Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Litvanija proglasila Rusiju terorističkom državom

Zapadni mediji nastavljaju da analiziraju govor, ali i opšte stanje ruskog predsednika Vladimira Putina tokom proslave Dana pobede
Аналена Бербок у посети Украјини (Фото EPA-EFE/Oleg Petrasyuk)

Litvanija je prva država koja je Rusku Federaciju proglasila terorističkom državom nakon zahteva Ukrajine. Litvanski parlament je juče jednoglasno, sa 128 glasova poslanika, usvojio rezoluciju u kojoj se navodi da su ruske oružane snage i plaćenici počinili masovne ratne zločine u Ukrajini, posebno u gradovima Borođanka, Buča, Irpinj, Gostomelj i Mariupolj. Sigurno će uslediti donošenje takve odluke i u drugim državama, pošto se predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi posle boravka u Ukrajini založila da američka administracija proglasi Rusiju za državu koja sponzoriše terorizam.

Ukrajinski parlament je doneo rezoluciju kojom se od američke administracije traži da Rusiju stavi na tu listu, a kako je Pelosijeva rekla u intervjuu Em-Es-En-Bi-Siju, „ako Rusija nije na tom spisku, onda lista i ne vredi ništa”.

Borbe oko čeličane „Azovstalj” nastavljene su i juče. Lokalni ukrajinski zvaničnik tvrdi da se tamo, posle višednevnih evakuacija, nalazi još najmanje 100 civila. Posle predaje izvesnog broja vojnika iz „Azovstalja” – koji su govorili o atmosferi među preostalim vojnicima koji smatraju da su ih komanda i vlast u Kijevu žrtvovale – poslanik Vrhovne rade Ukrajine Ilja Kiva, koji je zajedno s opozicionim poslanicima lišen mandata, tvrdi da će u Kijevu uslediti pokušaj preuzimanja vlasti. Svoje tvrdnje zasniva na saznanjima da protivnici predsednika Volodimira Zelenskog optužuju upravo njega za poraz u Mariupolju i žrtvovanje vojnika u „Azovstalju”. Kiva smatra da kancelarija Zelenskog shvata opasnost od vojnog udara zbog pogibije hiljada ukrajinskih vojnika i da priprema represalije protiv onih koji su kritičari njegove politike.

Istovremeno, zapadni mediji nastavljaju da analiziraju govor i opšte stanje ruskog predsednika Vladimira Putina, a pojedini dovode u pitanje njegovo zdravstveno stanje, tvrdeći da je idući ka Grobnici Neznanog junaka da položi venac pokušavao da prikrije šepanje, da se na „blagih” devet stepeni pokrio ćebetom dok je posmatrao vojnu paradu i da mu je glas zadrhtao prilikom govora. Pitanja o njegovom zdravlju pokrenuli su zapadni mediji nakon što je nedavno viđen kako se desnom rukom čvrsto drži za sto na sastanku s ministrom obrane Sergejem Šojguom, a na nedavnom sastanku s beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom navodno je pokušavao da obuzda istu ruku koja se nekontrolisano tresla. Navodi se da je Putin delovao nesigurno i tokom uskršnje liturgije u Moskvi. Kako spekulišu, možda boluje od Parkinsonove bolesti ili kancera abdomena.

Britanski „San” je juče preneo reči bivšeg diplomate Tonija Brentona da je korištenje ćebeta zanimljiv znak i da su oni koji su razgovarali s Putinom, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, uočili manje koherentnosti nego što su navikli od njega. Kremlj odbacuje sve dosadašnje tvrdnje o lošem zdravlju ruskog predsednika. Sve ove analize trebalo bi da doprinesu uverenju da je 69-godišnji predsednik slomljen slabim i sporim napredovanjem na terenu.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok obećala je juče u Buči da će međunarodna zajednica procesuirati odgovorne za ubijanje civila u tom ukrajinskom gradu tokom ruske invazije na Ukrajinu. Tokom posete gradu na periferiji Kijeva, Berbokova je rekla da su u Buči tokom ruske okupacije počinjeni „najgori zločini koji se mogu zamisliti”. Svedoci su ranije naveli da su ruski vojnici do 31. marta, kad su se povukli iz grada, pucali naizgled nasumice u civile i ostavljali tela na ulicama. „Žrtvama dugujemo da im ne dajemo samo pomen ovde, već da počinioce pozovemo na odgovornost. Mi, kao međunarodna zajednica, to ćemo i učiniti. To je obećanje koje možemo i moramo da damo ovde u Buči”, kazala je.

Berbokova je prva članica nemačke vlade koja je otputovala u Ukrajinu od početka ruske invazije 24. februara. Njen odlazak usledio je posle nekoliko dana prepirke Berlina i Kijeva oko nespremnosti Ukrajine da pozove u posetu nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera, jer je ranije održavao bliske odnose s Rusijom.

Sa šeficom nemačke diplomatije u Buči je juče bio ukrajinski generalni tužilac, kome je rekla da će međunarodna zajednica pomoći Ukrajini da prikupi dokaze o ratnim zločinima.

Da li je moguć nuklearni udar na Ukrajinu

Pažnju javnosti izazvala je i izjava zamenika ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandra Gruška, koji je govorio o mogućnosti ruskog taktičkog nuklearnog udara na Ukrajinu. Diplomata je naglasio da su principi i uslovi za upotrebu nuklearnog oružja navedeni u vojnoj doktrini Ruske Federacije, u kojoj treba tražiti odgovore na pitanje da li je moguć preventivni taktički udar Rusije na teritoriju Ukrajine.

„Imamo vojnu doktrinu, tamo sve piše. Ne daje nikakvo drugo tumačenje, osim onoga što je crno-belo”, pojasnio je Gruško odgovarajući na pitanje da li Moskva isključuje mogućnost taktičkog nuklearnog udara na Ukrajinu.

Poznato je da su u dokumentu precizirani uslovi koji određuju mogućnost ruske upotrebe nuklearnog oružja. Prema doktrini, među njima su prijem pouzdanih informacija o lansiranju balističkih projektila koji su usmereni na teritoriju Rusije i (ili) njenih saveznika, o upotrebi nuklearnog oružja ili drugih vrsta oružja za masovno uništenje od strane neprijatelja, kao i o uticaju neprijatelja na državne ili vojne objekte Ruske Federacije. Taktičko nuklearno naoružanje dozvoljeno je upotrebiti i ukoliko se ruska država suočava s egzistencijalnom pretnjom od konvencionalnog oružja. Konačnu odluku o upotrebi nuklearnog arsenala Rusije je u nadležnosti ruskog predsednika.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Brundo
A šta chemo sad ?
Gale
Na ruskoj televiziji snimak iz Rige. Na dan Pobede policajci ne daju da se polozi cvece kod spomenika vec gradjani predaju njima da oni to urade. Postoji ograda 50 m ispred spomenika. I onda na kraju traktor utovarivac ubacuje cvece u kamion za djubre. I mi zelimo u EU.
zna se
dobili nalog...
Радојко
Zapad je (Vašington, jer EU je puki čauš) 8 godina indoktrinirao naciste u Ukrajini da ne prihvate nikakav drugi ishod osim "Oluje" i proterivanja etničkih Rusa, da borbu za slom cele Rusije smatraju svojim krajnjim ciljem. Rusi ne bi da se slome, pre toga će poslati ICBM u US, na Evropu, gde god treba. Dakle, samo su dva moguća ishoda. Jedan je da imamo nuklearni III svetski rat. Drugi je da Ukrajina kleči. Nije mi lako da ovo kažem, ali ja bih radije da Ukrajina kleči.
Стефан
Као да неко мари за мишљење Литваније хаха

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.