Subota, 13.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kanonsko ruho za makedonsku crkvu

Odluka je bila veliko iznenađenje, uz zapitanost kojim se to razlozima rukovodilo da se za tako kratko vreme premoste raskol koji traje 55 godina i nesporazumi i „zategnuti odnosi” još iz Drugog svetskog rata
Унутрашњост манастира Свети Јован Бигорски

Odluka Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve da se prihvati opštepriznati kanonski status (status najšire autonomije) Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije, koji joj je od istog tela dodeljen 1959. godine, u srpskoj javnosti većinski je prihvaćena. To je potvrđeno i velikim sabranjem u Hramu Svetog Save u Beogradu, kada je održana „pomiriteljska” Sveta liturgija, kojom su načalstvovali patrijarh srpski Porfirije i arhiepiskop ohridski i makedonski Stefan.

Međutim, obznana patrijarha Porfirija u Skoplju, samo osam dana kasnije, na Dan Ćirila i Metodija, da je Sveti arhijerejski sabor SPC „jednoglasno i jednodušno izašao u susret molbi Makedonske pravoslavne crkve – Arhiepiskopije ohridske”, da „blagosilja i odobrava, prihvata i priznaje autokefalnost”, primljena je, najblaže rečeno, kao veliko iznenađenje, uz zapitanost kojim se to razlozima rukovodilo da se za tako kratko vreme premosti raskol koji traje 55 godina, te nesporazumi i „zategnuti odnosi” još iz Drugog svetskog rata.

To „iznenađenje” kod mnogih, očigledno po reakcijama u javnosti, izaziva strah od mogućih posledica takve odluke. Kada se uruči tomos o autokefalnosti i ako usledi svepravoslavno saglasje, Makedonska pravoslavna crkva – Ohridska arhiepiskopija imaće punu samostalnost i nezavisan odnos (kao sve druge pomesne crkve) od Srpske pravoslavne crkve. To je onda sasvim drugačiji odnos za rešavanje svih u međuvremenu nerešenih pitanja. A jedno od njih jeste i pitanje imovine, ukoliko ono u ovovremenim, javnosti nepoznatim razgovorima, nije rešeno.

Iznenađenje je utoliko veće što tako krupna odluka (o autokefalnosti), pre obznane u Skoplju, nije saopštena u zvaničnom saopštenju sa redovnog godišnjeg zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve.

Iznenađenje uvećava i prisećanje na otvoreno iznošene stavove najviših predstavnika SPC u pogledu statusnih zahteva iz Skoplja. Kada je srpski jerarh poznat po ekumenskim stavovima vladika Lavrentije, episkop šabački, u jesen 2012. godine izašao s izjavom da bi Sveti arhijerejski sabor SPC na predstojećem redovnom zasedanju (u maju 2013) mogao da pokrene pitanje odnosa između SPC i MPC, na to je reagovao jedan od najuticajnijih srpskih arhijereja, episkop bački Irinej, on u otvorenom pismu Lavrentiju, poslatom elektronskom poštom (a prezentovanom u „Politici”), kaže:

„Znači, po lavrentijevskoj logici, jedan crkvorazbijački puč, antisaborski i antisaborni akt samoproglašenja, izvršen uz aktivno učešće i podršku svetovne, pritom bezbožničke i anticrkvene vlasti, treba prosto-naprosto priznati: bezakonje treba proglasiti zakonitošću, raskolništvo crkvenošću, mržnju ljubavlju, zlo dobrom.”

Iste 1958. godine, od 4. do 6. oktobra, u Ohridu je održan nelegitiman „crkveno-narodni sabor”, koji „obnavlja” Ohridsku arhiepiskopiju. Za mitropolita, nekanonski, od nelegitimno sazvanog skupa, izabran je vikar patrijarha srpskog, episkop toplički Dositej (Stojković). Od srpske crkve se traži „da konstatuje i prihvati stvoreno stanje”. U toku crkvenog sabora u Beogradu 1959. godine predsednik Savezne verske komisije Dobrivoje Radosavljević poziva kod sebe patrijarha Germana i ostale članove Svetog arhijerejskog sinoda da izdiktira kakve odluke od crkvenog sabora očekuje državna vlast. Pritom, Radosavljević dva puta ponavlja da je „crkveno pitanje” u Makedoniji u isto vreme i državno i političko pitanje.

Crkva se našla u suženom prostoru. Pod pritiskom države konstatuje ono što je odlučeno u Ohridu – pristaje da Makedonskoj pravoslavnoj crkvi dâ najširu autonomiju. Pritom Sabor preporučuje da se izvrše izmene u 37 članova Ustava MPC, da bi se nekanonski čin osnivanja ove crkvene organizacije doveo u kanonske okvire.

Iz Skoplja izveštavaju da su prihvaćene sve odluke Svetog arhijerejskog sabora, pa patrijarh German odlazi u NR Makedoniju da arhimandrita Klimenta hirotoniše za episkopa prespansko-bitoljskog. Odmah potom pokazaće se da su najviši predstavnici srpske crkve obmanuti jer u Makedonskoj pravoslavnoj crkvi nisu prihvatili sve odluke Svetog arhijerejskog sabora.

Usledio je zatim novi pritisak, i iz Makedonije i od jugoslovenskih komunističkih vlati, da se MPC dâ autokefalija.

Taj zahtev Sveti arhijerejski sabor SPC odbija na svom redovnom zasedanju u maju 1967. godine, uz upozorenje da „svaki akt državne vlasti za ili protiv autokefalije Makedonske pravoslavne crkve treba da se smatra kao protivustavan”.

Nakon toga, 19. jula 1967. godine, u Ohridu, Sinod MPC donosi odluku o proglašenju autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve.

Sveti arhijerejski sabor SPC tim povodom vanredno zaseda 14. i 15. septembra 1967. godine i „jednodušno i jednoglasno odlučuje”, pošto se viša jerarhija Makedonske pravoslavne crkve „samovoljno nekanonski sama otcepila od svoje majke crkve u raskolničku versku organizaciju”, da se prekine sa ovom jerarhijom bogoslužbeno i kanonsko opštenje.

U toku 1968. godine sve autokefalne crkve potvrdile su ispravnost odluke Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve. Od tada je bilo više susreta na kojima je pokušavano da se prevaziđe raskol. Međutim, uvek bez rezultata.

Najbliže rešenju bilo se u proleće 2002. godine, nakon razgovora u Nišu i potpisivanja nacrta sporazuma kojim je bilo predviđeno da crkva u Makedoniji dobije najširu crkvenu autonomiju pod imenom Ohridska arhiepiskopija. Ovaj dokument, osim zvaničnih predstavnika SPC, potpisali su i svi članovi makedonske delegacije. No, po povratku u Skoplje, pod pritiskom javnosti, predstavnici MPC, na konferenciji za štampu, izjavljuju da je to samo „radni papir”. Dogovor je propao.

Mesec dana nakon razgovora u Nišu patrijarh Pavle upućuje javni apel arhijerejima, sveštenicima i vernicima u Makedoniji da „svako ponaosob” učini da se prevaziđe raskol. Pozivu se odaziva jedino mitropolit veleško-povardarski Jovan (Vraniškovski).

Sledeće 2003. Sveti arhijerejski sabor SPC konstituiše Sveti sinod autonomne Ohridske arhiepiskopije, s arhiepiskopom Jovanom na čelu. Usledio je potom surov progon vladike Jovana.

Dve decenije kasnije, ove 2022, razgovori (ponovo u Nišu) urodili su plodom.

Najava člana Svetog arhijerejskog sinoda SPC episkopa Fotija, na Đurđevdan, da je moguće da na ovogodišnjem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC bude rešeno pitanje „makedonskog raskola” izgleda da je najjače odjeknula u Carigradu. Samo tri dana kasnije, na Dan pobede, Carigradska patrijaršija donosi odluku da primi u liturgijsku zajednicu jerarhiju, sveštenstvo i vernike u Severnoj Makedoniji.

Na taj način Carigradska patrijaršija nezakonito se umešala u jurisdikciju SPC. Sasvim izvesno, s namerom da stvori privid kako navodno njoj pripada ključna uloga i na kanonskom području drugih pomesnih pravoslavnih crkava.

Crkva-majka crkvi na području Severne Makedonije jeste Srpska pravoslavna crkva, pa je jedino ona ovlašćena da rešava crkvena pitanja, pa pitanje crkvene organizacije, na svom kanonskom području. Zato je odluka Carigrada, u stvari, bila samo – danajski darovi Skoplju.

Prema kanonskom učenju, kako je to svojevremeno ukazao i veliki crkvenopravni stručnjak Sergije Troicki, Carigradska patrijaršija je „potpuno jednaka u pogledu svojih prava s drugim autokefalnim crkvama i nema nijednog prava koje ne bi pripadalo svima im”. Njoj pripada samo prvenstvo časti – ona je samo prva među jednakima. I zato njena „odluka” ne samo što ne može da se podvede pod kanone koji to pitanje regulišu nego i, sasvim izvesno, ona ne bi bila prihvaćena ni od većine pravoslavnih crkva.

A odlukama Svetog arhijerejskog sabora SPC Makedonska pravoslavna crkva, bez obzira na koji način nastala i kojim putem u međuvremenu išla, sada se uvodi u kanonske okvire.

*Kulturolog

 

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Вукан
Није тачно да српски народ већински прихвата такву одлуку. Тито је вештачки створио македонску нацију 1945. године, а сада је та нација добила и своју цркву. Охридска архиепископија јесте постојала, али не и Македонци. Врло лоше дело. Шта је следеће, црногорска или косовска црква?
Filip
Putin i zvanična Rusija se nikada nisu ogradili od navedenih političara i njihove politike! Mi posmatramo stvari i istinu isključivo kroz našu prizmu u smislu ko podržava naše stavove je isključivo ispravan i u pravu i obrnuto!
Neko će za ovo da odgovara istorijski a bogami i krivično. Želje su jedno a imovina i pravo na nju nešto sasvim drugo. To će vam na uskrsenju jednoga dana potvrditi i svi davno umrli Srbi, oni koji su te crkve gradili i oni njihovi potomci koji su nasilno pomakedončeni. Jednom rečju, bog neka vam oprašta ali srpski narod neće nikada!!
Nikola
У СПЦ је извршен пуч и донета је срамна издајничка одлука. Нема даље приче

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.