Četvrtak, 06.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nema imuniteta za osiromašeni uranijum

Agresija na Srbiju izvršena je 1999. godine, a sporazum na koji se NATO poziva je iz 2005. godine i nije moguća retroaktivna primena, ukazuje advokat Goran Petronijević
(Фото EPA/S. Djordjevic)

Imunitet na koji se poziva NATO u slučaju najmanje dve tužbe koje su protiv Severnoatlantske alijanse zbog agresije 1999. godine podnete Višem sudu u Beogradu, u ime obolelih od kancera, potpuno je promašeno opravdanje. Ovaj zaključak za „Politiku” ističe advokat Goran Petronijević, podsećajući da je „NATO odgovorio, prigovarajući da je nedostatak odgovornosti, odnosno pasivne legitimacije na njihovoj strani, zbog toga što oni, navodno, imaju imunitet”. Nedostatak pasivne legitimacije, objašnjava advokat, jedan je od uobičajenih prigovora ukoliko tužena strana smatra da nije odgovorna po pitanju naknade štete. Prema rečima našeg sagovornika, NATO kao pravni subjekat smatra da ima imunitet od krivičnog gonjenja i poziva se na odredbe sporazuma koji je sklopljen 2005. godine sa SRJ, a koji je s naše strane, podseća Petronijević, potpisao tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Drašković.

„A onda i na dva aneksa koji su sledili 2006. godine. U jednom od njih je predviđeno da vojnici, oficiri, službenici Severnoatlantske alijanse, u slučaju da su se našli na teritoriji SRJ, a sada Srbije kao pravnog sledbenika SRJ, bez obzira na vrstu krivičnog dela koje počine, ne mogu odgovarati pred domaćim sudom, već im se mora suditi, ukoliko budu odgovarali, pred vojnim sudom NATO-a ili pred sudom SAD, ako su američki državljani”, ukazuje Petronijević i podvlači, međutim, da ovaj oblik bilateralnog sporazuma nema nikakve veze s imunitetom na koji se pozivaju, zato što je agresija na Srbiju izvršena 1999. godine, a sporazum je iz 2005. godine i nije moguća retroaktivna primena. Sporazum se odnosi, kako objašnjava, na krivično gonjenje i imunitet od krivičnog progona, ali ne i od materijalno-pravne odgovornosti, pa je ono na šta se NATO poziva potpuno promašeno opravdanje. Međutim, činjenica da se NATO uopšte udostojio da odgovori, smatra Petronijević, pokazuje da valjano shvataju svoju odgovornost.

Upravo zbog pomenutih tužbi, u Srbiji ovih dana borave italijanski advokat Anđelo Fiore Tartalja i specijalista pravne medicine i osiguranja dr Rita Čeli. Tartalja je komentarišući odgovor NATO-a, koji se poziva na imunitet povodom ovih tužbi, rekao za Tanjug da je „nanošenje trajne štete civilnom stanovništvu zbog vrste oružja koja se koristi protiv vojnog protivnika ratni zločin za koji ne postoji imunitet”. On je rekao da je jedno voditi rat, a drugo zagađivati životnu sredinu na nepopravljiv način. „Rat je sukob između dve vojne sile, ali civilno stanovništvo s tim nema nikakve veze. Ne samo da se ne mogu gađati civilni ciljevi bez ikakvog razloga već se isto tako ne sme nanositi trajna šteta civilnom stanovništvu zbog vrste oružja koja se koristi”, rekao je italijanski advokat.

Anđelo Fiore Tartalja (levo), Goran Petronijević (Fotografije A. Vasiljević)

Petronijević podseća da su italijanski vojnici boravili u delu Metohije na KiM gde je bačeno najviše projektila s osiromašenim uranijumom. A zahvaljujući italijanskim udruženjima veterana, naučnim istraživanjima i lekarskim analizama utvrđeno je da postoji direktna veza između boravka italijanskih vojnika na tlu koje je kontaminirano osiromašenim uranijumom i bolesti od kojih su oboleli. Kako objašnjava Petronijević, tužili su Italiju i NATO i dobili su postupke i protiv države i protiv NATO-a. „Italija je članica NATO-a i ona ih je poslala tamo, tako da imaju mogućnost duple odgovornosti: Italije kao države i kao članice Severnoatlantske alijanse i NATO-a kao saveza. NATO je od italijanskih vojnika prikrio činjenicu o opasnosti koja ih čeka, a ta činjenica je bila poznata američkim i britanskim vojnicima i to je jedan od razloga odgovornosti NATO-a”, ukazuje Petronijević.

„Naš Centar za obnovu međunarodnog prava upravo sarađuje s Italijanima u tom pravcu, advokat Srđan Aleksić je prvi potegao to pitanje u smislu sudske naknade, odnosno sudskog epiloga u tom pravcu, upravo imajući u vidu primer italijanskih vojnika i njihovih advokata. Oni su zagrizli i otišli daleko”, ukazuje Petronijević i ističe da se Italijani solidarišu sa Srbijom i ohrabruju nas da koristimo sve ono što su oni do sada uradili i da nastavimo dalje da se borimo. Domaći sudovi moraju da krenu u proces, kako navodi naš sagovornik, bez obzira na pritiske NATO-a i Zapada.

A Tartalja je, odgovarajući na pitanje da li postoji razlika između Italije i Srbije, jer građani Srbije ne tuže državu, već direktno NATO pred nacionalnim sudom, rekao da to nije potpuno različito zato što je Italija članica NATO-a i da je postupak bio čak teži u Italiji nego što će biti u Srbiji koja je bila žrtva NATO bombardovanja.

„Metod doktorke Čeli primenjujemo odskoro, međutim ja sam već dobio oko 250 presuda i bez ovih dokaza, ali uz nove dokaze koji su nam na raspolaganju, juče ujutru je dobijena još jedna presuda”, rekao je Tartalja i dodao da je podnet dokaz koji je omogućila metodika Čelijeve zahvaljujući kojoj je utvrđeno prisustvo ogromne količine teških metala u krvi italijanskih vojnika. Naveo je da je ona obavila više od 250 ispitivanja ovog tipa u vezi s italijanskim vojnicima koje je on zastupao.

Dr Čeli je rekla da je upravo kvantifikacija ono što doprinosi tome da dođe do zaključka i vrlo izvesnih dokaza da se, kako kaže, ne može zaključiti ništa drugo osim toga da je biokumulacija teških metala u organizmu nastala upravo zahvaljujući teškim metalima tokom bombardovanja. Navela je da su istraživanja koja su u prethodnim godinama sprovedena nad civilnim stanovništvom Italije pokazala koncentraciju uranijuma koja je maksimalno dostizala broj od 0,0053 mikrograma po litru, a da je među vojnicima koje je testirala pronašla čak i više od 14 mikrograma po litru u krvi.

Petronijević zaključuje da su KiM i pogranični delovi najviše bili gađani uranijumskom municijom, a područje gde se danas nalazi američki „Bondstil” jedino nije bilo gađano jer se znalo da će tu biti baza. Dodaje i da albansko stanovništvo na KiM u velikoj meri oboleva, ali da se o tome tamo ne govori zbog toga što su od Zapada dobili „državu”.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

cenzura
Po ovoj temi Srbi nemaju pravo na vlastito mišljene?!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.