Prespa forum kao poligon za napade na Srbiju

Jasna je pregovaračka pozicija EU sa Srbijom u formi zvaničnog dokumenta u kojem se nigde ne pominje priznanje tzv. Kosova, a KiM se spominje u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244. Ovu poruku premijerka Ana Brnabić uputila je juče sa Prespa foruma, rekavši da su se na tom skupu od predsednika pojedinih zemalja iz regiona mogle čuti „neverovatne stvari” o Srbiji. Ona je juče u Ohridu rekla da je na predsedničkom panelu u četvrtak najveći procenat vremena posvećen Srbiji, iako nismo imali predstavnika, ali to ih nije odvratilo da govore neverovatne stvari o Srbiji, pa smo od (predsednika Hrvatske Zorana) Milanovića čuli da se „Srbija pravi luda, kao da ne zna da je za njeno učešće u EU, neophodno da prizna Kosovo”.

Premijerka Srbije poručila je da je za opšti napredak regiona neophodno da se zapadni Balkan integriše u Evropsku uniju. Međutim, kako je istakla, Srbija je u posebno teškoj situaciji pošto se njen evropski put uslovljava priznavanjem tzv. Kosova, iako se to ne pominje nigde u pregovaračkoj poziciji EU, a što je, navodi, rezultat licemerja zemalja koje su priznale tzv. Kosovo. Premijerka je izjavila da su međunarodni pravni poredak i međunarodno pravo „polomljeni 1999. i 2008. godine na grbači Srbije i srpskog naroda”, te da svet više nije isto mesto jer je sve postalo moguće zato što vlada zakon jačeg, a ne međunarodnog prava.

Pojedine zemlje, istakla je Brnabićeva, stepen licemerja pokazuju i time što su prekršile Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 priznavanjem tzv. Kosova, dok se u svim drugim problemima pozivaju  na puno poštovanje rezolucija UN. Ona je na jučerašnjem panelu pokazala zvanični dokument, pregovaračku poziciju EU sa Srbijom, gde se u 35. poglavlju spominje normalizacija odnosa Srbije i tzv. Kosova. „To znači da se EU u pregovaračkoj poziciji sa Srbijom poziva na Rezoluciju SB UN 1244, koja priznaje teritorijalni integritet međunarodno priznate Srbije – dakle, Kosova kao autonomne pokrajine u okviru Srbije”, zaključila je Ana Brnabić.

Tu se, kaže, navodi da Srbija ostaje posvećena dijalogu pod pokroviteljstvom EU, angažuje se u postizanju novih sporazuma u novim oblastima, unapređujući proces normalizacije odnosa u dobroj veri, sa ciljem da to postepeno vodi „sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije i ’Kosova’ u skladu sa pregovaračkim okvirom”. Premijerka je istakla da se nigde u zvaničnoj poziciji EU nijednom rečju ne pominje priznanje tzv. Kosova od strane Srbije. „Ne pravi se Srbija luda, nego se oni koji govore da se to podrazumeva prave ludi kao da ne znaju zvaničnu poziciju EU. Ako EU stoji pri tome onda mora da promeni pregovaračku poziciju, a dok je ona na snazi to je zvanični dokument i nikakve druge priče ne mogu da igraju ulogu”, rekla je Brnabićeva. Zato je, dodaje, istakla našu poziciju, da te stvari razjasni, navodeći da Srbija mora da se bori u kompleksnim okolnostima, da nastavi ekonomski razvoj i napredak i svoj evropski put.

Brnabićeva je konstatovala da nikada veći fokus nekog regionalnog foruma nije bio na Srbiji, kao na Prespa forumu, još od pripremnog sastanka 30. maja i prve sesije, na kojoj su se, kaže, čule neverovatne stvari od profesora Edvarda Džozefa, sa „Džons Hopkins” univerziteta. „Neverovatne stvari je rekao, rekao je da je problem čitavog regiona etnonacionalizam Srbije i Bugarske, da je Srbija ta koja region odvlači od evropskih integracija, da je najbolje da srpski uticaj u zemljama bude što manji i kao najpozitivniji primer naveo Hrvatsku, gde je srpski uticaj mali... To su neverovatne stvari od jednog profesora”, rekla je Brnabićeva.

Inače poslednji samit „Otvorenog Balkana”, održan nedavno u Ohridu, uneo je pragmatičan optimizam građanima regiona. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer RSM Dimitar Kovačevski, premijer Albanije Edi Rama, ali i premijeri Crne Gore Abazović i BiH Tegetlija, koji su samitu prisustvovali kao posmatrači, iskazali su stav da je budućnost perspektivna u zagrljaju zemalja regiona na ekonomskim osnovama. Međutim, Prespanski forum, koji je od 16. do 18. juna okupio evropske lidere, nije dao tako optimističnu sliku budućnosti, a naročito nije bio blagonaklon prema Srbiji. Na preksinoćnjem panelu „Šta posle rata u Ukrajini?” diskusije su ukazale na Srbiju kao glavnog nosioca krize na Balkanu.

Od nje se, naime, zahteva da prizna nezavisnost Kosova, na čemu je insistirao nemački kancelar Olaf Šolc u Prištini i Beogradu. Ovakav stav zauzeli su panelisti: Pendarovski, predsednik Severne Makedonije i domaćin foruma, Zoran Milanović, predsednik Hrvatske, Borut Pahor, predsednik Slovenije; Vjosa Osmani, predsednica tzv. Kosova, i Milo Đukanović, predsednik Crne Gore. Politički pritisak se, naravno, odnosi i na zemlje članice EU koje nisu priznale Kosovo – Grčku, Slovačku, Rumuniju, Kipar, Španiju. Iako predstavnici Srbije nisu bili prisutni na ovom panelu, to nije zasmetalo svim učesnicima da okarakterišu Srbiju kao destabilizatora zapadnog Balkana zbog nepriznavanja Kosova i vođenja neutralne politike, te nesankcionisanja Rusije.

U ovom dijalogu su učestvovale brojne ličnosti iz akademske zajednice, biznisa, medija i civilnog sektora, uz prisustvo visokih međunarodnih zvaničnika, između ostalih, predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, komesara za proširenje Evropske unije Olivera Varheljija, specijalnog izaslanika SAD za zapadni Balkan Gabrijela Eskobara, podsekretarke Ujedinjenih nacija Rozmari Dikarlo, te generalnog sekretara OEBS-a Helge Šmid, kao i uz prisustvo Miroslava Lajčaka, specijalnog predstavnika za dijalog Beograd–Priština. Specijalni gost ovog panela, putem video-uključenja, bio je Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine. Obraćajući se skupu, Zelenski je rekao: „Rusija, koja je započela ovaj rat protiv Ukrajine, trudi se da napravi odskočnu dasku za napad na druge nacije u Evropi. Zato je naša odbrana u ovom ratu od fundamentalnog značaja za bezbednost svakog u Evropi.”

Da li je rat u Ukrajini ili napredak „Otvorenog Balkana” mimo EU rasanio lidere Evrope da odugovlačenjem prijema zemalja zapadnog Balkana u EU upravo Evropa najviše gubi, pa je Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, na Ohridu konstatovao da je vrhunski prioritet nastavak evropskih integracija zapadnog Balkana, te da će pre junske sednice razgovarati sa liderima zapadnog Balkana o evrointegrativnim procesima.

Zoran Milanović, predsednik Hrvatske, nedvosmisleno je naglasio da Hrvatska i Slovenija nisu barijere za evrointegrativne procese zapadnog Balkana, kao ni istočnih zemalja – Gruzije, Moldavije i Bosne, a da ni Bugarska ne sme biti kočnica ovih procesa. Međutim, ove zemlje, kao i Srbija i Kosovo – kako je rekao Milanović – nisu međusobno priznate, a izložene su zlonamernom uticaju ruske propagande. Zatim je Srbiji i Kosovu poručio: „Morate se priznati međusobno, inače nama pomeranja napred. Šolc je posetio Srbiju i na prvoj pres-konferenciji je izgovorio uslov da Srbija prizna Kosovo kako bi se olakšao život na zapadnom Balkanu.”

Predsednik Slovenije Pahor pružio je podršku posebno Bosni i Hercegovini u dobijanju statusa kandidata, dok je Vjosa Osmani, predsednica Kosova, poručila EU: „Ako želite da se borite protiv Rusije i kineskog uticaja, priznajte Kosovo, dozvolite viznu liberalizaciju i podržite kandidatski status Kosova, kao i BiH. Želite da se borite protiv ruskog uticaja – podržite Severnu Makedoniju i Albaniju na putu napretka.” Predsednik Crne Gore Đukanović ocenio je da je zapadni Balkan devastiran i da ozbiljno okleva kada je u pitanju pravac i strateški kurs, te je ukazao na problem što u nekim državama regiona 80 odsto javnog mnjenja podržava Rusiju. „Ni to nije najgore. Danas je najgore to što postoji razumevanje za takvo ponašanje i to me zaista uznemirava i obeshrabruje”, rekao je Đukanović.

Premijerka Brnabić je juče odgovarajući na pitanje novinara kako se može napraviti paralela između Kosova i Ukrajine s obzirom na to da je na „Kosovu ubijeno 1.000 dece, silovano 20.000 žena, počinjeni ratni zločin i genocid” kazala: „Ne volim da pričam o brojevima jer pričamo o ljudskim životima i žao mi je što vi licitirate brojevima jer unižavate one žene koje su silovane, decu i ljude koji su pobijeni kada se tim brojevima tako koristite jer nigde ne postoje brojevi koje ste rekli jer nisu tačni i to se nije desilo. I kada je Priština pozvala da se prijave slučajevi silovanja, prijavilo se nešto više od 900 žena, što je strašno, katastrofalno, za svaku osudu, ali nemojte da pričate o 20.000.”

Poručila je da je potpuno jasno šta je međunarodno pravo i međunarodni pravni poredak i naglasila nepovredivost teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država. Kada se govori o tome ko kaže šta je dovoljno veliki razlog za agresiju na jednu zemlju, Brnabićeva pita ko odlučuje o tome i kaže da je i Rusija rekla da su izvršili agresiju na Ukrajinu da bi sprečili genocid koji se dešavao osam godina. „Ne ulazim u to, meni je agresija na jednu međunarodnu priznatu državu agresija jer je teritorijalni integritet nepovrediv. Nije se desio genocid na KiM, ne postoji nijedna osuda, ne postoji ni slučaj. U ovom trenutku, teritorija KiM ostaje do dana današnjeg postkonfliktno područje sa najmanje povratnika, od svih postkonfliktnih zona na svetu”, naglasila je premijerka, prenosi Tanjug.

Podsetila je da se na KiM desio pogrom 2004. godine, da su tada srušene crkve i manastiri čak i oni pod zaštitom Uneska, da su ubijani Srbi, proterani skoro svi Srbi sa teritorije južno od Ibra, da se desilo etničko čišćenje gradova – Prištine, Gnjilana, Đakovice... Kako kaže, četiri godine nakon toga neko je proglasio nezavisnost, bez referenduma, bez ičega i neko je potrčao da prizna tu nezavisnost. „Da li je tada bilo genocida, zločina? Bilo je, ali nad Srbima”, podvukla je Brnabićeva i dodala da ne postoji nijedan jedini princip kojeg se bilo ko držao kada je ili proglasio nezavisnost ili ovi drugi koji su to priznali.