Karte za Veneciju

Zavodljiv muzički program „Karte za Veneciju” proneo je nedavno Beogradom romantični i neodoljivi duh Venecije. Dragana Popović, mecosopran i Dušan Toroman, za klavirom, prikazali su u okviru Ciklusa „Susret sa umetnikom” u Muzičkoj galeriji Kolarečeve zadužbine, tri ciklusa solo pesama, inspirisana „Kraljicom Jadrana”. Melodije Đoakina Rosinija, Gabrijela Forea i Rejnalda Hana, nastale su inspirisane jednostavnim pesmama koje su stvarali kompozitori-amateri, a izvodili ih gondolijeri, ili pevači na većim brodovima, kako bi zabavili publiku tj. putnike.

– Sva tri kompozitora bila su očarana Venecijom, ali na različite načine. Rosini uz fantastično vokalno-instrumentalno oslikanu tradicionalnu trku venecijanskim kanalima, Fore gotovo impresionistički, uz Verlenove stihove, sa kojima je počeo novu epohu u svom stvaralaštvu i Rejnaldo Han, koji deluje dosta jednostavno, a opet sa takvim šarmom, da mu je teško odoleti. Pojedine pesme su zabavnog karaktera i veoma inspirativne za scensko izvođenje – objašnjava u razgovoru za „Politiku” Dragana Popović, koja se našoj publici, sa velikim uspehom, između ostalog, predstavila i kao Rosinijeva Rozina i Pepeljuga.

– Uz Rosinija sam naučila da pevam, on je moj muzički otac. Neverovatno je koliko prija mom glasu i koliko sam vraćajući mu se napredovala. Uvek otkrivam neke nove detalje, iako deluje jednostavno, a nije, zapravo je u toj jednostavnosti lepota. Šteta je što se kod nas ne izvode npr. „Otelo”, „Žena sa jezera” i slične Rosinijeve opere, jer bih se tome jako radovala – kaže umetnica.

Poseban šarm i autentičnost Rosinijevom ciklusu „Venecijanska regata”, prema rečima naše sagovornice, daju stihovi na lokalnom dijalektu. U tri pesme opisana je, tradicionalna venecijanska trka čamcima, kroz oči mlade zaljubljene devojke.

– Iako Verlenova poezija nije direktno vezana za Veneciju, boravak francuskog kompozitora Gabrijela Forea u ovom gradu, inspirisao ga je da kreira ciklus od pet pesama, od kojih jedna („Klimeni”) ima karakterističan meki, njišući ritam barkarole – dodaje naš mecosopran.

„Venecijanski dijalekt je čaroban… Istinski jezik ljubavi, on večno zadržava mladost.” Tako je u svom dnevniku pisao Rejnaldo Han, francuski kompozitor rođen u Venecueli. Njegova fascinacija gradom na vodi navela ga je da komponuje šest pesama na tekstove različitih italijanskih autora. Lokalni kolorit ne zadržava se samo na upotrebi dijalekta, on prožima muziku svake od pesama kroz upotrebu karakterističnih ritmičkih obrazaca, kao i imitaciju zvuka gitare u klavirskoj pratnji. Zanimljivo je da je Han, ostavši veran tradiciji gondolijera, ovaj ciklus jednom prilikom i lično izveo na venecijanskim kanalima, na osvetljenoj barci na koju je za tu priliku dopremljen pijanino.

– Posebnu zahvalnost u realizaciji ovog koncerta dugujem Dušanu Toromanu koji je fantastičan pijanista i koji me je podstakao da razmišljam o koncertu koji bismo zajedno izveli. Pevati uz pijanistu koji diše sa vama, podjednakog senzibiliteta, gde su reči suvišne u dogovoru kako ćemo nešto izvesti, prava je retkost. Jako sam ponosna što smo ovakav poduhvat doveli do kraja, za to je bila potrebna izuzetna posvećenost. Reakcije publike govore da nismo pogrešili i čini se da smo svi uspeli nakratko da se zanjišemo u ritmu venecijanskih gondola. Nadam se da ćemo ovaj program još mnogo puta izvoditi – uz osmeh kaže Dragana Popović.