Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Podele kao usud opozicije

Sve se uglavnom svodi na raspravu koliko će biti kolona, kandidata i platformi, a to nema nikakve veze s interesima običnog čoveka, kaže Boris Tadić za „Politiku”
(Фото А. Васиљевић)

Opozicija koja za sebe kaže da je građanska ponovo se podelila. Koalicija „Ujedinjeni za pobedu Srbije”, najavljivana kao grupacija partija koja donosi korenite promene, razišla se skoro iste noći kada su završeni izbori. Deluje da su nepremostive liderske sujete istih aktera i ovog puta bile glavni kamen spoticanja da njihovo zajedničko delovanje potraje malo duže od jednog godišnjeg doba. Inicijalna kapisla za razlaz lideru Narodne stranke Vuku Jeremiću bio je odlazak predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa u Predsedništvo i razgovor s Aleksandrom Vučićem. To je bila zvanično „nepremostiva prepreka” za nastavak saradnje, iako je ozbiljnih problema na ovoj relaciji bilo mnogo pre izbora.

U ovom trenutku čini se da će NS nastaviti sam, iako je dobio poziv Dveri Boška Obradovića da se priključi najavljenom desnom postizbornom savezu. Inače, na desnici, Nova demokratska stranka Srbije Miloša Jovanovića nastaviće samostalno, dok u građanskoj opoziciji Demokratska stranka pregovara i sa zeleno-levom koalicijom, ali ne prekida kontakt i sa starim partnerima iz „Ujedinjenih za pobedu Srbije”. Novu političku organizaciju najavio je i predsednički kandidat Zdravko Ponoš, koji je zadobio poverenje oko 700.000 ljudi, što će dodatno zamutiti opozicionu vodu.

Boris Tadić, predsednik Socijaldemokratske stranke, kaže da se unutar opozicije sve uglavnom svodi na raspravu koliko će biti kolona, kandidata i platformi, i da to nema nikakve veze s interesima običnog čoveka. „To nije politika, već tehnički aspekti. Politika je zdravstvo, školstvo, sudstvo, borba protiv kriminala, to je politika. O tome u opoziciji nema govora već godinama”, kaže za „Politiku” Tadić.

Da su opozicioni politički akteri neiskreni jedni prema drugima navodi i politički analitičar i bivši narodni poslanik Đorđe Vukadinović, koji je podsetio na neuspeh stvaranja Ujedinjene opozicije Srbije, posle gašenja Saveza za Srbiju. „Mislio sam da ima nekog smisla i perspektive, ali zbog te neiskrenosti najistaknutijih i po sopstvenom razumevanju najjačih delova tog saveza, SZS se raspao, a UOPS nije ni zaživeo. Ja sam bio za to da se UOPS širi, ali od početka formiranja bile su jasne tenzije i napetosti između SSP-a i NS-a, od prvog sastanka. I bio je zajednički stav da Boris Tadić, a i ovi drugi iz opozicije tu nemaju šta da traže”, rekao je nedavno Vukadinović.

A izvršni direktor Cesida Bojan Klačar pak smatra da je loša stvar za opoziciju što ne nudi biračima predvidivost. Za naš list navodi da je to gotovo konstanta njihove politike poslednjih osam godina. „To pre svega znači da predizborni opozicioni aranžmani kao po pravilu samo nekoliko dana nakon izbora prestaju da postoje i onda se na sledećim izborima biračima nude opet neke nove i drugačije koalicije. To je problem, jer birači na taj način ne mogu da se vežu za neku partiju ili koaliciju i pred narodne izbore se praktično kampanja vodi iz početka kao da pre toga ništa nije bilo”, kaže Klačar. Dodaje da je i pre aprilskih izbora bilo jasno da će koalicija „Ujedinjeni za pobedu Srbije” biti kratkog daha i da će SSP Dragana Đilasa i NS Vuka Jeremića krenuti svojim putem.

„Velika je greška opozicije to što se svaki unutarstranački sukob završi formiranjem nove stranke, umesto da se problem reši unutar organizacije. Čini mi se da stalno umesto ukrupnjavanja imamo novo usitnjavanje i to za opoziciju nikako nije dobro i ne daje rezultate”, zaključuje Bojan Klačar.

Politički analitičar Branko Radun kaže da u opoziciji i nisu bliski po ključnim stavovima i zbog toga je teško da oni budu u jednoj izbornoj koloni. Za naš list navodi da je građanska opozicija, koja se posle 3. aprila rasturila, bolja od partija desnice koje nisu mogle da se dogovore oko jedinstvenog nastupa. A da su to uspele, imale bi oko 20 odsto i bile bi značajna politička snaga. „Više je razloga zašto građanska opozicija ponavlja iste greške poslednjih deset godina. Prvo, nema tu političkog autoriteta i nema tu nikoga dominantnog da se nametne. Svi oni imaju od tri do pet odsto glasova i problem je što nijedna partija samostalno nema 12 procenata i zato se i postavlja pitanje ko će biti lider. To samo produbljuje liderske sujete koje vremenom postaju nepremostive. Ne postoji ozbiljno vezivno tkivo, a dodatni problem je što ne postoji ideologija ili ideja”, kaže Branko Radun.

Navodi da na sve što se događa u Srbiji uticaj ima i strani faktor i podseća da je pre 5. oktobra 2000. godine neko sa Zapada imao jak interes da okupi tu opoziciju, koja je takođe, kao i ova današnja, bila ozbiljno podeljena. Pa kada je trebalo srušiti Miloševića, onda su pre svega Amerikanci naglasili našim političarima „da su se dosta igrali” i da moraju svi zajedno da nastupe, a da će zauzvrat dobiti podršku. „Sve dok nema nekoga sa strane ko bi ih objedinio, ovaj deo opozicije će tumarati od izbora do izbora, a lideri će više poklanjati pažnju svom nastupu nego programu”, zaključuje Radun.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Pitanje treba premestiti na pitanje kakvog smisla imaju partije koje , kazimo, mogu dobiti samo jedno mesto u parlamentu? Imaju za tog jednog poslanika; inace ne bilo toliko partija u Srbiji. Ja ne znam sta je dohodak poslanika ali da je beznacajan nebi bilo toliko partija. Moj primer za moju tezu je monarhiska partija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.