Utorak, 27.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POJAVE: REKLAMIRANjE KLADIONICA

Kocka je bačena

Da li je etički da poznate ličnosti, najčešće glumci, reklamiraju kladionice i da li je neizbežan efekat bumeranga, koji se može obiti o glavu EPP akterima
Душанка Стојановић Глид: „Не дозвољавам да ико преко мене пере било савест, било новац” (Фото: Раде Крстинић)

Kockanje stručnjaci smatraju jednom od najbrže rastućih bolesti mentalnog zdravlja, upozoravajući da ga karakteriše propast cele porodice, a ne samo pojedinca. U srži te pasije je težnja za nagradom koja dolazi u vidu lučenja dopamina, za šta je zadužen „primitivni deo mozga”, a relikt vremena kad nam je život zavisio od lova. Edikcija od kockanja u rangu je zavisnosti od droga. „Među onima koji se kockaju u Srbiji sve više je mladih od 18 do 25 godina”, naglašavaju eksperti za prevenciju i lečenje od patološkog kockanja.

Međutim, za razliku od droga, kockanje, uključujući i klađenje, dozvoljena je radnja i spada u industriju zabave. „Igre na sreću imaju za cilj ostvarivanje materijalne koristi, uz iluziju kontrole, osećaj zadovoljstva i poniranje u svet fikcije”, objašnjava se na raznim specijalizovanim portalima.

Kao da potonji navodi nisu dovoljni da nekog privuku u šljašteće lokale na svakom ćošku bilo kog grada naše, ali i drugih država, lanci kladionica sve češće angažuju slavne ličnosti da popularišu njihovu delatnost. Ta, uvek draga lica koja znamo sa estrade, sportskih terena, iz filmova, kvizova, TV serija... bivaju obuzeta posebnom – zaraznom vrstom strasti kad njihov tiket osvoji zgoditak.

Neki od promotora igara na sreću dobro su situirani, dok drugi i nisu, iza čega stoji pomalo naopak sistem vrednosti uspostavljen u današnjem društvu. I samo reklamiranje povlači različite reakcije javnosti, ponekad i iz pijeteta koji se vezuje za određene ličnosti.

Tako je prošlogodišnji EPP spot za kladionice „Mocart” izazvao salve negodovanja, ali i jednu, u najmanju ruku, ambivalentnu kolumnu poznatog hrvatskog pisca Miljenka Jergovića, na njegovom sajtu. Reklama se, naime, odvija u atmosferi dodele izvesne filmske nagrade, pune oskarovskog glamura, dok je laureat čuveni Rade Šerbedžija. „Tooo”, dovikuje njegov kolega Miloš Biković, ali ovo nije povik oduševljenja zbog priznanja Šerbedžiji, već što je postignut gol na nekoj utakmici. I sam se Rade, kako ga po imenu doziva publika, tom golu silno obraduje, kao i voditeljka manifestacije, zanosna Severina (Vučković).

Jergović se, opet, osvrće na komentare na „Fejsbuku” povodom ovog video-spota, prvenstveno na one glumice Gordane Gadžić, kojoj je Šerbedžijin potez odbojan. A onda i na repliku glumčeve kćerke, koja staje u očevu zaštitu, i sina, što nastoji da smiri polemiku.

Kockanje-zavisnost ili industrija zabave (Foto: Anđelko Vasiljević)

Pisac ih sve troje razume – Gadžićevu, zbog žali što joj je srušena samoprodukovana „simbolička figura”, Vanju (ćerku), što smatra da njen otac nije dužan da štiti tuđe spomenike Šerbedžiji. I sina Danila, jer raspravu relaksira tvrdnjom da se i Rade umereno kladi, trošeći sopstveni, zarađeni novac, i da zato nije postao zavisnik, pa ne vidi problem ni u tome što reklamira kockanje.

U poenti Jergović zaključuje: „Ionako će ti jednostavni i smislom oskudni dramski igrokazi, prikazivani po televiziji i na internetu, ostati jedini rudimenti filmske i kazališne umetnosti koje će stotine hiljada nevoljnika širom bivše Jugoslavije za života videti od teatra i filma u svojim životima. Za njih su te reklamice Građanin Kejn, Lovac na jelene, Kralj Lir i Višnjik njihovih života.”

„Da je u Hrvatskoj Šerbedžija ono što on u Hrvatskoj nije, da je ono što je bio sir Lorens Olivije u Engleskoj, teško da bi mu na um palo da snima reklame za Germaniju. Zapravo, verovatno mu i bi na um palo, ali bi u tome sir Rade Šerbedžija bio onemogućen svom silom javnih počasti i društvenih privilegija”, Jergović dodaje.

Glavni akter reklame, ali i afere, poručio je, nezavisno od polemike na društvenim mrežama, da mu je drago što je prvi put radio s Bikovićem, i po ko zna koji put sa Severinom. Što i jeste razlog što je pristao na ovaj projekat, u kakvima „obično ne učestvuje”.

Taj relativno zastareo slučaj pominjemo kao opis društvene klime, bez jasnih granica šta je uputno, a šta ne baš preporučljivo. Naime, reklama neće srozati globalni Šerbedžijin ugled, dok će surevnjivim biti samo jedan argument više protiv kredibiliteta ovog – našeg, hrvatskog i holivudskog barda glumišta. A igre na sreću će opstati, kao što opstaju od pamtiveka.

Pre i posle tog viđenog primera, bili smo u prilici da gledamo reklame kladionica u interpretaciji sve sile lokal(nij)ih zvezda i zvezdica, od Žike Todorovića, Andrije Kuzmanovića, Andrije Miloševića do Radoslava Raleta Milenkovića, Uroša Jovčića, Miloša Samolova, i da ne zaboravimo – Jelene Karleuše.

I, dok smo se mi čudili, ili nismo, ponekad i zbog kontradiktornosti javnih nastupa pojedinih, glumica Duda Stojanović Glid na svom fejsbuk profilu objavila je kako je odbila jednu takvu „nepristojnu” ponudu. Da bude „provajder ’Mocart’ kladionica za tiket za bolesnu decu”.

„Odbila sam, naravno, jer ne dozvoljavam da iko preko mene pere bilo savest, bilo novac”, kaže Duda Stojanović Glid. „Deca mnogih mojih prijatelja postali su zavisna od klađenja”, dodaje ona. Stoga smatra sramnim to što se i „savest i novac peru preko humanitarnih akcija” (u vezi sa sasvim drugim bolestima od one koju sami izazivaju, prim. nov.).

Kao neumesno vidi i mamac poslovnih ponuđača, da su u promociji (u biti – kladioničarskih tiketa), učestvovale mnoge slavne ličnosti. „Ne razumem zašto su to činili i šta je uopšte njihova slava, kad je sve otišlo dođavola, pa se na ulicama nižu kockarnice i apoteke, plus eventualno pekare”, decidirana je Duda Stojanović Glid.

Namera da saznamo stav Raleta Milenkovića, povodom sličnih reklama u kojima nastupa, donekle je osujećena jer nam je on rekao: „O tome ne mislim ništa, ali ako mi ponudite da učestvujem u bilo kakvoj reklami o fikciji, rado ću to učiniti.”

Igor Avžner: „Finansijski efekat je dominantan i jedino bitan” (Foto: Lična arhiva)

Reklamiranje kladionica, ali i drugih vrsta kompanija, kao i brendova i usluga, uz korišćenje nečijeg imidža, Igoru Avžneru, stručnjaku za medije i komunikacije, više liči na „brak iz koristi, sa svim posledicama po obe strane”. U reklamirano se upisuju karakteristike onog ko to propagira, ali i obrnuto, pa efikasnost takve komunikacije ponekad je upitna, smatra Avžner.

„Dovoljno je podsetiti se Đokovića i sponzorskih ugovora koje nije produžio zbog svojih stavova oko vakcinacije. Da li će se neko poistovetiti i u kom segmentu sa Šerbedžijom, Severinom i sličnim akterima, najbolje bi morali da znaju oni koji su smišljali i emitovali poruke koji su oni slali”, naglašava.

Što se tiče etičnosti, koja se često poteže u gorepomenutim slučajevima, ona je „svakako u drugom planu”. „Kockanje stvara zavisnost, kao i alkohol, ali se i dalje reklamiraju”, kaže. I u isti koš stavlja čuveni slogan „svetsko, a naše”, kojim je Lazar Ristovski propagirao MB pivo, kao i političke spotove G17 plus, SNS-a… „Tu umetničko, etičko, moralno... prestaje da postoji. Finansijski efekat je dominantan i jedino bitan”, ističe Avžner.

Ali, mora se računati i na pomenuti efekat bumeranga, koji se može obiti o glavu EPP aktera. Stoga Avžner „umetničke uradke” svetskog, a našeg Lazara „odavno ne prati”. Ne treba zaboraviti ni duh našeg vremena u kome vlada apsolutna prezasićenost informacijama, zbog čega „konzumenti medijskih poruka sve slabije pamte i lakše zaboravljaju”. „Izgleda da ona stara manje je više sve više dobija na značaju”, zaključuje Avžner.

„Kao društvo, okruženi smo svakodnevnim bombardovanjem nasiljem, negativnim pojavama, pa i politikom, koja je sve, samo nije čista rabota, tako da lov na nove i zadržavanje starih mušterija, bilo da su u pitanju deca, penzioneri ili nedovoljno edukovane i medijski pismene osobe, postaje svojevrsna igra bez granica. Deca, koja su svakako žrtve i ovakvog oglašavanja, s druge strane izložena su i mnogo perfidnijim, ali i banalnijim (a svakako i bahatijim) vidovima komuniciranja kroz razne rijaliti programe na nacionalnim frekvencijama. Političku komunikaciju takođe ne treba izostaviti”, naš sagovornik rezonuje. A za kraj kaže „kocka je bačena”. I nema joj povratka.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Ako je eticki reklamirati kladionice onda je eticki da ih bilo ko reklamira.
Коцка, коцка, коцкарница
Треба, нажалост, додати да се својеврсној, перфидној реклами кладионица и коцкарница придружују и психотерапеути специјализовани за бослести зависности, јавно износећи мантру да је умерено клађење или коцкање друштвено прихватљиво и не представља опасност по здравље појединца све док не пређе границу када постаје болест зависности. А та граница је, додао бих, видљива, опипљива и одредива, исто колико и граница измећу марихуане и тешких дрога, или граница између X и XXX недеље трудноће.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.