Bez sela nema ni Srbije

Uskoro treba da bude raspisan konkurs Ministarstva za brigu o selu na kojem će bespovratno i u ovoj godini biti dodeljeno 500 miliona dinara za obnavljanje blizu 60 seoskih zadruga. Od 2017. godine do sada, koliko traje akcija, novac je dobilo oko 207 zadruga u iznosu od blizu 2,2 milijarde dinara. Sa tim novcem je pomognut rad i život blizu 10.000 porodica, pre svega, u nerazvijenom jugu Srbije Dakle, duh zadrugarstva, koji je odavno zamro, vraćen je u Srbiju. Razlika između udruživanja posle Drugog svetskog rata i ovog je, što se danas u zadrugu unosi samo gotov proizvod da bi se prodao i naplatio.

Na početku akcije „500 zadruga u 500 sela” bilo je oko 50.000 zadrugara i oko 150.000 kooperanata. Taj broj se značajno povećao, danas je više od 1.000 novih zadruga. Tim Milana Krkobabića, ministra za brigu o selu, koji je aprila 2017. godine, uz podršku države, pokrenuo akciju i od tada oni krstare selima Srbije, ne samo onim u pet najugroženijih okruga na jugu Srbije. Stare zadruge dobijaju do 15 miliona dinara (127.000 evra), nove do 7,5 miliona dinara (63.500 evra). Veliko je interesovanje za javni konkurs za kuće sa okućnicom. U Srbiji ima oko 200.000 praznih kuća. Najviše ih je u rubnim područjima Banata, zatim Bačkoj u delovima prema Hrvatskoj, te jugu Srbije, gde nam je Kuršumlija tako reći prazna, kao i Trgovište.

U 2021. godini:

• 515 porodica, 81 mladi poljoprivrednik, 55 samohranih roditelja dobilo je svoj dom na selu! Ukupno je stanare dobila 651 kuća

• 57 zadruga je unapredilo svoje poslovanje

• 479 sela u 18 lokalnih samouprava rešilo je problem prevoza minibusima

• 100.000 ljudi iz 961 sela takmičilo se i družilo na ,,Miholjskim susretima sela’’

• Prošlo je samo mesec dana od konkursa u 2022. godini, a nove stanare dobilo je 65 kuća. Konkurs će se produžavati dokle god ljudi budu konkurisali.

Globalni trend u svetu je urbanizacija. Pre 50 godina većina stanovništva u celom svetu je živela u selima. Urbanizacijom, došli smo u situaciju da danas globalno 53 odsto stanovništva živi u gradovima, a 47 odsto u selima i taj trend je sve nepovoljniji i nije to samo karakteristika naše zemlje. To je, inače, trend naročito u Evropi. Ono što je na nama je da pokušamo da smanjimo te jazove koji postoje između sela i grada. Ne samo da zadržimo ljude tako što ćemo razvijati ruralnu infrastrukturu nego da pokušamo da omogućimo da oni prave biznise u seoskim sredinama i ne samo da ih zadržavamo tu nego da pokušamo i neke nove da dovedemo.

U Srbiji, u kojoj odumire svako četvrto selo, od ukupno njih 4.700, samo selo sa infrastrukturom i uslovima za normalan život porodice ima šansu za opstanak i ostanak. U selima je i oko 200.000 napuštenih kuća, od kojih se za 50.000 ne zna ni ko su vlasnici. U Srbiji svako četvrto selo je u fazi nestajanja! U selima imamo 260.000 neoženjenih momaka koji su između 40 i 50 godina starosti i 100.000 devojaka. Srbija se, 2020. godine suočila sa poraznim, nikad gorim demografskim podacima, prema kojima je bilo 115.000 umrlih, a rođenih samo 61.000. U 2021. godini više je umrlo nego što se rodilo čak 75.000 žitelja Srbije. Iz poljoprivrednih škola svake godine izađe oko 2.500 svršenih srednjoškolaca čiji roditelji imaju zemlju, imanje. Njima treba posvetiti posebnu pažnju. Treba stvarati uslove da oni ostaju u selima. To je i put za podizanje nataliteta u Srbiji. I ova, kao i akcija oživljavanja zadruga, deo su spasavanja sela. Jer, Srbiji preti opasnost od puste zemlje. I zato je oživljavanje sela veoma važno, jer bez sela nema ni Srbije.

Obezbeđeno je do 1,2 miliona dinara za svaku kuću. Broj useljenih kuća već je premašio očekivanja. Rok za podnošenje prijava je 1. novembar, a država će pokriti sve troškove kupovine kuća, ali ne i njihovo renoviranje i uređenje. Oni koji dobiju novac, ne mogu da prodaju kuću u periodu od 10 godina od dana zaključenja ugovora sa državom.

Na konkurs mogu da se prijave supružnici, ili vanbračni partneri, samohrani roditelji, kao i mladi poljoprivrednici. Uslov je da nisu stariji od 45 godina, da su srpski državljani sa prebivalištem u Srbiji, da nisu vlasnici ili suvlasnici neke druge nekretnine, da nisu u postupku kupovine neke druge nepokretnosti. Propisano je, takođe, da sa prodavcem kuće nisu u krvnom srodstvu, kao i da nemaju neizmirenih obaveza prema državi. S druge strane, kuća mora da ispunjava osnovne uslove za život, ali i da se nalazi u selu u kojem postoji bar jedan od objekata javne službe, poput ambulante, pošte, škole... Bitno je i da je kuća upisana u katastar, da njena cena bude u granicama tržišne vrednosti i da nije predmet sudskog spora.

Kompletna akcija, pokrenuta je zbog najnerazvijenijih delova Srbije. Nažalost i u Vojvodini ima sela poput Obornjače kod Bačke Topole, koje je pre pet godina ugašeno. Njegov jedini stanovnik je čobanin koji leti dotera stado na čuvanje. Ali, najugroženiji su jug Srbije i staračka domaćinstva, čija se prosečna starost na selu približava 65 godini!
(Autor je analitičar i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije)

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista