Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Krupno srce Rađevine

Iako spadaju u red nedovoljno razijenih područja, Krupanj i njegovih petnaestak hiljada stanovnika s ponosom nose titulu najefikasnije lokalne samouprave u Srbiji, čemu je znatno doprineo i projekat „Najduža pijaca na svetu”
(Фото В. Урошевић)

Krupanj – Raznolikost prirodnih lepota, ispod venca Podrinjskih planina Gučeva, Boranje i Sokolskih planina, krasi Rađevinu. Njeno središte je Krupanj, administrativni centar kraja koji vekovima neguje i baštini sve ono što mu je priroda namenila. Iako spada u red nedovoljno razijenih područja, danas sa svega petnaestak hiljada stanovnika, ova mala opština Mačvanskog okruga, u poslednje vreme uspravlja se nakon godina mučne tranzicije.

Krupanj je nedavno poneo titulu najefikasnije lokalne samouprave u Srbiji u poboljšanju životnog standarda građana. Rukovodstvo opštine pronašlo je način da sve ono što rađevska zemlja rađa i donosi, na moderan način, ponudi i tržištu i turistima kroz projekat „Najduža pijaca na svetu”. Kako bi što lakše i brže došli do svojih kupaca, poljoprivrednici u opštini Krupanj koristiće aplikaciju koja će povezati domaćinstva u krugu od 300 kilometara, zbog čega i kažu da su najduža pijaca na svetu. Istovremeno, posetiocima koji žele da obiđu poljoprivredna domaćinstva i probaju domaće proizvode, opština Krupanj je obezbedila obilazak lokacija označenih u aplikaciji, na električnim biciklima. Tako će turisti koji će se obresti novoasfaltiranim planinskim putevima i stazama Rađevine, pored okom vidiljivih lepota prirode moći da osete i njen ukus ‒ jedinstvenih malina i kupina, sočnih šljiva i jabuka, sira, kajmaka, plodova koje Rađevina rađa, a Krupanj „ukrupnjuje”.

Odvajkada je Krupanj, zahvaljujući darovima prirode, važio za značajno mesto u Podrinju.

U srednjovekovnoj srpskoj državi, kako u svom delu „Rađevina i Rađevci” piše profesor Jovan Janjić, bio je centar železne industrije. Bio je i kolonija Dubrovčana, a prvi pomen ovog mesta pod imenom Crupan, navodi se upravo u dubrovačkim spisima iz 1417. godine. Zanimljiv je i podatak da je do polovine 15. veka u Krupnju bilo 38 konzulata, a najviše 1449. godine, čak četrnaest.

Bivali su Rađevci prvi i u borbenim redovima tokom stradalnih ratova za otadžbinu. Jedinstveni, čvrst moral gorštaka koji su naselili Rađevinu u 17. i 18. veku, ponet iz Hercegovine, Starog Rasa, Južne Srbije, sa Kosova i Metohije i Crne Gore, a u saglasju sa stanovništvom koje su tu zatekli, kalili su kamenom na kojem su svoje kuće dizali. U odbrani kućnog praga, stradanja su bila tolika da je blaženopočivši episkop šabačko-valjevski Jovan Velimirović, sinovac vladike Nikolaja Velimirovića, govorio da pšenicu iz ovih krajeva uzetu za panaiju ne treba osveštavati, pošto je iznikla iz zemlje natopljene krvlju stotina hiljada srpskih vojnika i seljaka, palih za Srbiju i pravoslavlje. Tragovi ratova na ovom području još su okom vidljivi. Junacima u čast, sinovi i unuci, sakupili su po rovovima rasute kosti i pohranili ih u spomen-kosturnice na Mačkovom kamenu i u crkvi u Krupnju.

Nakon što je Krupanj postradao i u Drugom svetskom ratu (ostala je netaknuta samo zgrada  apoteke koja je bila u vlasništvu jednog Nemca) usledila je obnova i ponovno uzdizanje prestonice Rađevine. Uzdizao se i kulturni život. Sem novih zasada na seoskim poljima i osveženih varoških fasada, upravo u zgradi Doma kulture „Politika”, krajem osamdesetih godina prošlog veka, beogradska opera izvela je Rosinijevog „Seviljskog berberina”.

Kome je više dato, od njega se više i traži. A Rađevci, bogatstvo od prirode dato u hladnim planinskim izvorima, gustim šumama, u plodovima iz i sa plodne zemlje ili pak bogatsvo u zaslugama znamenitih ljudi rođenih na ovoj zemlji, znaju da vrednuju i da ga ovaplote. Pa i u aplikaciju pretoče. A sve, idući u korak sa sadašnjicom, a katkad i korak ispred ‒ u susret nadolazećem vremenu.

Gorštaci ratnici

Bivali su Rađevci prvi i u borbenim redovima tokom stradalnih ratova za otadžbinu. Jedinstveni, čvrst moral gorštaka koji su naselili Rađevinu u 17. i 18. veku, ponet iz Hercegovine, Starog Rasa, Južne Srbije, sa Kosova i Metohije i Crne Gore, a u saglasju sa stanovništvom koje su tu zatekli, kalili su kamenom na kojem su svoje kuće dizali. U odbrani kućnog praga, stradanja su bila tolika da je blaženopočivši episkop šabačko-valjevski Jovan Velimirović, sinovac vladike Nikolaja Velimirovića, govorio da pšenicu iz ovih krajeva uzetu za panaiju ne treba osveštavati, pošto je iznikla iz zemlje natopljene krvlju stotina hiljada srpskih vojnika i seljaka, palih za Srbiju i pravoslavlje. Tragovi ratova na ovom području još su okom vidljivi. Junacima u čast, sinovi i unuci, sakupili su po rovovima rasute kosti i pohranili ih u spomen-kosturnice na Mačkovom kamenu i u crkvi u Krupnju.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.