Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbiji nedostaje 350 sudija

Najveći priliv predmeta po sudiji ima Viši sud u Beogradu, a najmanji Viši sud u Negotinu. – Efikasnost obavljanja sudijske funkcije, naročito u pogledu izrade nacrta odluka, dodatno je umanjio i nedovoljan broj sudijskih pomoćnika
Палата правде у Београду (Фото Н. Марјановић)

Godišnji izveštaj rada sudova u Srbiji pokazao je da u našoj zemlji ima znatno manje sudija nego što je potrebno, kazala je za „Politiku” Jasmina Vasović, predsednica Vrhovnog kasacionog suda. Ona je dodala i da su odlukom Visokog saveta sudstva (VSS) bila određena 3.073 sudijska mesta, od čega je popunjeno 2.720, dok je efektivno postupalo 2.508 sudija.

– Efikasnost obavljanja sudijske funkcije, naročito u pogledu izrade nacrta sudijskih odluka, dodatno je umanjio i nedovoljan broj sudijskih pomoćnika. Smanjen broj zaposlenih u sudovima bio je rezultat višegodišnje zabrane zapošljavanja, uvedene Zakonom o zabrani zapošljavanja u državnim organima – kazala je za naš list predsednica VKS i dodala da je analizom rada osnovih sudova utvrđena razlika u broju primljenih predmeta.

Jasmina Vasović (Foto A. Vasiljević)

Najveći priliv predmeta, prema njenim rečima, imao je Treći osnovni sud u Beogradu.

– Neki osnovni sudovi su imali enormni priliv predmeta zbog masovnih tužbi koje su građani podnosili protiv banaka, radi naplate troškova obrade kredita. To je na neki način obeležilo i rad VKS, ali i celog pravosuđa. Prvi i Treći osnovni sud u Beogradu i Osnovni sud u Novom Sadu primili su, samo u prošloj godini, preko 200.000 ovakvih tužbi. Da bi rasteretio ove sudove, VKS je oko 90.000 predmeta delegirao drugim sudovima širom Srbije. Nova raspoređenost predmeta dobra je i za advokaturu u manjim mestima jer se ona u njima gasi – navela je Vasovićeva i objasnila da u jednom malom gradu u Srbiji sada rade četiri advokata, a nekada ih je bilo 11.

Godišnji izveštaj rada sudova pokazao je i da je među višim sudovima u Srbiji najveći priliv predmeta po sudiji imao Viši sud u Beogradu i da je time nastavljena tendencija koja je bila karakteristična i prethodnih godina. S druge strane, najmanji priliv predmeta po sudiji zabeležen je u Višem sudu u Negotinu.

– Za razliku od osnovnih i viših sudova, kod apelacionih ne postoji bitna razlika u opterećenosti, već su veoma ujednačeni – kazala je predsednica VKS.

Shodno iznetim podacima, predsednica VKS upozorila je na nejednaku opterećenost sudova u Srbiji, a potom ukazala na nelogičnost da su sudijama plate iste bez obzira na njihovu različitu opterećenost i životne troškove jer se oni razlikuju od grada do grada.

Predsednica VKS naglasila je potrebu za donošenjem novog zakona o parničnom postupku, koji bi sudovima u najnepovoljnijem položaju omogućio da „dišu”.

– Radna grupa koju je formiralo Ministarstvo pravde i koja je radila na izradi teksta Zakona o parničnom postupku, završila je svoj zadatak u decembru prošle godine i Nacrt zakona predala ministarstvu. Sada je sve na izvršnoj vlasti. S obzirom na to da su članovi radne grupe, između ostalih, bili sudije i advokati, u Nacrtu zakona nalaze se sjajna rešenja u smislu mesne nadležnosti zbog preopterećenosti sudija, s kojom se godinama borimo – kaže za „Politiku” Vasovićeva.

Stari predmeti

Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Jasmina Vasović rekla je da je sudijama poručila da broj starih predmeta mora da bude što manji, zbog čega je imala sastanke sa 66 predsednika osnovnih sudova, 25 viših i sedam predsednika sudova republičkog ranga.

– Rekla sam da je nedopustivo da ima predmeta starijih od deset godina, kao i da ne postoje nerešivi predmeti. Posebno se to odnosi na krivičnu materiju i materiju radnih sporova – rekla je Vasovićeva, navodeći da namerava da do kraja godine poseti još više sudova.

Ona je objasnila da nije veliki broj predmeta starijih od deset godina, ali da je cilj da ih do kraja iduće godine bude zanemarljivo ili ih čak ne bude.

Etički odbor

Visoki savet sudstva krajem prošle godine osnovao je Etički odbor, čiji je zadatak da prati poštovanje odredaba Etičkog kodeksa kojim su utvrđeni etički principi i pravila ponašanja sudija. Etički odbor će ukazivati na ponašanja koja, iako nisu disciplinski prekršaji, nisu primerena sudijama s obzirom na to da se od njih zahteva uzornije ponašanje od svih.

– Poštovanje Etičkog kodeksa vodi vraćanju poverenja javnosti u pravosuđe. On ima svega nekoliko tačaka, ali je u njima sve sadržano – rekla je Jasmina Vasović, predsednica VKS.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

djavo
Nek zaposle mlade jos ne korumpirane pravnike ! Ili ce mo uvesti sudije?Kao sto smo sve uvozili. Elektrotehnicki fakultet upisuje (u Beogradu) 400 studenata a (nabudzet) a pravni 1500 studenata!!!????
nikola andric
Stara razlika izmedju ''kvantiteta'' i ''kvaliteta'' moze da posluzi kao ''okvir problema''. Pravna tradicija je sudiju reducirala na ''pasivnog ucesnika'' sudske procedure. Sudija pak ne moze da sudi bez poznavanja ''faktickog stanja stvari'' . On ne deducira posledice iz pravnih pravila. On treba da dobije aktivnu ulogu u proceduri i da upravlja njom. Da ne dopusti strankama i advokatima pravna razglabanja nego ''izvuce'' iz njih cinjenice koje ce mu omoguciti objektivno sudjenje.
geras
sbiji nedostaje mnogo više sudija, ako me razumete .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.