Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: VLADISLAV JOVANOVIĆ, diplomata

Ne smemo da presečemo vezu s Rusijom

Zapad je svestan da ne može da natera Srbiju da preko noći uvede sankcije Rusiji i prekine odnose s tom državom. Zato pribegavaju takozvanoj salama taktici, rez po rez
(Фото Н. Марјановић)

Rusija mora što pre da privede kraju vojnu operaciju u Ukrajini, odnosno da dosegne minimum postavljenih ciljeva i da onda predloži uslove za sklapanje mira. Takođe, nužno je da osmisli kako da se zaštiti od teških gubitaka u totalnom ekonomskom ratu, koji Zapad sa SAD na čelu vodi protiv nje. Amerika sve manevre u tom pravcu pokušava da osujeti, preteći svim i svačim državama koje su naklonjene Rusiji, čega ni Srbija nije pošteđena. Protiv Moskve je poveden i totalni diplomatski rat – uz masovno proterivanje osoblja ruskih ambasada u zemljama Evropske unije, a glavni udar ide preko Ujedinjenih nacija, kaže Vladislav Jovanović, nekadašnji ministar inostranih poslova SR Jugoslavije u dva mandata, ambasador u UN i diplomata s višedecenijskim iskustvom.

Što brže okončanje rata u Ukrajini želja je čitavog dobronamernog čovečanstva, ali je sve jasnije da ključeve mira ne drže samo Moskva i Kijev?

Da, pitanje je da li Ukrajina može da prihvati bilo kakav mirovni predlog bez blagoslova svojih zapadnih pokrovitelja. Interes Amerike nije političko rešenje, oni su ovu krizu indukovali i sada žele da ostvare dalekosežne ciljeve. U strategijama osmišljenim pre Trampove ere, Rusija je označena kao najveći protivnik Amerike, a Kina kao najveći rival. U nastojanju da obezbede globalnu prevlast, SAD su kao prvu metu označile Rusiju, ekonomski i demografski slabijeg i ranjivijeg takmaca.

Kažete da je Rusija prva meta, da li to znači da SAD planiraju i konfrontaciju s Kinom?

U tim strategijskim procenjivanjima Rusija je projektovana kao potencijalni saveznik SAD protiv Kine. Ali, Rusija najpre mora da bude iscrpljena, ako je moguće i slomljena, nalik onakvoj kakva je bila u vreme Borisa Jeljcina. Samo kao takav poslušni satelit bila bi podesna da se njena vojnička masa i teritorija iskoriste za obračun s Kinom. Zato je pokrenuta višeslojna operacija, najpre kroz ekonomski rat, kroz stalno pomeranje NATO snaga do granica Rusije, uz kontinuirano insistiranje na učlanjenju bivših sovjetskih republika u tu vojnu alijansu. Zveckanje oružjem na duže staze prouzrokuje iznurivanje ekonomskih, ljudskih i vojnih potencijala Rusije. Uporedo je započet proces demonizacije ne samo predsednika Putina i njegovog režima već i celokupnog naroda, uz stalno opominjanje ostalih zemalja da je saradnja s Rusijom „toksična”.

A onda se dogodila Ukrajina. Ili je njeno uvođenje u igru takođe bilo deo strategije o kojoj govorite?

Zapad je intenzivno radio na jačanju državnog i nacionalnog identiteta Ukrajine i na raspirivanju nepoverenja i mržnje prema Rusima. To su bile pripreme za eventualni sukob, po mogućstvu što duži i krvaviji, posle koga bi ostao nepremostiv jaz između dve najveće slovenske države. Zato sam i rekao da Moskva što pre mora da okonča vojnu operaciju u Ukrajini, kojom je, to se mora reći, narušila integritet i suverenitet te zemlje. Ma koliko takav potez bio iznuđen zarad zaštite vitalnih strateških interesa, on je Americi poslužio da na izvestan način legitimiše svoju politiku prema Rusiji i da je intenzivira, uvlačeći u konfrontaciju evropske saveznike, a želi da taj front proširi na što veći deo ostatka sveta. Zato je težište diplomatskog rata sada u Ujedinjenim nacijama.

Predsednik Vučić je nedavno upozorio da pojedine zemlje planiraju da pokrenu inicijativu za isključivanje Ruske Federacije iz Ujedinjenih nacija. Nekoliko američkih senatora već je javno apelovalo na predsednika Bajdena da ukloni Rusiju iz Saveta bezbednosti, a u obraćanju Ujedinjenim nacijama isto je tražio i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. Na koji način bi takav scenario mogao da bude ostvaren?

Maligne ideje da se Rusija izbaci iz UN ili da joj se uskrati pravo veta u Savetu bezbednosti nemaju izgleda za uspeh. Time bi bili potkopani temelji međunarodnog ustrojstva, uspostavljenog posle Drugog svetskog rata, što može da dovede do nesagledivih posledica. Kada rušite takvu konstrukciju, a nema ničeg što bi moglo da je zameni, onda nastupa stanje haosa. Međutim, ukoliko se rat u Ukrajini intenzivira i postane još krvaviji, može da se pokrene inicijativa da se zbog opasnosti od destabilizovanja šireg prostora ovo pitanje iz Saveta bezbednosti premesti u Generalnu skupštinu. Zapadna diplomatija mnogo puta je pokazala majstorstvo u retoričkim akrobacijama kada hoće da proturi svoje interese. Ako ne otvorite četvore oči, lako mogu da vas žednog prevedu preko vode. Uz to, Amerika se ne libi da zarad ostvarenja vlastitih ciljeva koristi čitav spektar pretnji, od perfidnih do otvorenih.

Koliko je Srbija spremna da parira takvim manipulacijama i pritiscima?

Zapad je svestan da ne može da nas natera da preko noći uvedemo sankcije Rusiji i prekinemo odnose s tom državom. Zato pribegavaju takozvanoj salama taktici, rez po rez. Prvo nas anesteziraju pričama da takav potez ne bi bio ni strašan ni poguban, da ne moramo odmah da pristanemo na sve, a uporedo nam predočavaju kakve su sve dobiti od svrstavanja na njihovu stranu. Tu igru nam valja što pre prozreti i odupreti se zamkama koje nam postavljaju. Ako nas integrišu, bićemo poslednji vazali među vazalima, bez mogućnosti da zaštitimo svoje interese po pitanju Kosova i Metohije i Republike Srpske, a nije isključeno i dalje teritorijalno drobljenje Srbije. Zato smatram da nikako ne smemo da presečemo istorijsku pupčanu vrpcu s Rusijom.

Sudeći po izjavi portparolke ruskog Ministarstva inostranih poslova Marije Zaharove, Moskva nije s razumevanjem primila odluku Srbije da u Generalnoj skupštini UN podrži suspendovanje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN. I pre izjašnjavanja o tom predlogu SAD, poručeno je da će Rusija čak i uzdržanost pri glasanju smatrati neprijateljskim gestom?

Ta poruka je bila očajnički pokušaj da se utiče na ishod glasanja i utoliko mogu da je razumem i opravdam. S druge strane, mora se priznati da se ruska diplomatija u ovoj krizi pokazala kao kruta i šablonizovana. Bez aktivnog i kreativnog pristupa, možda zato što ni Putin ne želi da joj otvori prostor za razmah ideja. Ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova poznajem dugo, pametan je i obrazovan, ali i pomalo salonski diplomata sovjetskog tipa, teško se snalazi u ovom krvavom kolu. Vidi se da svoju dužnost odrađuje mučno, bez mnogo volje, kloneći se da ne zađe u neka svoja razmišljanja, mimo Putinovih smernica.

Možda je i ta inertnost diplomatije razlog što svetskoj javnosti nije jasnije predočeno da je Amerika preko Ukrajine zapodenula rat protiv Rusije?

Ne samo preko Ukrajine već preko cele Zapadne Evrope. I iz tog neoružanog rata Evropa će izaći osiromašena, destabilizovana socijalnim nezadovoljstvima zbog pogoršane ekonomske situacije i pada životnog standarda. Ojačaće suverenističke snage, kao što se sada događa u Francuskoj. Kad Evropa napravi saldo, videće da je Amerika dobila sve, a ona samo Rusiju kao neprijatelja. Sklon sam da verujem da je ovo poslednja američka tortura na koju će Evropa pristati.

Zar iznurena Evropa neće biti još poslušnija prema diktatima moćne Amerike?

Težnja ka osamostaljivanju od Amerike biće izraženija posle ove krize. Iscrpljenost i frustracije su i izvor neposlušnosti, svakojaka nezadovoljstva mogu da se izliju i na ulicu, mimo volje političkih elita koje bi bile spremne na kooperativnost s Vašingtonom. Zato predviđam da će težnja ka osamostaljivanju od Amerike biti izraženija posle ove krize.

Takav rasplet događaja srušio bi strategiju o kojoj ste govorili na početku, da će se Amerika „u finalu” suočiti s Kinom radi uspostavljanja svoje globalne prevlasti?

U svakom slučaju, trećeg svetskog rata neće biti, barem ne u apokaliptičnoj, nuklearnoj formi. Ali, svi oblici dugoročnog, iscrpljujućeg, ekonomskog, diplomatskog i informativnog rata biće na delu, a nisu isključeni ni lokalni oružani sukobi. Drugo, valja imati na umu da Amerika uvek ratuje preko posrednika, kao što je sada instrumentalizovala Ukrajinu. I da se ustremi na Kinu, na sukobe će huškati Vijetnam, Tajland, Južnu Koreju, Japan... Amerika je u svim ratovima koje je vodila, na nišan uvek uzimala manje i slabije zemlje. Uostalom, setite se šta se dogodilo u vreme maksimalnog zaoštravanja odnosa sa Severnom Korejom. Predsednik Tramp je bio taj koji je prvi trepnuo.

Kakve poteze bi trebalo da povlači Rusija kada ukrajinska kriza prođe, ili kada se barem okonča oružani sukob?

Moraće da osmisle novu dugoročnu politiku, koja će biti privlačna drugim delovima sveta. Da pojačano ukazuju na potrebu šireg povezivanja. U tome bi ulogu mogla da odigra Šangajska organizacija za saradnju ili BRIKS. Ovi savezi bi, uz proširenje novim članovima, mogli da se pozicioniraju kao neka vrsta stožera za zemlje koje su ugrožene agresivnom politikom zapada.

Hoće li Organizacija ujedinjenih nacija opstati ovakva kakvu je sada znamo?

Smatram da jedina suštinska opasnost po UN preti od perfidnih pokušaja da se revidira istorija povezana s Drugim svetskim ratom. Ako bi taj proces dobio na zamahu širom sveta, onda bi mogao da se relativizuje sam čin stvaranja Ujedinjenih nacija i da se započne s dekonstrukcijom ove organizacije. Ipak, to je scenario koji nije izgledan u doglednoj budućnosti, tim više što se reviziji istorije Drugog svetskog rata odlučno suprotstavlja ne samo Rusija već i Kina.

Hoće li se sve ovo što se događa i što će se još događati u vezi s Ukrajinom odraziti na dogradnju sistema međunarodnog prava?

Očigledno je da su se poslednjih decenija razvili oblici totalnog rata, koji nisu pokriveni međunarodnim konvencijama i ograničenjima, iako mogu da nanesu veću štetu od klasičnih oružanih dejstava. Recimo, protiv naše zemlje vođen je totalni ekonomski rat, koji je bio antidemokratski, jer je razorio srednju klasu, bio je i nehuman, antiljudski. A šta tek reći o sajber-napadima koji mogu da se unište ili na duže vreme parališu vitalne privredne, saobraćajne i komunalne sisteme, što donosi ogromne patnje civilnom stanovništvu. Takođe, na primeru Rusije smo videli kako izgleda specifični oblik ratovanja u formi dubinske satanizacije jednog naroda, pri čemu nisu pošteđene ni ličnosti iz minulih epoha, uprkos tome što su ostavile dubok trag u kulturi, umetnosti, nauci. I na posletku, valjalo bi razmisliti kako da se reguliše ogromna moć koju internet ima, a koja se u modernom ratovanju obilno zloupotrebljava za širenje dezinformacija, panike i mržnje, za trovanje ljudskih duša i prinudnu promenu mišljenja.

 

Komentari27
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
Не разумем како неко мисли да се војна неутралност може одвојити од политичке? У ствари може, али се онда мора рећи гласно и јасно "одустајемо од од чланства у ЕУ!", затим овај став о општој неутралности верификовати уношењем у Устав и затим склопити билатералне уговоре о сарадњи са ОБЕ стране уз напомену да им нудимо услуге посредовања у преговорима за случај да устреба! Такође о свему упознати УН и тражити верификацију нашег статуса. Онда би нас, можда, запад оставио на миру. Само кажем...
Zivadin Rogic
Одлична анализа. Као што II св. рат није био обичан обрачун два масовна злочинца на челу једнако болесних идеологија, тако ни на лествици данашњих светских пошасти нема премца Империји. Војни буџет САД је скоро као и остатак света заједно (!), базе сз им широм света од Гуама (преко Урошевца) до Гуантанама. Свак са мало мозга и образа, кад мало размисли, морао би то да види.
Киза
Мислите на Хитлера и Черчила?! Док је искомплексирани Хитлер ковао планове и тражио начине да покори свет, дотле је подмукли Брит ковао планове и тражио начине да непокорени део света увуче у рат против Хитлера да би Британији олакшао ситуацију! За то време слободарски Совјетски народи борили су се против оба зла, против првог војно, а против другог политички зарад спаса света. А на крају, као о увек, Амери су посао одрадили у своју корист! Само кажем...
Koji drugi?
Ja znam da je jedan krenuo sa bolesnom ideologijom na sve cetiri strane svijeta i pobio milione a svi drugi se branili.
Marko
Веома ми се допада како господин Јовановић уочава нијансе у политичким односима у свету и како их аналитички посматра у различитим контекстима - и савременим и историјским. Не знам да ли је у праву за све што је рекао, и да ли ће се то обистинити, али то нико ни не може да зна. Свакако да је уживање читати овако квалитетне текстове.
Jovo
Ovaj misli da je Brežnjev još živ !
Nebojsa pavlovic
Zamislite kod engleza naslov : Ne smemo da presecemo vezu sa SAD ? Ili kod nemaca: Ne smemo da precemo vezu sa austrijom ??
Goran Bras
A ko je bombardovao Ameriku ?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.