Ponedeljak, 15.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tri predloga mlinara za spas sektora

(Фото А. Васиљевић)

Direktor poslovnog udruženja mlinara i fabrika testenina „Žitounija” Zdravko Šajatović izjavio je da su u Srbiji povećane prelazne zalihe brašna zbog zabrane izvoza ali da tačne količine nisu poznate. Proizvođači bi, kako je rekao za „Politiku”, mogli u kratkom periodu da proizvedu 20.000 tona za izvoz, što odgovara količini od 30.000 tona pšenice i to ne bi ugrozilo prehrambenu sigurnost zemlje.

Jedna od predloženih mera za pomoć sektoru, koje su predočili državi, jeste da, ako je već izvoz zabranjen, robne rezerve otkupe viškove brašna za prehrambenu sigurnost, a druga da se ukine zabrana što je podržala i Privredna komora Srbije, naveo je Šajatović za naš list.

– Postoji i treća opcija, što smo od početka krize predlagali a to je da se uvedu mesečne kvote za izvoz brašna. Takvu meru je moguće kontrolisati preko carine. Mi smatramo da je realno da u aprilu izvezemo 20.000 tona, a maju i junu po 25.000 tona – naglasio je on.

Dodao je da je to u zbiru 106.000 tona žita, što Srbiju ne može da ugrozi u prehrambenom smislu. Rekao je da i ekonomska logika nalaže da treba podsticati izvoz proizvoda sa većom ostvarenom vrednošću, a to je brašno u odnosu na pšenicu.

Napomenuo je da zbog ovakve situacije pojedini mlinari polako zaustavljaju proizvodnju, neki će početi redovne remonte a neki da pripremaju silose za prijem novog roda.

– Šteta od zabrane izvoza je velika, magacini su puni. Uglavnom, očekujemo da će se proizvodnja smanjiti jer niko neće da melje pšenicu od 35 dinara i da pravi zalihe koje ne može da izveze – naveo je Šajatović.

On je ranije za Betu izjavio da postoji rizik da će kupci, kojima i pored ugovora nije isporučeno brašno, tužiti proizvođače a arbitraža u Londonu je efikasna i brzo donosi presude nakon što se priloži ugovor. Od kazne bi proizvođače u Srbiji mogla da izuzme „viša sila”, a to je da je država donela odluku o zabrani izvoza, ali s obzirom na to da su napravljeni izuzeci i pšenica isporučena Severnoj Makedoniji, oko 100.000 tona, Albaniji oko 30.000 tona i Italiji oko 18.000 tona, „viša sila” neće biti opravdanje, kazao je on za tu agenciju.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.