Osvaja svet u špic-patikama

Sve priče o uspehu pomalo liče jedna na drugu: umetnik (ili sportista ili naučnik ili inovator) od malena je pokazivao talenat i ljubav za određenu oblast, a onda je vredno i uporno radio na svom razvoju i usavršavanju i uz malo sreće i podrške ostvario svoje snove. Ni Rajna Remović nije izuzetak. Darovita mlada Beograđanka baletsko školovanje započela je u rodnom gradu, nastavila u inostranstvu, nastupala na scenama širom Evrope i u SAD, a od septembra 2021. članica je baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. S nepune 22 godine iza sebe već ima zapaženu karijeru i brojne nagrade.

Njena priča nas vraća u trenutak kad je mama tanušne, majušne četvorogodišnje devojčice, koja je neumorno igrala po kući uz muziku, odlučila da je upiše na balet.

– Deka je dodatno razvio tu ljubav puštajući mi video-kasete s izvedbama najslavnijih baletskih trupa. Dobijao ih je od prijatelja iz Danske. Još pamtim snimak bajkovite „Uspavane lepotice” Kraljevskog baleta iz Londona, koji je još više učvrstio moju želju da postanem balerina. A prvi put sam se profesionalno oprobala u Narodnom pozorištu u predstavama „Bajadera” i „Don Kihot” – kaže Rajna.

Školovanje u Mađarskoj

Posle završene srednje baletske škole „Lujo Davičo”, sa 16 godina otišla je iz rodnog grada da nastavi obrazovanje u Budimpešti.

– Na preporuku svoje dugogodišnje profesorke baleta Ane Pavlović, mađarski pedagog Gabor Kevehazi me je odveo na privatnu audiciju na Mađarski plesni univerzitet, na kojem sam provela naredne četiri godine. Predavali su nam poznati i nagrađivani mađarski i svetski igrači. Učenje jezika bio je veliki izazov, ali sam ponosna na sebe što sam ga savladala, i upoznala se s bogatom kulturom te zemlje. Bilo je poučno, bilo je i lepih i teških momenata, a najteži, kao studentu i diplomcu, možda je bilo suočavanje s pandemijom. I to neprekidno seljenje, daleko od porodice. Međutim i iz svih tih situacija proistekle su neke lekcije za život: stekla sam bliske prijatelje, naučila mađarski jezik, razvila ljubav ka eksperimentisanju u kuhinji i ponekad provodila vreme satima šetajući ulicama svakog grada u kojem sam živela. S prvim profesionalnim angažovanjem u Sloveniji oprobala sam se i u drugim stilovima plesa i počela ozbiljno da se bavim pilatesom – primećuje mlada balerina.

Imala je, dodaje, privilegiju i čast da radi s najboljim igračima i pedagozima, pre svega s primabalerinom Anom Pavlović, sad umetničkom direktorkom Narodnog pozorišta u Beogradu, koja je Rajnin pedagog od njene 11. godine, a i dan-danas.

– Oni su me vodili na razna takmičenja, od kojih su najznačajnija ona u Sočiju i Njujorku, gde sam osvojila nagradu za interpretaciju varijacije iz baleta Serža Lifara. Tako sam dobila izuzetnu priliku da radim s Šarlom Žudom, prvakom Pariske opere i učenikom Rudolfa Nurejeva. Neprocenjivo iskustvo koje ostaje urezano u pamćenju! Igrala sam u baletskim predstavama sa zvezdama kao što su Nataša Majer, Maja Makhateli i druge. Gledati njihovu igru, kako vežbaju, kako se pripremaju, dragoceno je znanje za onoga ko ume da vidi i kasnije sprovede slično – priznaje Rajna.

Od Njujorka do Ljubljane

Tokom školovanja u Budimpešti dobila je stipendiju za usavršavanje na Konzervatorijumu Valentine Kozlove u Njujorku. Rad s bivšom primabalerinom „Boljšog teatra” i „Njujork siti baleta” imao je velikog uticaja na Rajninu igru i pristup u svakodnevnom radu. Od nje je učila tajne ruskog i američkog stila igranja, navodi naša sagovornica.

– Iz Mađarske sam dobila prvi angažman u Ljubljani (Slovensko narodno gledališče), međutim epidemija virusa korona donela je mesece strogih mera, te sam odlučila da se vratim u Srbiju, jer sam videla da su ovde pozorišta radila, održavale su se predstave i gala koncerti. Dobila sam priliku da „uskočim” u jednu predstavu Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, na kraju sezone, pa sam nakon toga produžila saradnju sa SNP-om. Tu sam dobila puno prilika da igram, u ansamblu i kao solista. Verujem da napredujem i u tehničkom i u umetničkom pogledu. Svi pedagozi i partneri s kojima sam radila puno su mi pomogli, a iskusnije koleginice su uvek bile tu da me posavetuju. Mladi ljudi koji odu u inostranstvo neretko tamo i ostaju, ja sam ipak zaključila da je za mene značajnije postići uspeh u svojoj zemlji i na domaćoj sceni se „izbrusiti” kao profesionalna balerina. Da li ću ostati u Novom Sadu vreme će pokazati, u prethodne dve godine naučila sam da ne planiram puno unapred, jer život ume da bude nepredvidiv – iskrena je Rajna.

Na njenu odluku bi možda moglo da utiče to što u Srbiji nisu dovoljno zastupljeni strani koreografi i neoklasični i savremeni. Iako bi, naravno, kao svaka ambiciozna mlada balerina volela da odigra sve velike klasike, ipak je važno da se oproba i u nekoj od koreografija poznatih svetskih koreografa današnjice, dodaje, jer pokret se danas stalno iznova smišlja, često pronalazeći nove forme i metode čak i u klasičnom baletu. – A naša sredina kao da je u nekom vakuumu, mislim da je pravo vreme da se malo protrese i unese dašak novine i inovativnosti – smatra mlada balerina.

Podrška

Tokom svog baletskog obrazovanja dobijala sam stipendije i nagrade, ali su moj profesionalni rad uvek podržavali isti oni koji su verovali u mene, pre svega moja porodica, i do danas se to nije promenilo. Irena, moja sestra, i ja smo dosta različite, ali zajedničko nam je to što smo jedna drugoj najveće obožavateljke. Ona je gledala sve moje nastupe, slušala moje utiske i postala veliki ekspert za balet. Ima oko za estetiku, za najsitnije detalje, zato nju, pored mame (koja je i sama nekad učila balet) pitam za savet. Kao male, pravile smo koncerte u kući, čak i naplaćivale karte: ona je svirala klavir, a ja plesala. Volimo da putujemo zajedno, što je postao ritual koji se ne izostavlja nijedne godine.

Nastupi

Dosad sam imala zaista puno nastupa, preko Narodnog pozorišta u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, do brodvejske scene „Simfoni spejs” u Njujorku, teatara u Meksiku, Sočiju, Ljubljani i nekoliko pozorišta u Budimpešti, i svaki od njih je bio kao tačka na nekom poglavlju u mom životu. Posebno sam uživala igrajući koreografije Balanšina i varijaciju „Cigarete” iz baleta „Svit an blank” na takmičenju u Njujorku, međutim izdvojiću svoju prvu glavnu ulogu koju sam odigrala na sceni Srpskog narodnog pozorišta u decembru 2021. godine. Bila sam Šećerna Vila u baletu „Krcko Oraščić”, a spremila sam je za dve nedelje, što je bio neočekivani izazov. Moj partner, prvak baleta Andrej Kolčeriju, puno mi je pomogao i učinio da zajedničkim radom izvedemo ovaj duet na najbolji mogući način.

Kondicija

Uvek održavam takozvani performans šejp. To nekada zahteva mnogo dodatnog vežbanja, jer ne zahteva svaki balet koji igramo takvu savršenu kondiciju u kojoj volim da budem. Redovno vežbam individualan pilates, vežbe snage, jogu s fokusom na istezanje, i naravno različite baletske vežbe kako bih usavršila sve korake, a pomalo i eksperimentišem. Trudim se da održavam režim ishrane koji mi je nutricionistkinja propisala, mada ponekad uživam u hrani koju volim. U slobodno vreme volim puno da šetam i slušam latino muziku. Pokušavam da provodim vreme s ljudima iz različitih branši, koji imaju različita iskustva. Vikendom „skoknem” do Beograda da provedem vreme s porodicom.