istog dana u Francuskoj pristao i ukrcao putnike. Dan kasnije, 11. aprila, pristao je i u Irskoj, u luci Kvinstaun, a potom je zaplovio na višednevnu plovidbu ka Halifaksu i na kraju ka Njujorku u Americi. Ploveći ledenim, ali kristalno mirnim severnim Atlantikom, proveo je pet bezbrižnih dana na otvorenom okeanu.

U noći između 14. i 15. aprila, oko 23 časa, more je i dalje bilo mirno, mada hladno, a većina putnika već je spavala. Kada se s palube začulo: „Ledeni breg tačno ispred!”, komanda je naglo promenila kurs kretanja broda. No, za manevrisanje je trebalo nešto vremena, a već je bilo prekasno.

Četiri sata kasnije, nakon drame koja će biti prepričavana pun vek, RMS Titanik potonuo je u vodeni ambis dubok 3.784 metra.

Mada na teško pristupačnom mestu, olupina je do danas posećena mnogo puta. Ekspedicija RMS Titanik Ink. iz 2000. godine izvela je 28 zarona tokom kojih je pronađeno više od 800 artefakata, uključujući telegrafe, bočice s parfemima, nakit i dekoracije. Na mestu potonuća obavljeno je venčanje uz imitaciju ljubavnih scena iz slavnog filma Džejmsa Kamerona iz 1997. godine. Kameron je 20 godina pošto je snimio kultni film i sam u malenoj podmornici „zarad istraživanja i nauke” zaronio i oplovio olupinu kako bi stvorio dokumentarac o Titaniku.

U Muzeju nauke u Londonu na 100. godišnjicu potonuća bilo je izloženo čak 6.000 predmeta s broda – najfiniji beli porcelan, posude s maslinama, šeširi, pisma i novčanice samo su mali deo ove kolekcije sačuvani kao ostaci scenografije da pripovedaju o epohi i sudbinama.

Ovih dana, jedanaest decenija od tragedije, u medijima je najavljen horor film Titanik 666, kao i aukcija na kojoj će biti ponuđena brošura o Titaniku, štampana pre 111 godina. U svetskoj štampi i dalje debatuju da li je Džek Doson (Leonardo Dikaprio iz filma Titanik) mogao da se spase, zatim koje su sve greške komande dovele do potonuća broda i u kojoj meri je ispoštovano geslo „prvo žene i deca”.

Možda će bakterije i pojesti brod, ali čini se da će priča o Titaniku živeti zauvek.

Autori su urednici portala „Nauka kroz priče”

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.