Trampov poklon fanaticima

Verskim fundamentalistima koji su „ulagali” u Donalda Trampa ovih dana se isplaćuju ogromne „dividende”. Zahvaljujući sudijama koje je postavio bivši američki predsednik, Vrhovni sud samo što nije ukinuo pravo na abortus.

Kako pokazuje nacrt presude koju je „Politiko” objavio ove nedelje, većina sudija Vrhovnog suda spremna je da Ameriku vrati pola veka unazad, u vreme kad pravo na pobačaj nije bilo zajamčeno u celoj zemlji. Ukoliko delioci pravde ostanu pri ovom stavu u konačnoj presudi sledećeg meseca, pomenuti Trampovi birači slaviće pobedu. Šta će to značiti za sve ostale? Teror fanatične religiozne manjine i privilegovanih muškaraca.

POLITIČKI OBZIRI: Svestan da ga podržavaju najreligiozniji protestanti, Tramp je svojevremeno obećao da će u Vrhovni sud poslati sudije koje se protive namernom pobačaju. Ispunio je obećanje i odabrao troje ovakvih sudija, među kojima je i jedna žena. Uz njihova tri glasa i dvojicu drugih konzervativnih sudija, Vrhovni sud sad ima većinu da obori istorijsku odluku iz 1973, kojom je tadašnji sastav Vrhovnog suda zagarantovao pravo na prekid trudnoće u celoj Americi. Ako padne ova presuda, poznata i kao slučaj „Ro protiv Vejda”, svaka savezna država odlučivaće o tome da li je na njenoj teritoriji dozvoljen pobačaj. Nema sumnje da bi više od 20 država odmah zabranilo abortus.

U sadašnjem Vrhovnom sudu delioci pravde s desničarskim stavovima imaju većinu, a troje Trampovih izabranika važe za najkonzervativnije članove u istoriji ovog suda. Među njima je i Bret Kavano, optuživan za silovanje. I pored svedočenja žena i dokaza da je Kavano seksualno napastvovao školske drugarice i koleginice s fakulteta, Tramp i republikanski senatori poslali su ovog sudiju u jednu od najmoćnijih američkih ustanova. Najreligiozniji Trampovi glasači bili su oduševljeni – koga briga za silovanje, važno da je Kavano protiv abortusa.

Demonstracije ispred Vrhovnog suda u Vašingtonu (Foto EPA-EFE/Michael Reynolds)

UPORNA MANjINA: Prema poslednjem istraživanju „Vašington posta” i Ej-Bi-Sija, 55 odsto građana podržava pravo na abortus, a 28 odsto je protiv, pa sadašnji Vrhovni sud ne izražava mišljenje većine građana, niti ide u korak s već osvojenim pravima. Tramp je u Vrhovni sud ubacio ljude koji kao da su vremeplovom stigli iz daleke prošlosti, ali nije reč samo o njima. Semjuel Alito, koji je odranije sudija, u presudi koju je objavio „Politiko” zaključuje da je „Ro protiv Vejda” bio pogrešna odluka jer ustav ne štiti pravo na abortus. Kakvo čudo da u dokumentu iz 1787. nigde izričito ne piše da je pravo na pobačaj nepovredivo!

Samo mesec dana pre nego što je stigla ova vest, liberalna Amerika se radovala što je prvi put u istoriji zemlje crna žena izglasana za vrhovnog sudiju. Na predlog Džoa Bajdena Senat je potvrdio da će Ketandži Braun Džekson ovog leta ući u Vrhovni sud. Ova sutkinja će doneti drugačiju perspektivu u tumačenju ustava ne samo kao crna žena već i kao pravnica koja je po službenoj dužnosti zastupala ljude iz najnižih slojeva, siromašne, marginalizovane, čak i optužene u Gvantanamu. Ketandži Braun Džekson zameniće liberalnog sudiju koji odlazi u penziju, što znači da odnos snaga ostaje isti, pa će većinu u sudu i dalje činiti manjinska Amerika.

FETUS PREČI OD DECE: Pozivanje na Bibliju, etiku i svetost života posebno živcira kad se ima u vidu da moralne lekcije dele ljudi poput Kavanoa. Toj generaciji muškaraca sve je bilo dozvoljeno, a na njihove seksualne napade gledalo se u stilu: „Pa nećemo valjda da mu uništimo život i karijeru zbog toga?” I pored toga što se svet promenio, a pokret „I ja” skrenuo je pažnju na seksualne predatore, era privilegovanih muškaraca nije gotova. Oni i dalje ne odgovaraju za seksualne napade, ali odlučuju o tome šta će žene raditi sa svojim telima.

Protivnici prava na abortus u Americi tvrde da su „za život”, nasuprot zastupnicima ovog prava, koji su „za izbor”. Prema istraživanjima javnog mnjenja, oni koji se protive abortusu jesu isti oni koji se najžešće zalažu za smrtnu presudu. Isti ljudi podržavaju i lese fer ekonomiju i ukidanje socijalne pomoći, pa brane plod u utrobi, a dete posle može da umre od gladi što se njih tiče.

Ako Arkanzasu, Misisipiju i sličnim sredinama uskoro bude dozvoljeno da zabrane prekid trudnoće, bogate žene će i dalje moći da odu na abortus tako što će otputovati u Njujork ili neku drugu državu u kojoj pobačaj sigurno ostaje legalan. U problemu su siromašne žene, a statistika pokazuje da se na kiretažu uglavnom odlučuju crnkinje i Latinoamerikanke slabog imovinskog stanja koje već imaju decu. Ono što bi moralo da bude njihovo pravo ubuduće bi moglo da bude krivično delo. Mnoge žene će umreti na neuslovnim ilegalnim abortusima u improvizovanim „ordinacijama”. Svetost života.