Nedelja, 14.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: SPC I MPC - OD RASKOLA DO AUTOKEFALNOSTI

Ništa nije završeno dok SPC ne izda tomos

Izdavanje bilo kakvog akta od strane carigradskog patrijarha MPC, a pre izdavanja tomosa o autokefalnosti od strane SPC, bila bi još jedna u nizu manifestacija istočnog papizma, smatra prof. dr Zoran Čvorović
Свети Наум, Охрид (Фото С. Гуцијан)

Rešavajući problem makedonskog raskola, verovatno u dogovoru s Carigradom i Moskvom, a možda i Trnovom, SPC je želela po svoj prilici da afirmiše svoju kanonsku poziciju majke-crkve i istovremeno spreči Fanar da u roku od samo tri godine po drugi put realizuje svoje papističke ambicije, formirajući kao tobožnja majka-crkva još jednu pomesnu samostalnu crkvu na području pod jurisdikcijom druge autokefalne crkve, kaže u razgovoru za „Politiku” prof. dr Zoran Čvorović sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

– Još ne možemo da kažemo ko je pobednik u ovoj crkvenopolitičkoj „utakmici” mada znamo na čijoj su strani kanoni – dodaje prof. dr Čvorović, osvrćući se na poslednje odluke Svetog arhijerejskog sabora SPC u vezi sa statusom MPC, ali i one ranije carigradskog Sinoda.

On ističe da trenutno imamo dva paralelna procesa kada je u pitanju status MPC, i nijedan od njih nije okončan.

– Carigradska patrijaršija je u postupku po apelaciji tada tzv. MPC donela akt od 9. maja o priznanju kanonskog statusa MPC. Ovaj akt je nekanonski jer je zasnovan na pogrešnom istočnopapističkom tumačenju 9, 17. i 28. kanona Četvrtog vaseljenskog sabora o navodnoj vrhovnoj sudskoj vlasti carigradske katedre nad svim pomesnim autokefalnim crkvama. Ovim aktom nenadležna carigradska katedra prejudicirala je pitanje rešenja statusa MPC, za čije rešavanje je isključivo nadležna SPC – objašnjava naš sagovornik.

Drugi proces je, kako napominje prof. dr Čvorović, kanonski, pošto ga vodi SPC kao majka-crkva dojučerašnjih makedonskih raskolnika.

– U tom procesu Sabor SPC je doneo dve odluke: o autonomnom statusu i vrlo brzo o autokefalnosti MPC. Da bi potvrdila u punom kapacitetu svoju kanonsku ulogu majke-crkve, SPC treba da izda tomos o autokefalnosti. Međutim, arhiepiskop MPC Stefan je izjavio da će na Svetu Trojicu dobiti nekakav akt od Carigradske patrijaršije, koju je u prisustvu srpskog patrijarha protivkanonski označio kao majku-crkvu. Izdavanje bilo kakvog akta MPC od strane carigradskog patrijarha, a pre izdavanja tomosa o autokefalnosti od strane SPC, bila bi još jedna u nizu manifestacija istočnog papizma i degradacija punoće vlasti Srpske autokefalne crkve. Stoga bi takav akt morao od strane SPC da bude javno oglašen ništavim – smatra prof. dr Čvorović.

Ukazuje i na to da iako crkvena diplomatija pokušava da predstavi ova dva procesa kao da nisu uzajamno isključujući, oni to jesu jer MPC ne može imati dve majke-crkve.

– Srpska crkva je pokazala bratsku ljubav prema pravoslavnim Makedoncima, omogućujući im da na kanonski način učestvuju u svetotajinskom životu pravoslavne crkve. Kada je u pitanju status MPC, gledano iz ugla crkvenog prava, ništa nije završeno dok SPC ne izda tomos. S tim u vezi ne možemo još govoriti ni o tome kakve će posledice po srpski narod u Severnoj Makedoniji imati odluka SPC. U postupku usaglašavanja teksta tomosa SPC bi morala da obezbedi jednu eparhiju za Srbe u Severnoj Makedoniji, po uzoru na Rumuniju, i da dva ili tri srednjovekovna manastira, čiji su ktitori srpski vladari, pređu kao „stavropigijalni” pod upravu srpskog patrijarha – naglašava naš sagovornik.

Govoreći o ulozi vaseljenskog patrijarha u davanju autokefalnosti crkvama, profesor Čvorović naglašava da postupak dobijanja autokefalnosti nije regulisan kanonima donetim na sedam vaseljenskih sabora od četvrtog do osmog veka.

– U Predanju crkve, kao izvoru prava, vremenom se utvrdilo da se kanonski valjana autokefalija stvarala najpre voljom apostola, potom voljom vaseljenskih sabora i, najzad, voljom majke-crkve. Poslednji činilac koji stvara autokefaliju, volja majke-crkve, nije primenjivan samo posle epohe vaseljenskih sabora već i u epohi vaseljenskih sabora – ističe prof. dr Čvorović.

On dodaje da Carigradska patrijaršija kroz čitav 20. vek, ali i ranije, pokušava na osnovu pogrešnog tumačenja tri kanona Četvrtog vaseljenskog sabora da sebi prisvoji monopol na dodeljivanje autokefalnosti.

– Takva istočnopapistička teorija je suprotna jednakosti svih autokefalnih crkava, koja je potvrđena 39. kanonom Šestog vaseljenskog sabora. Organizacija vaseljenske pravoslavne crkve je, da se poslužimo poređenjem čuvenog kanoničara Sergeja Troickog, kao konferencije nezavisnih (autokefalnih) crkava, za razliku od Rimokatoličke crkve, koja je ustrojena kao apsolutna monarhija. Carigradska patrijaršija ne može da dodeli autokefalnost delu druge autokefalne crkve nad kojim nema vlast (jurisdikciju) jer „kako može dati drugome što nema sam”, kako glasi pravno načelo iz Nomokanona uz Veliki Trebnik – podseća prof. dr Zoran Čvorović.

Neprihvatljivost naziva Ohridska arhiepiskopija

Druge pomesne crkve bi mogle da priznaju MPC kao autokefalnu tek kada SPC dostavi ovim crkvama budući tomos, kaže naš sagovornik.

– Potom svaka crkva odlučuje da li će uspostaviti liturgijsko i kanonsko jedinstvo s novom pomesnom crkvom. Bugarskoj crkvi je sasvim neprihvatljiv i kao dodatak naziv Ohridska arhiepiskopija (OA), pošto bugarsku patrijaršiju smatraju naslednicom Ohridske arhiepiskopije. Taj naziv morao bi biti neprihvatljiv i za SPC. Ohridska arhiepiskopija je starija od SPC, a MPC nema hiljadugodišnju istorijsku tradiciju, ona je, kao i samostalna makedonska država, tvorevina 20. i 21. veka. Afirmacija OA od strane SPC je opasna avantura pošto je srpska autokefalnost nastala u borbi Svetog Save s grčkim klirom Ohridske arhiepiskopije, s Dimitrijem Homatijanom na čelu jer je tada OA imala jurisdikciju nad srpskim zemljama – kaže prof. dr Čvorović.

 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

USAF
Ovaj profesor samo ne rece-a ko je izdao "Tomos" 'SPC' i kada??
Демос Кратеин
Они који хоће да формирају цркве у новонасталим државама то раде је тврде да држава мора да има своју цркву. У складу са именом државе црква ни морала да се зове Северномакедонска православна црква. Када се каже МПЦ ја помислим на Македонију у Грчкој и на Александра Македонског.
Багратион
Док је Бугарима (и Србима) име "Охридска архиепископија" неприхватљиво, Грцима је "Македонска православна црква". Уз то, Цариградска патријаршија за сада није показала вољу да МПЦ-ОА уступи јурисдикцију над верницима у дијаспори. Можда је парадоксално, али Македонцима више одговара аутономија унутар СПЦ, неголи аутокефалност. Сам спор око имена гарантује неизвесност, а довољно говори и о карактеру македонске нације.
nikola andric
''Makedonski raskol'' ne ukazuje samo na ''makedonski'' nego i druge u borbi za vlast odnosno izmisljenu hijerarhiju GRCKE pravoslavne religije.
Мада
"Афирмација ОА од стране СПЦ је опасна авантура" - Суштина. Због дневнополитичке користи неко је брзоплето преломио преко колена вековна питања која се могу обити о главу у будућности јер нема сумње да постоје интереси који ће на основу овог преседана гурати стварање "црногорске", "косовске" па и "бошњачке" и "хрватске" "православне цркве" које ће бити све само не верске организације. Врло је проблематично што се ово питање преломило без шире расправе у друштву јер ово није само питање за СПЦ.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.