Politika navijanja

Kada su krajem osamdesetih godina prošlog veka navijači Crvene zvezde iz dotadašnje omiljene političke pesme „Crvena zvezda, to je srpski tim/Slobodan Milošević ponosi se njim” izbacili predsednika Srbije, a ubacili vođu opozicije („Crvena zvezda, to je srpski tim/Vuk, Vuk Drašković ponosi se njim”), bio je to znak za uzbunu u rukovodstvu kluba i nadležnim državnim službama.

Na severnu tribinu poslat je Željko Ražnatović zvani Arkan da „izbaci politiku” sa stadiona – dogovoreno je da se navija samo za Zvezdu, Srbiju i Beograd – a istovremeno su se do tada razdvojene navijačke grupe kao Ultras, Zulu voriors i Red star armi ujedinile u „Delije”.

„Sever” je nešto kasnije postao i mali regrutni centar za Arkanove „dobrovoljačke” pohode po Hrvatskoj i Bosni, ali iako su mnoge vođe Zvezdinih navijača (kao Nebojša Đorđević, zvani Šuca, „penzionisani pukovnik” ubijen u Zemunu u oktobru 1996) početkom devedesetih završile u Ražnatovićevim „tigrovima”, na „severu” je ponovo nikla grupa koja je bila opoziciono orijentisana – uglavnom ka desnim strankama kao što je Srpski pokret obnove.

Za to vreme, navijači Partizana – tih godina klub je bio u senci Zvezdinih uspeha – nervirali su opoziciono nastrojeni „sever” prigodnom političkom pesmom o tadašnjoj vladajućoj koaliciji: „JUL, JUL, SPS, Nova demokratija/Zvezdo crvena, to je vaša partija”.

Priliku da se istaknu „zvezdaši” su dobili u demonstracijama protiv krađe glasova na lokalnim izborima 1996, kada je omiljeni slogan postala navijačka pesma sa „severa” – „Ajmo, ajde, svi u napad”. Do „pune afirmacije” stigli su, međutim, tek pred izbore 2000. godine, kada je još jedna njihova pesma postala zaštitni znak protesta protiv Miloševića, a opozicija se borila za naklonost najveće navijačke grupe u zemlji. U leto te godine, čak se i iz loža Marakane orilo „Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane”, a lideri DOS-a utrkivali su se za mesto na tribinama, pa je na stadion došao čak i Zoran Đinđić, koji do tada nije bio viđan na fudbalskim utakmicama.

Iako su „dosovci” u danima pred 5. oktobar 2000. i odmah potom isticali zasluge „delija” u borbi protiv Miloševićevog režima, neposredno posle promene vlasti došlo je do velikog sukoba navijača sa policijom na Marakani, čime se pokazalo da će veći deo „severa” opet biti protiv vlasti, i da će i dalje biti nastrojen ka nacionalističkoj desnici. U međuvremenu, neki od vođa navijača, kao Jovan Šurbatović koji je ispred DHSS-a Vladana Batića bio i sekretar za sport u Beogradu, ušli su u vladajuće strukture.

Na drugoj strani, navijači Partizana su pre nekoliko godina zbog serije loših rezultata počeli dabojkotuju utakmice, a njihov najveći protest do sada nije bio usmeren na vlast, već na rukovodstvo kluba. U maju prošle godine bojkot je okončan, pa su „grobari” ponovo došli na „jug”, ali problem ispoljavanja mladalačke agresije nije rešen ni na „crno-beloj” ni na „crveno-beloj” strani.

Osim „grobara” i „delija” postoji još nekoliko navijačkih grupa koje su i više nacionalistički, pa i rasistički orijentisane. To su pre svega navijači beogradskog Rada, poznati po fašističkim sloganima, ali i simpatizeri čačanskog Borca koji su vređali afričke fudbalere i navlačili bele kukuljice kao rasisti iz „Kju kluks klana”.

U poslednje dve godine najveći izliv mržnje zaradio je ipak bivši ministar policije Dragan Jočić, koji je počeo žestoko da se obračunava sa agresivnim navijačima, pa su mu oni upućivali razne pogrdne poruke i na stadionima i van njih, čak mu i otvoreno preteći.

-----------------------------------------

Političke pesme sa „severa”

Mržnja prema Slobi
Ne može da prestane,
dosta je komunizma,
Odlazi Slobodane!

* * *

Od SPS-a u zemlji Srbiji
Ceo svet misli da nema brojnijih
Ceo svet greši, postoji jači,
A to smo mi, Zvezdini navijači
Volimo te Zvezdo ko najjaču drogu
Ili kao Leskovac Milošević Slobu
Al’ zato mrzimo glupog Partizana
Skoro kao Beograd druga Slobodana

* * *

Ministar je novi došao,
zastave nam je zabranio,
neka ta p.....ina,
sada dobro zna,
na kraju biće naša pobeda!
( O Draganu Jočiću)