Pola veka „Koraća”

Pola veka postojanja Košarkaški klub „Radivoj Korać” iz Beograda danas obeležava na svojim terenima u Sime Igumanova, u krugu prijatelja i ljubitelja košarke. Biće to prilika da se prisetimo važnih trenutaka u istoriji beogradske košarke, ali i jedne od najvećih legendi srpske i evropske košarke – Radivoja Koraća (1938–1969) koji je izgubio život na vrhuncu slave, u saobraćajnoj nesreći nedaleko od Sarajeva.

Ovaj klub je jedan od retkih u Beogradu, pored Crvene zvezde, Partizana, Radničkog, OKK Beograda i zemunske Mladosti, koji je u kontinuitetu stigao do svoje druge polovine prvog veka. Osnovan je 1972, kada je odigrano i prvo finale Kupa Koraća, koje je pokrenuto na inicijativu generalnog sekretara Fibe Vilijama Džonsa čiji je omiljeni igrač bio Korać.

Predlog za ime kluba dao je jedan od pionira naše košarke Nebojša Popović, komšija mladića koji su osnovali klub. Do svoje smrti bio je počasni predsednik kluba, koji je pomagao organizaciono i savetodavno dugi niz godina.

U prvim generacijama (1972–1980) kroz klub su kao treneri prošli Branislav Novčić, Vlada Đurović i Marijan Novović. Klub svih 50 godina, zajedno sa OKK Beogradom, obeležava dane Radivoja Koraća, prigodnim manifestacijama, turnirima, izložbama. Početkom devedesetih godina prošlog veka organizovao je turnire u basketu, na kojima su učestvovali svi veliki beogradski klubovi, tako da pre košarkaškog saveza i Fibe postaje avangarda u igri „3 na 3” koja posle više od 25 godina postaje i olimpijski sport.

U tom periodu u klubu je radio i Gordan Todorović, kasnije trener OKK Beograda i dugogodišnji koordinator mlađih kategorija u Košarkaškom savezu Srbije, a igrao je Aleksandar Bućan, dugogodišnji selektor svih mlađih kategorija u košarkaškom savezu.

U ženskoj konkurenciji, klub je sredinom devedesetih, u takmičenju mlađih kategorijama, osvojio prvenstva Srbije i Jugoslavije i najavio velike rezultate u ženskoj seniorskoj košarci. Kruna tog rada je period od 2014. do 2016, kada seniorke osvajaju Jadransku regionalnu ligu (2014) , nacionalni kup (2014) i tri prvenstva države (2014-16).

Od trenera koji su radili u ženskom klubu izdvajaju se Petar Marković, selektor mediteranske reprezentacije Srbije, Momir Tasić, kasnije selektora mlađih kategorija selekcije Rusije, i Miloš Pavlović, selektora kadetske, juniorske i mlade reprezentacije Srbije, koji je sa našim nacionalnim timom osvajao medalje na evropskim prvenstvima.

Klub poseduje lične predmete Radivoja Koraća, koje je kao legat ostavio njegov brat Đorđe Korać. Na osnivačkoj skupštini kluba, održanoj 6. juna 1972, prisustvovala je i majka Zagorka koja je dala saglasnost da klub nosi ime njenog sina.

Ideja kluba je da obeležavanje prvih pola veka bude i omaž beogradskoj „maloj” košarci iz koje su proistekli mnogi kasnije važni članovi košarkaškog sporta. Jedan od njih je i današnji predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković koji je svoje prve korake napravio u KK Ušću sa Novog Beograda. U planu je da se do kraja ove godine pripremi i štampa monografija i pripremi film o klubu i beogradskoj košarci uopšte.

Korać u obe najveće kuće slavnih

Jedan od najboljih evropskih košarkaša svih vremena Radivoj Korać u septembru će biti posthumno primljen u Nejsmitovu kuću slavnih u Springfildu. U Fibinoj kući slavnih je od njenog osnivanja (2007).

Korać je bio neponovljiva ličnost. Na terenu je rušio rekorde, a u slobodno vreme odlazio u pozorište, čitao knjige i okupljao sportsku i kulturnu elitu na Žućkovom ćošetu (nadimak mu je bio Žućko) u Knez Mihailovoj. Doneo he u Beograd prvu ploču „Bitlsa”, ali i mnogih drugih najčuvenijih rok autora početkom šezdesetih prošlog veka.

Bio je prvi sinonim za košarku u Jugoslaviji i vođa prve trofejne generacije naše reprezentacije s kojom je osvojio šest medalja (srebrna olimpijska 1968, dva svetska srebra – 1963, 1967, dva evropska – 1961, 1965. i jednu evropsku bronzu – 1963). Igrao je centra, iako je bio visok 193 cm.

Za nacionalni tim postigao je 3.153 poena na 157 mečeva (prosek 20,8). I danas važi njegov rekord u Kupu šampiona (Evroliga) – 99 poena na meču protiv Alvika (Švedska), januara 1965. godine. Bio je sedam puta najbolji strelac Prvenstva Jugoslavije, četiri puta državni prvak s OKK Beogradom, osvajač dva domaća kupa… Tri puta je bio najbolji strelac evropskih prvenstava i jednom olimpijskih igara.