Subota, 13.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kamate počele da rastu

Euribor koji je merodavan za obračun stambenih zajmova prešao iz minusa u plus. – Dinarske kamate veće za jedan odsto
(Фото А. Васиљевић)

Kamate na kredite počele su da rastu. I za zajmove u devizama, kao i one u dinarima. Za sada neznatno, a gde će biti kraj tog povećanja je misterija. Euribor je, kako su već najavili čelnici Evropske centralne banke, za početak samo prešao iz minusa u plus. Ova kamata po kojoj banke jedna drugoj pozajmljuju novac i po kojoj se obračunavaju stambeni zajmovi kod nas, sad iznosi 0,034 odsto. Još početkom juna bila je negativna minus 0,017 procenata.

To znači da će oni koju su kupili nekretninu na kredit, njih 130.000, platiti malo veći mesečni anuitet. Ko je ugovorio zajam s maržom banke od 2,95 odsto, plus šestomesečni euribor plaćao je doskoro kamatu od 2,4 odsto, jer je euribor bio negativan, a sada će mu kamata biti veća za oko 0,5 procenata, odnosno plaćaće zajam po kamati od 2,95 odsto. Oni koji već dugo otplaćuju kredit za krov nad glavom, na primer, u poslednjih petnaestak godina, dobro pamte da je referentna kamata za evro zajmove 2008. iznosila više od pet odsto. Stručnjaci još ne očekuju da će kamate drastično da porastu i za ovu godinu predviđaju da će euribor da završi na 0,5 procenata, a na kraju 2023. da će da bude jedan do dva odsto.

Sve da se i ostvari ovakav scenario ostaje pitanje da li će banke za toliko i da ispostave veći mesečni račun. Jer, njima nije u interesu da opterete dužnika koji onda ne bi mogao da vrati kredit. Neke banke nikada nisu odustale od ponude da dužnici mogu da biraju kakva im kamata odgovara – promenljiva ili fiksna. To u praksi znači da, kada euribor pada, klijenti biraju promenljivu kamatu, a kada raste opredele se za fiksnu koja ih štiti od njegovog rasta. Drugim rečima, banke mogu da se zadovolje prinosom od tri do četiri odsto godišnje na ove dugoročne i stabilne plasmane kakvi su stambeni.

Dužnici su kod banaka najviše uzimali zajmove sa promenljivom stopom, i ovo važi i za devizne i one u domaćoj valuti. Jer, oni su za neki procenat jeftiniji od onih sa fiksnom kamatom. Zato priča o povećanju kamata ne važi za one koji su uzeli zajmove sa fiksnom cenom novca, ali takvih je zanemarljivo malo. I oni koji otplaćuju dinarske gotovinske zajmove mogu da očekuju da će im banke ispostaviti nešto veći račun. Narodna banka Srbije je pre nekoliko dana povećala referentnu kamatu na 2,5 odsto. To je bilo treće povećanje za 0,5 procenata u ovoj godini i signal je da inflacija ne posustaje i da kamate moraju da rastu. Dinarski gotovinski zajmovi u vezi su sa bankarskom kamatom belibor koja sada, nakon povećanja referentne iznosi za šestomesečni belibor 2,11 odsto. Dakle, niža je od referentne što je takođe signal da bankari ne očekuju drastična rast cene novca.

Oni koji su, na primer, ugovorili gotovinski zajam s bankarskom maržom od sedam odsto, plus šestomesečni belibor, ubuduće će plaćati kamatu od oko devet odsto. Koliko juče plaćali su osam procenata, jer je belibor bio samo jedan odsto. NBS je, obrazlažući razloge za povećanje referentne kamate navela da je Sistem američkih federalnih rezervi (FED) u maju nastavio ciklus povećanja referentne kamatne stope na raspon 0,75 do jedan odsto, uz odluku da u junu započne smanjenje svog bilansa stanja. Izvesno je, kažu, da će i u narednim mesecima FED dodatno pooštravati monetarne uslove. Pored toga, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima jačih od očekivanih inflatornih pritisaka, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja, a krajem maja je najavila da bi početkom trećeg tromesečja mogla da obustavi neto kupovinu aktive i započne sa povećanjem kamatnih stopa. Zaoštravanje monetarnih uslova pomenutih vodećih centralnih banaka, kao i povećana neizvesnost na globalnom nivou, mogli bi da doprinesu povećanoj opreznosti međunarodnih portfolio investitora koji određuju tokove kapitala prema zemljama u usponu.


 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.