Ponedeljak, 15.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Terazijska terasa s više zelenila u tri koraka

Taj prostor, za koji se rešenje traži bezmalo ceo vek, biće uređen prema projektu arhitekte Branislava Redžića
Реконструкција прве од три целине, између хотела „Москва” и Улице краљице Наталије, планирана је за следећу годину (Фото: Д. Алексић)

Zelenilo, a ne beton, dominiraće na njoj, sređivaće se u tri koraka, od kojih bi prvi, od hotela „Moskva” do Ulice kraljice Natalije, mogao da počne sledeće godine, dok će projektovanje biti povereno studiju ARCVS arhitekte Branislava Redžića. Ovo je siže projekta Terazijske terase, koji je posle dvogodišnjeg mraka ponovo pod svetlima reflektora. Ona su se palila i gasila u proteklih devet decenija, koliko je prošlo od 1930. godine, kada je Nikola Dobrović osvojio prvu nagradu na konkursu za uređenje i gradnju Terazijske terase, koja nikad nije realizovana, i zadao domaći zadatak kolegama naslednicima. Njegove ideje bile su osnov za sve brojne potonje odigrane javne arhitektonske utakmice, arhitekte su lomile koplja na tom polju, a Terazijska terasa je već skoro vek u vrhu gradskih projekata za koje se stalno traži i ne pronalazi rešenje.

Možda novi infrastrukturni projekat – izgradnja tunela između Savske i Dunavske padine, iznad kojeg bi trebalo da bude park i čiji se početak sada najavljuje za sledeću godinu u zoni Kameničke ulice – bude iskra koja više neće gasiti svetla na Terazijama?

Naime, ideja Marka Stojčića, gradskog urbaniste, jeste da Redžić sada za ceo prostor od Balkanske do Gavrila Principa, odnosno Ekonomskog fakulteta, uradi projekat. Prva celina bila bi od Balkanske do Kraljice Natalije, druga od Kraljice Natalije do Lomine i treća od Lomine do Gavrila Principa. Na tom prostoru Redžićev tim se već pokazao pre 15 godina, kada je prvu nagradu na konkursu podelio s Grozdanom Šišović i Dejanom Milanovićem. Potom je pre sedam godina tadašnji gradski urbanista Milutin Folić aktivirao Redžićeve ideje iz 2007, kao deo strategije uređenja Beograda, doduše modifikovane u odnosu na konkursni rad. Arhitekta Redžić je 2015. godine uradio idejno rešenje koje je bilo osnov urbanističkog projekta naručenog za tu lokaciju. Tu se stalo uprkos gromoglasnim najavama da će terasa biti obnovljena 2017. Tri godine kasnije Stojčić je najavljivao raspisivanje pozivnog konkursa za uređenje te lokacije, ali autori koji bi bili pozvani nisu podržali takav predlog gradskog urbaniste.

– Ideja je da arhitekta koji je već pobedio na konkursu u istom duhu oblikuje celu tu padinu prema reci. On treba da ponudi rešenje koje će imati znatno više zelenila nego što je to predvideo u poslednjoj varijanti za deo od hotela „Moskva” do Kraljice Natalije, koja će se realizovati sledeće godine. Celina u sredini planirana je za 2025, a godinu kasnije i poslednji deo kod Ekonomskog fakulteta – objašnjava Stojčić.

– Idejno rešenje za sve celine treba da završimo do kraja septembra. Zelene površine su realno sve veća potreba grada i maksimalno ćemo se potruditi da parkovski ambijent bude dominantan. Najveći izazov biće savladati padinu između „Moskve” i Kraljice Natalije, zbog njenog velikog nagiba u tom delu, i prilagoditi je i deci i odraslima. Od 8.000 izgrađenih kvadrata s podzemnom garažom, što je bilo predviđeno starim projektom, nova terasa imaće dvostruko manje – objašnjava Redžić.

Mogla bi to da bude dobra vest, ali dok se javnost ne uveri u to teško da će prestati da se pita zašto je toliko komplikovano dovesti u red zapušten park, danas centralni prostor Terazijske terase, poredeći njegovo sređivanje s cirkusom. Ona je pre dve godine i zvanično proglašena najznačajnijim segmentom Terazija koje su zaštićene kao prostorno kulturno-istorijska celina Beograda.

Terasa je i pre te formalne zaštite važila za izuzetno važan gradski prostor koji je Nikola Dobrović zamislio kao široku kapiju Balkana prema Savi i Sremu s vrtovima, bazenima i fontanama, oivičenu dvema zgradama u Balkanskoj i Prizrenskoj ulici. Zdanje u Balkanskoj 2 prema idejama pobedničkog rešenja s konkursa iz 1991. godine jedino je što je sagrađeno na terasi, a mnogi i danas negoduju zbog takve promene u prostoru. Ostvariva je i Dobrovićeva zamisao da najbliža veza centra grada i reke bude od Ulice kraljice Natalije do Karađorđeve, za razliku od toga da Terazijska terasa uređena ili devastirana ponovo postane gradski vidikovac. Jer, ona je, kako je to nedavno kazao i napisao akademik Milan Lojanica, „potpuno dezavuisana u naše vreme, baš između nje i Save podignutim gigantskim strukturama „Beograda na vodi”.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драгослав
Ма свако, макар и привремено решење је боље него како то сада изгледа. Сетимо се само "Митићеве рупе" на Славији, на коју смо већ навикли као на "трајно решење".
Biće tu, dok kažeš metro (i ostale bajke)
Prvo hopni, pa reci skoč.
Земунац
Да је Теразијска тераса урађена раније поглед би се, са Теразија, пружао у правцу Саве, али би био заклоњен низовима паркираних аутобуса и укотвљеним полураспаднутим шлеповима и бродовима. Но како ствари стоје уместо свега тога поглед ће се пружати према зградама ''Београда на води'', али пре тога Теразијска тераса треба већ једном бити и урађена, а како су се ствари до сада одвијале дај Боже да и овог пута буде и завршена.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.