Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pucanje globalnih lanaca snabdevanja

Pandemija i rat u Ukrajini pokazali su svu ranjivost modela u kojem proizvođači u Nemačkoj čekaju na delove iz Kine, a zemlje istočne Afrike zavise od pšenice iz Rusije
(Фото Pixabay)

Globalizacija je odavno izgubila zamah, ali ovo nije njen kraj. Pandemija i rat u Ukrajini pokazali su koliko brzo pucaju globalni lanci snabdevanja i otkrili su sve ranjivosti modela u kojem proizvođač u Nemačkoj čeka na deo iz Kine da bi napravio automobil i u kojem zemlja iz istočne Afrike zavisi od pšenice iz Rusije.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da se globalizacija nalazi u velikom problemu. Mnogo toga je potpuno suprotno od onoga što se dešavalo ranije. To je počelo sa pandemijom kada su pokidani lanci snabdevanja i države počele da vode računa o svojim ekonomijama i samo rešavaju sopstvena pitanja.

„Naravno sa energetikom i hranom tokom ukrajinske krize sve je otišlo u nebesa i svako gleda da bude samodovoljan. Sve govori u prilog tome da je štap globalizacije načet. Međutim, prolazio je svet i ranije kroz mnoge teške periode, pa nije došlo do prekida tokova robe. Niko ne može da ospori činjenicu da se Srbija nalazi u globalizacionom procesu i niko nije srećan što imamo fabrike u kojima se motaju kablovi, ali sa druge strane šta je alternativa. Globalizacija je nešto što u suštini svima većinski odgovara i ima svoje dobre i loše strane. Nisam siguran da je ovo kraj globalizacije, ali će biti drugačija i izmenjena. U nekim segmentima će se sporo oporavljati veze koje su postojale, ali nemam dilemu da će neke stvari da se vrate gotovo u pređašnje stanje čim prođe kriza”, smatra Savić.

Prema njegovim rečima ovo je težak udarac globalizaciji i zapadnom mundijalizmu jer su ljudi razumeli da je svet bio sazdan po meri bogatih, to jest odnosa između SAD i Zapada. Profesor Ekonomskog fakulteta očekuje da će se sklapati novi savezi i da će svakako biti nove podele. Svet neće biti uređen onako kako je bio. Evropa će lagano silaziti sa istorijske scene, SAD će zadržati svoju poziciju, ali to nije više rastuća tendencija već blago opadajuća. Kina će snažno poboljšati svoje mesto i u ekonomskom smislu će zagospodariti svetom. Ova zemlja će verovatno podsticati proces globalizacije. To je osobina bogatih i moćnih, jer je njima domaće tržište malo.

Savić kaže da Amerika i Evropa trenutno skraćenjem lanaca snabdevanja gledaju da smanje štetu što je moguće više, ali činjenica je da će kada se sve normalizuje opet potražiti dobavljače na Istoku. Jedna je, kako naglašava, logika države, a potpuno je druga logika ekonomije. Zapad ne može da bude mesto jeftine proizvodnje i ne može da bude konkurentan Kini.

„Kada je Barak Obama, bivši predsednik SAD, pitao Stiva Džobsa, osnivača ’Epla’, zašto ne vrati proizvodnju iz Kine u Ameriku on je odgovorio da kada je tražio od svojih inženjera da urade staklo na telefonu koje će trpeti habanje, rekli su da će to moći da naprave za godinu i po dana, a Kinezi su kazali da im za to treba dva meseca i pitali su kolika količina je potrebna”, objašnjava Savić.

Goran Nikolić, viši naučni saradnik Instituta za Evropske studije, navodi primer mikročipova. Amerika je tokom pandemije odlučila da pokuša da ih proizvodi kod sebe jer joj je važno da ne bude u zemljama koje ne može da kontroliše.

„U ovom trenutku kada biraju između bezbednosti i profita odlučuju se za bezbednost. To je pokazala ova kriza, a počelo je od Trampovog rata protiv Kine, pa je nastavljeno za vreme Bajdena, preko pandemije do ukrajinske krize To nije povezano sa Rusijom to je u vezi sa Kinom još od trgovinskog rata. Na Zapadu se govori da bi trebalo što više smanjiti zavisnost od Kine mada bi to dovelo do totalnog sloma proizvodnih lanaca i dugo bi trebalo da se uspostavi proizvodnja. Sve je do te mere locirano na više mesta da nijedan artikal ne može da se proizvede. To nosi bezbednosne probleme”, napominje Nikolić.

Navodi da sa jedne strane postoji stav političke i intelektualne elite sa Zapada da se globalizacija na neki način učini manje značajnom zbog pitanja bezbednosti i zaštite radne snage u Evropi, zato što globalizacija ne radi za države koje su je promovisale. Sa druge strane, postoje profitni motivi i kompanije gledaju šta im se više isplati. Te dve sile deluju u suprotnim pravcima. Sasvim je jasno da globalizacija nema taj zamah koji je imala. Za nas je bitna zato što smo postali deo evropskih lanaca vrednosti. Sve kompanije koje su kod nas faktički su došle na taj način.

Već duže postoje naznake da je globalizacija u opadanju. Glavni pokazatelj je udeo međunarodne trgovine u globalnom bruto društvenom proizvodu (BDP). On je imao svoj vrhunac 2008, pre početka svetske krize i recesije.

„Odnos izvoza prema BDP-u širom sveta znatno se povećao devedesetih i dvehiljaditih. Ali od finansijske krize 2008. i 2009. taj odnos je stagnirao ili se smanjio”, kaže Daglas Irvin, profesor ekonomije na američkom koledžu Dartmut, a prenosi „Dojče vele”.

Irvin i drugi stručnjaci to delom pripisuju populizmu i protekcionističkim ekonomskim politikama. Ali ima i drugih bitnih faktora koji su prikočili globalizaciju. A onda je došla pandemija kao moćna kočnica. Dovela je u pitanje proizvodnju po modelu „taman na vreme”, smatra Megan Grin, ekonomistkinja na Harvardovoj Kenedijevoj školi. „Taman na vreme” podrazumeva da svaki šraf stiže odakle treba baš kad je potreban u proizvodnji, umesto da se skladišti. Tako se smanjuju troškovi.

Ona dodaje da od pandemije vlada logika globalnih lanaca snabdevanja ali uvek uz plan „B”, tako da firme nisu u škripcu ukoliko se globalni lanci pokidaju ili uspore.

Mnoge države ozbiljno razmišljaju o skraćivanju lanaca snabdevanja – da sve imaju u komšiluku. „Možda da vrate kući neku proizvodnju, kako bi ključne sirovine i tehnologije bile blizu njihovih fabrika.”

„Vrhunac globalizacije je odavno iza nas”, kaže Megan Grin. „Rekla bih da je napredak globalizacije daleko sporiji nego pre, ali još nismo na terenu deglobalizacije.”

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola Vukotic
Da nije globalizacije ne bi bilo industrije u Srbiji jer su nasi privrednici pokazali da ne umeju ili ne zele da vode biznis ili sto rece Soskic kada je bio guverner- ni fen nr umeju da naprave. Tako da globalizacija je nama dobro donela
Мали Ђокица
Наши привредници су отерали добре и стручне раднике у иностранство а ови за 25.000 динара нису заинтересовани. Основно питање: да ли умеју да направе фен није у умећу већ у јефтином увозу белосветског ђубрета. Ер кондишне смо у Слободи правили још пре 60 година????? Веш машине, шпорете, бојлере, радио-апарате и телевизоре (које сам ја правио пре више од 60 !? година), катодне цеви за "Филипс", аутомобиле, тракторе, авионе, исто тако пре 30-40-50-60 година. Највеће фабрике претворене у молове.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.