Srbija ima kapacitet da proizvodi RNK vakcine

Pandemija kovida 19 još nije završena, a svaka zemlja donosi svoje mere kako bi se izborila sa ovim virusom. Mnoge države će preko leta značajno popustiti protivepidemijske mere, ali već ima najava da bi na jesen one mogle da budu strože zbog mogućeg novog naleta korone. U razgovoru za „Politiku” Fabio Skano, posebni izaslanik regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za zapadni Balkan i direktor Kancelarije SZO za Srbiju, kaže da su svesni da je u mnogim zemljama, uključujući i Srbiju, prisutan opšti utisak da je pandemija kovida 19 iza nas, ali da se pre dve nedelje sastao Komitet za vanredne situacije međunarodne zdravstvene regulative za kovid 19 i jednoglasno podsetio da pandemija i dalje predstavlja vanredan događaj koji nastavlja da negativno utiče na zdravlje stanovništva širom sveta, da postoji stalni rizik od planetarnog širenja bolesti i da je zato i potreban  koordinisan međunarodni odgovor. „Cilj da se sa akutnog odgovora na pandemiju pređe na dugoročnu, održivu kontrolu bolesti kovida 19 i da tu bude prisutna i nauka koja nas usmerava šta treba da radimo da bismo bili korak ispred virusa”, dodaje Skano.

Može li se reći da se nalazimo na početku kraja pandemije kovida 19?

Pre svega, od početka pandemije, na globalnom nivou, potvrđeno je više od 500 miliona obolelih od kovida 19, sa više od šest miliona prijavljenih smrtnih slučajeva. Bez sumnje, pandemija kovida 19 predstavlja najtežu zdravstvenu krizu u poslednjih sto godina. Na sreću, sada vidimo pad prijavljenih slučajeva, a zahvaljujući kampanji vakcinacije, broj smrtnih slučajeva je takođe u padu i nalazi se na jednom od najnižih nivoa od početka pandemije. Pandemija nije završena zato što je stopa prenošenja i dalje visoka, obuhvat vakcinacijom i dalje je vrlo nizak u prevelikom broju zemalja, a popuštanje mnogih javnozdravstvenih i društvenih mera omogućava nastavak cirkulisanja virusa. Sve to povećava rizik od pojave novih sojeva. Pored toga, situacija u Kini ovih dana je snažan podsetnik da se ne smemo opustiti ni na kolektivnom ni na individualnom nivou. Prelazak sa akutnog odgovora na pandemiju na dugoročnu, održivu kontrolu bolesti kovida 19 znači da se ljudi što je moguće pre vrate normalnijem životu, ali to uključuje i, na primer, individualne mere predostrožnosti kao što je nošenje maski u zatvorenim prostoru sa puno ljudi. Istovremeno, mi u naučnoj i javnozdravstvenoj zajednici moramo da nastavimo da pažljivo pratimo ovaj virus i odmah reagujemo kada se pojave slučajevi.

Kako ocenjujete trenutnu situaciju u vezi sa epidemijom kovida 19 u Srbiji?

Globalno, pa i u Srbiji, beležimo pad prijavljenih slučajeva kovida 19, a na sreću opada i broj hospitalizovanih i broj umrlih. Međutim, moramo biti svesni da je previše čak i smrt jedne osobe, posebno ako imamo znanje i sredstva da sprečimo teške bolesti i smrt. Stopa vakcinacije je takođe neujednačena u Srbiji kako geografski, tako i po starosnim grupama – sa 80 odsto obuhvata sa dve doze u starosnoj grupi 70–79 godina, ali je ona suboptimalna kad je re o trećim dozama za istu starosnu grupu i za druge starosne grupe odraslih. Pristup ciljanom obuhvatu vakcinacijom ostaje prioritet za Srbiju kako bi prešla u postakutnu pandemijsku fazu zajedno sa primenom sveobuhvatnog paketa u koji Srbija može da ulaže. Paket uključuje nadzor, laboratorije i javnozdravstvene podatke kako bi se slučajevi odmah otkrili i time sprečilo dalje širenje virusa, zatim ciljani pristup vakcinaciji, javnozdravstvenim i društvenim merama i angažovanje zajednica kao najmoćnijeg alata da zaštitimo sebe i zajednice u kojima živimo, kao i izgradnju otpornih zdravstvenih sistema kako bi se sprečile buduće pandemije. SZO u Srbiji će nastaviti da podržava nacionalne vlasti u ovim aktivnostima koje će imati veliki uticaj u budućnosti.

Da li se Srbija, po vašem mišljenju, dobro borila protiv kovida 19?

Pre svega, dozvolite mi da izrazim svoju srdačnu zahvalnost svim zdravstvenim radnicima i radnicima na prvim linijama na njihovoj otpornosti u borbi protiv kovida 19 u poslednje više od dve godine. Zdravstveni sistemi širom sveta, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju, zaista nisu bili spremni za pandemiju ovog obima i ozbiljnosti, kojoj smo i dalje svedoci. Ovde ima mnogo stvari za pohvalu. Srbija je jedna od prvih zemalja koja je počela sa vakcinacijom, doprla je do pripadnika najugroženijih grupa poput migranata i pokazala solidarnost sa susednim zemljama. Međutim, ono što me je najviše impresioniralo kada sam stigao u decembru 2021. godine jeste da je odgovor na kovid 19 angažovao najviši mogući nivo srpskog političkog rukovodstva. To vidim kao odličan pokazatelj centralnog značaja koji bi zdravlje trebalo da ima i u budućoj agendi zemlje. S druge strane, svi znamo da je bilo potrebno više poštovati kolektivne javnozdravstvene mere, jačati kapacitete za praćenje kontakata, a meru izolacije, uključujući i ličnu odgovornost prema njoj, trebalo je strože sprovoditi ne samo u Srbiji, već i širom sveta. U suštini, trebalo je da su zemlje bolje pripremljene i zato je ovo ključna lekcija za izgradnju boljeg i otpornijeg sistema za budućnost kako bi se sprečile buduće pandemije ili na njih odgovorilo.

Koliko su opasni novi sojevi korone?

Ovaj virus je vremenom postao sve lakše prenosiv, ali je i dalje smrtonosan posebno za nezaštićene i nevakcinisane, iako je omikron manje virulentan u poređenju s delta sojem. SZO radi sa stručnjacima širom sveta na praćenju virusa i proceni svakog od sojeva i mutacija koje se otkriju. U ovom trenutku, pratimo nekoliko podvarijanti omikrona, uključujući BA.4 i BA.5, i posmatramo prenosivost i težinu simptoma. Da bi bilo koja nova loza postala zabrinjavajući soj, ona treba da se lakše prenosi od soja koja već cirkuliše, a faktori što utiču na ozbiljnost bolesti koju uzrokuje i sposobnost zaobilaženja prirodnog imuniteta ili imuniteta dobijenog od vakcine su ključni da bi se odredio uticaj na populaciju. Do sada nismo otkrili nikakve promene u epidemiologiji ili težini BA.4 ili BA.5 u poređenju sa prethodnim podvarijantama omikrona, ali SZO nastavlja da pažljivo prati sve dostupne podatke.

Očekujete li novi talas kovida 19 na jesen?

Nažalost, nemam kristalnu kuglu, ali ono što mogu da kažem jeste da je ovaj virus veoma nepredvidiv, a to je razlog za veliku zabrinutost. Ali sa snažnim nadzorom i praćenjem novih sojeva, masovnijim prihvatanjem vakcinacije, pristupačnim i pravičnim pristupom antivirusnim lekovima, ciljanim testiranjem, zaštitom pripadnika grupa sa visokim rizikom, upotrebom maski u prepunim zatvorenim prostorima, fizičkim distanciranjem i ventilacijom, ako i kada se pojavi novi soj, novi nalet više ne bi mogao da uzrokuje povratak u eru akutne pandemije ili, drugim rečima, u uvođenje veoma strogih mera.

Koliko ste upoznati sa tim da li će se na jesen pojaviti nove, modifikovane vakcine?

Prošlo je nešto više od dve godine od kako je kovid 19 počeo da se širi, a sada postoji više bezbednih i efikasnih vakcina protiv teških oblika bolesti i smrti. Na globalnom nivou dato je više od 11 milijardi doza, a više od 1,5 milijardi doza vakcina protiv kovida 19 dato je u evropskom regionu SZO. Trenutno dostupne vakcine protiv kovida 19 su, dokazano je, i dalje veoma efikasne u sprečavanju teških bolesti, hospitalizacije i smrti kad je reč o svim sojevima korone. Stoga, sprečavanje teških bolesti i smrti i zaštita zdravstvenih sistema ostaju primarni ciljevi upotrebe vakcina u kontekstu globalnog odgovora na kovid 19. Procene istraživanja Regionalne kancelarije SZO za Evropu i Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti pokazuju da je od početka uvođenja vakcinacije protiv kovida 19 u 33 zemlje širom evropskog regiona SZO spasen život skoro pola miliona pripadnika populacije starije od 60 godina.  Vakcine su u suštini vrlo delotvorne! Takođe, vidimo da ima prostora za doradu, tako da naučnici trenutno rade na razvoju sledeće generacije vakcina protiv kovida 19, a informacije o tome biće objavljene čim budu dostupne.

SZO je Srbiji odobrila platformu za proizvodnju RNK vakcina. Šta to tačno znači i kada bi naša zemlja mogla da proizvodi vakcine zasnovane na savremenoj tehnologiji?

Među samo nekoliko drugih zemalja sa srednjim dohotkom u svetu, grupa stručnjaka je dokazala da Srbija ima kapacitet da apsorbuje ovu tehnologiju, istovremeno poboljšavajući otpornost nacionalnog regulatornog sistema kako bi bio obezbeđen pristup ne samo vakcinama, već i svim zdravstvenim proizvodima koji su garantovanog kvaliteta, bezbedni, efikasni i pristupačni. To ne znači da će proizvodnja vakcine početi sutra ili čak ove godine. To je srednjoročno do dugoročno ulaganje u inovacije, u istraživanje i razvoj koji govore o budućnosti zemlje i pomažu razvoju njenih kapaciteta. Ova platforma ne odnosi se samo na vakcine protiv kovida 19, već i na potencijalnu proizvodnju vakcina protiv drugih bolesti, uključujući malariju, tuberkulozu, pa čak i na razvoj potencijalnog leka protiv raka. Nove biotehnologije mogu i treba da se dele, ne samo da bi se poboljšalo zdravlje ljudi u Srbiji, već i u regionu i šire. Ovo je strateško ulaganje u inovacije od vitalnog značaja za napredak i zdravlje i dobrobit ljudi svuda. Srbija sada ima priliku da igra vodeću ulogu u kontroli ove ili buduće pandemije ili drugih zdravstvenih pretnji.

Smatrate da je u Srbiji potrebno ulaganje u primarnu zdravstvenu zaštitu. Šta tačno mislite pod tim i kako bi se ta investicija sprovela?

Naučili smo mnoge teške lekcije tokom pandemije, i one su veoma važne. Iznova i iznova vidimo da su otporan zdravstveni sistem, naglasak na prevenciji i osnaživanje zajednica i ljudi da rade ono što naučno znamo da funkcioniše ključni za kontrolu ne samo ove pandemije, već i za sprečavanje i ublažavanje drugih mogućih zdravstvenih pretnji na individualnom i globalnom nivou. U budućnosti, nacionalne vlasti, uz podršku zdravstvenih partnera širom sveta, uključujući SZO, treba da izgrade otporan zdravstveni sistem sa fokusom na primarnu zdravstvenu zaštitu. U Srbiji je jedan od ciljeva da se odgovori na nezarazne bolesti, uključujući omogućavanje lakšeg pristupa ne samo lečenju, već i ranoj dijagnostici i prevenciji karcinoma, kardiovaskularnih bolesti, mentalnog zdravlja, pružanjem sveobuhvatnih usluga na nivou primarne zdravstvene zaštite u kombinaciji sa osnaživanjem zajednica kako bi se omogućile ove važne promene. To se može postići ako zdravlje postane politički prioritet kao deo vladinog programa, tako da se političke odluke zasnivaju na uticaju koji one imaju na zdravlje.