Petak, 12.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: VLADIMIR CUCIĆ, komesar za izbeglice

Talasi migracija tek će plaviti Evropu

Od oko 40.000 ukrajinskih izbeglica, koliko ih je ušlo u Srbiju, privremeni ili trajni boravak prijavilo je nešto više od 8.000. Procenjuje se da su od početka rata registrovali oko 500 firmi, a oko 300 njihovih frilensera iz naše zemlje radi onlajn
(Фото Н. Марјановић)

Više od 100 miliona ljudi trenutno je u izbeglištvu ili raseljeništvu, što je posledica ratova, progona i nasilja svake vrste. Bežeći od posledica klimatskih promena, od suše i gladi, u naredne dve godine njima će se pridružiti desetine miliona ljudi sa Bliskog i Srednjeg istoka, iz saharske Afrike, Pakistana, Bangladeša, Avganistana... Ta populacija će hrliti ka Evropi u potrazi za boljim životom. Sukob u Ukrajini zasenio je ovu dramatičnu sliku, kojoj je i sam umnogome doprineo, kaže u razgovoru za „Politiku” Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije. Kako ističe, ovogodišnji Svetski dan izbeglica, 20. jun, dočekujemo s nikad poraznijim brojkama i sumornijim perspektivama.

„Rat u Ukrajini je kao kamen bačen u vodu, ko zna koliko će se koncentričnih krugova odatle proširiti. Ti talasi neumitno stižu i do nas”, ističe rukovodilac komesarijata koji ove godine obeležava tri decenije rada.

U izveštaju za 2021. o napretku Srbije ka EU, Evropska komisija je šestu godinu zaredom pohvalila način na koji se naša zemlja nosi sa izazovima migracija. Da li su vrednovali i sve što je učinjeno za izbegle s prostora bivše Jugoslavije i interno raseljene s Kosmeta?

Nažalost, prema tom problemu su ravnodušni. Ostaju nemi pred činjenicom da je 200.000 ljudi s Kosova i Metohije u najdužem raseljenju u Evropi, a da je procenat povratnika najmanji na svetu – svega 1,7 odsto. I pored svih očekivanja od međunarodne zajednice, u ovom momentu se čini da će Srbija njihov položaj morati da rešava sama.

Koliko izbeglih se iz Srbije vratilo u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu?

Ukupno oko 150.000 ljudi. U procentima, u BiH više od 20 odsto, s tim što se neki nisu vratili u mesta iz kojih su izbegli. Aneksom 7 Dejtonskog sporazuma ustanovljen je mehanizam povratka imovine, a onima koji su imali stanarsko pravo omogućeno je da otkupe stanove i njima slobodno raspolažu. U Hrvatskoj takvih mehanizama nije bilo, zato je procenat povratnika tek oko 15 odsto. Više od 30.000 ljudi izgubilo je stanarsko pravo, desetine hiljada penzionera ostale su bez svojih dospelih, a neisplaćenih penzija.

Prvu dekadu postojanja komesarijata obeležili su napori da se izbeglima, prognanima i raseljenima obezbede smeštaj i osnovni uslovi za život. Kako je tekao proces njihovog trajnog zbrinjavanja?

Od 1992. do 2005. bilo je 1.200 centara, u kojima je u kolektivnom smeštaju boravilo i do 65.000 ljudi. Danas ne postoji nijedan. Rešili smo stambeno pitanje više od 25.000 porodica. Svoj krov nad glavom još nema 9.900 izbegličkih i 15.850 interno raseljenih porodica s Kosmeta, ali sam uveren da će se naći načina i sredstava da se ovaj proces sprovede do kraja. Od velike pomoći nam je i Regionalni stambeni program, čiji je glavni donator EU, a novac je za ovu namenu opredelilo i 12 evropskih zemalja, SAD i Turska. Ukupno je prikupljeno 134,5 miliona evra, plus 30,7 miliona, koliko je učešće naše države. Tim novcem rešeno je stambeno pitanje za 6.322 izbegličke porodice u 161 jedinici lokalne samouprave. Do sredine naredne godine, kada se program okončava, ukupno će biti zbrinute 7.634 porodice.

Baš po vašem dolasku na dužnost komesara 2008, otvorio se još jedan migratorni problem – na snagu je stupio Sporazum o readmisiji, koji je Srbiju obavezivao da prihvati povratak naših državljana koji nezakonito borave u nekoj od zemalja EU?

Po tom osnovu vraćen je ogroman broj ljudi, u početku i po 10.000 do 15.000 godišnje. Danas je taj broj svedena na dve-tri hiljade. Iz skandinavskih zemalja, koje su bile najglasnije u isticanju da Srbija prednjači po broju lažnih tražilaca azila i ilegalnih migranata, odavno nema nijednog zahteva za readmisiju. Ostala je još Nemačka i u mnogo manjoj meri Švajcarska. I sve to je prošlo bez socijalnih i društvenih potresa.

Bez lomova i potresa kroz Srbiju je prošao i veliki talas migranata sa Bliskog istoka, na putu ka Zapadnoj Evropi?

Sa desetinama hiljada migranata iz Afrike i Azije, koji su prelazili preko naše teritorije, imali smo iskustva i u godinama pre 2015. Bilo je mnoštvo Somalki koje su u Srbiju dolazile da se porode jer su uslovi bili bolji nego igde. Ostajale su dok novorođenče ne navrši godinu dana i primi sve vakcine, a onda su nastavljale put. Osim porođaja, bilo je i hirurških intervencija, ni sam ne znam koliko. Onda je 2015. naišao taj veliki talas od milion i po ljudi. Na zapadu su procenjivali da ćemo biti najslabija karika na migrantskoj ruti, da će se čitav sistem pod pritiskom naprosto urušiti. Ništa od toga se nije obistinilo. I sami migranti su isticali da ih u Srbiji niko nije tukao, niti maltretirao, da su dobijali hranu i medicinsku pomoć. U Nemačkoj je 2018. sprovedeno veliko istraživanje među migrantima na temu kako ih je ko primio na njihovom izbegličkom putešestviju. Na prvo mesto su listom stavljali Tursku, a odmah posle nje najbolji je bio – Srbistan.

Za učinjeno te 2015. i narednih godina pohvale smo dobili od svih relevantnih instanci UN i EU. Na šta ste lično najviše ponosni?

Na činjenicu da će nas milion i po ljudi pamtiti po dobru. Smatram i da smo jedna od najbezbednijih zemalja što se tiče terorističkih pretnji, upravo zbog humanog postupanja prema izbeglicama, iregularnim migrantima i drugim nevoljnicima koji su ovuda prošli. Što se tiče Evrope, mislim da smo i prema njoj svoju dužnost časno i u potpunosti ispunili. Zaštitili smo je i zdravstveno – godinama se uspešno borimo sa svim zaraznim bolestima koje migranti donose sa sobom.

Srbija je na obodu prostora koji zapljuskuju talasi izbeglica iz Ukrajine, ali bez obzira na to, čini se da je „stanje humanitarne gotovosti” podignuto na najviši nivo?

Tako je, timovi komesarijata od prvog dana dežuraju na graničnim prelazima prema Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji. Ukrajincima delimo pakete s hranom i osveženjem za nastavak puta, kao i letke s korisnim informacijama i kontakt adresama, ukoliko nameravaju da ostanu u Srbiji. Poverenici komesarijata u svim lokalnim samoupravama dobili su uputstva kako da pomognu ukrajinskim izbeglicama koje se pojave u njihovim sredinama. Za one koji nemaju prijatelje i rođake kod kojih bi odseli pripremili smo sedam potpuno renoviranih prihvatnih centara, u kojima može da se smesti i prehrani 1.500 osoba. Od oko 40.000 ukrajinskih izbeglica, koliko ih je ušlo u Srbiju, tri četvrtine su produžile ka Hrvatskoj, Crnoj Gori, Grčkoj, Bugarskoj i Italiji. Privremeni ili trajni boravak prijavilo je nešto više od 8.000 Ukrajinaca, a 2.020 se obratilo poverenicima komesarijata za neki vid pomoći. Procenjuje se da su Ukrajinci od početka rata registrovali u Srbiji oko 500 firmi, a oko 300 njihovih frilensera radi onlajn iz naše zemlje.

Koliko je ukrajinskih izbeglica u centrima za kolektivni smeštaj?

Zaključno sa 16. junom, 73 osobe su zbrinute u objektu komesarijata u Vranju, koji je u rangu hotela B kategorije. Imaju tri obroka dnevno, kao i trpezariju sa šporetom, ukoliko sami žele da pripremaju hranu od namirnica koje zatraže. Tu je i dnevni boravak za koji je pre nekoliko dana nameštaj donirala „Ikea”, zatim dečji kutak, ambulanta... Organizujemo im i zabavne i edukativne programe, obilazak znamenitosti u gradu i okolini, odlazak na bogosluženja. Osnovci i srednjoškolci pohađaju nastavu, obezbeđeni su im svi udžbenici i pribor.

Na početku razgovora pomenuli ste da će Evropu u naredne dve godine plaviti talasi migranata iz siromašnih i glađu i sušom pogođenih regiona Afrike i Azije. Da li se na balkanskoj ruti već vide nagoveštaji „seobe naroda”?

Tokom 2021. kroz Srbiju je prošlo 80.000 migranata, ove godine će ih sigurno biti preko 100.000. Od januara do danas u našim centrima registrovano je 55 odsto više nego u istom periodu lane. Posebno je indikativan bio maj – u tom mesecu 2021. registrovano je 3.186 migranata, a ove godine čak 7.722. Takva tendencija zabeležena je i u prve dve nedelje juna. Inače, u prihvatnim centrima komesarijata sada boravi blizu 5.000 migranata, a procenjujemo da ih izvan njih ima još oko 2.000.

Rekli ste da je rat u Ukrajini ne samo tragedija za dva sukobljena naroda već da prouzrokuje nesreću i na mnogim udaljenim tačkama planete?

Ako se zna da 90 odsto žita u istočnu Afriku stiže iz Rusije i Ukrajine, da 15 afričkih država više od polovine zaliha hlebnog zrna bazira na uvozu iz ove dve zemlje, jasno vam je da je senka gladi pomračila ovaj deo sveta. Tome dodajte da mnogoljudni Pakistan najveći deo potrebnih žitarica kupuje. Glad i siromaštvo prate bolesti, a te zemlje imaju krhke zdravstvene sisteme. Uz sve ovo, klimatske promene prete da unište delove naše planete. Etiopija se suočava s najvećom sušom u poslednjih 40 godina, to je potencijalno 30 miliona životno ugroženih ljudi, baš kao što je bez hrane i vode ugroženo 14,5 miliona stanovnika Mjanmara i devet miliona Somalaca. Bangladešom hara vreli talas, temperature dostižu 60 stepeni, slično je i u Pakistanu i Indiji. I šta će sav taj narod, osim da seobama spasava glave? Nažalost, to je scenario koji neće moći da se izbegne. Neće moći ni da se odloži obećanjima koja su se nedavno čula iz Evrope, da će biti izdvojene dve i po milijarde evra za zemlje koje ne mogu da prehrane stanovništvo. Reklo bi se da je to ogroman novac, a u suštini, njime jedva može da se obezbedi po šaka pirinča za svakog od desetina miliona nevoljnika.

Komesarijat u brojkama

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije osnovan je 1992, kao posebna organizacija u sistemu državne uprave. Sadašnji naziv – Komesarijat za izbeglice i migracije – nosi od 2012. Upravlja sa sedam centara za azil i 12 prihvatnih centara, plus dve stop stanice za slučaj povećanog priliva migranata – Miksalište (u Beogradu) i Miratovac (na jugu Srbije). Komesarijat rukovodi i modernim Trening centrom za migracije u Plandištu.

U komesarijatu su 53 stalno zaposlena, od toga su 64 odsto visokoobrazovani. Zaposlenih po ugovoru u azilnim i prihvatnim centrima ima 314, od tog broja 42 odsto su visokoobrazovani, 47 procenata ima srednjoškolsko obrazovanje i 11 odsto završenu osnovnu školu. Komesarijat ima i mrežu od 181 poverenika u svim opštinama i gradovima Srbije.

U smeštajnim kapacitetima komesarijata trenutno borave pripadnici više od 50 nacija – ukupno njih 4.880. Najviše je Avganistanaca (32 odsto), Sirijaca (24 procenta) i Pakistanaca (19 odsto). Muškaraca je 4.470, žena 165 i 245 dece. U centru u Vranju smeštene su 73 izbeglice iz Ukrajine – trojica muškaraca, ostalo su žene i deca, od kojih je 19 školskog uzrasta.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladimir Marković
Okupatori nadiru u Evropu uz pomoć izdajnika i medija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.