Ponedeljak, 08.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Non-pejperi” šansa ili zamka za Srbiju

Makronov predlog o Evropskoj političkoj zajednici je odgovor na aspiracije Ukrajine, a i Moldavije i Gruzije za dodelu kandidature i otpor unutar same EU jer su zemlje zapadnog Balkana za to morale godinama da rade, ocenjuje Jelica Minić
(Саша Димитријевић)

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane – da nema rata na tlu Ukrajine, pitanje je kada bi politika proširenja Evropske unije bila pod ovako jakim briselskim reflektorima kao što je ovih dana. I taj razlog se i ne skriva. „Rat u Ukrajini otvorio je novo poglavlje evropske istorije i stavio proširenje EU u prvi plan”, rekao je, pored ostalih, na Ohridu i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Otuda „desant” evropskih zvaničnika na region zapadnog Balkana kao, prema austrijskom šefu diplomatije Šalenbergu, „glavnom dvorištu unutar EU”, i otuda prava poplava „non-pejpera” sa idejama kako ga čvršće vezati za EU orbitu. S nekim od tih ideja su nas gosti iz Zapadne Evrope lično upoznavali prethodnih petnaestak dana.

Svoj predlog Aleksander Šalenberg je izložio prilikom prošlonedeljne posete Beogradu, a prethodno nam je u gostima bio i nemački kancelar Olaf Šolc i uveravao kako je punopravno članstvo Srbije u EU ipak moguće, možda ne za šest meseci, ali „za našeg života”. Pre njega u Beogradu je boravio i Šarl Mišel i lično garantovao da za Srbiju ima mesta u Evropskoj geopolitičkoj zajednici, koju je on zamislio, a koja neodoljivo liči na zamisao Evropske političke zajednice francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Ukazujući da se Srbija teško može izdvajati od čitavog regiona, Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS), ocenjuje da je razlog za ovoliku pažnju koja se pridaje Srbiji činjenica da sve što se dešava kod nas ima veliki uticaj na čitav region, hteli mi to ili ne. „Ova svojevrsna diplomatska ofanziva i na Srbiju i na čitav region usmerena je ka tome da se svi orijentišu u istom pravcu, da jedni druge ne ometaju, nego da usmere pogled ka nečem novom što se nudi i nečemu gde ima i ozbiljnih ponuda o kojima treba dobro razmisliti. I ukoliko se one zaista formalizuju u EU, treba se dobro pripremiti da bi se te šanse iskoristile”, kaže ona za „Politiku”. Dodaje da je okidač za sve ove inicijative – rat u Ukrajini.

Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, međutim, upozorava da je sve ovo – zamka za Srbiju. „Umnožavanje raznih ’non-pejpera’, ’novih’ ideja i obećanja o ’ubrzanju na evropskom putu zapadnog Balkana’, u situaciji globalne konfrontacije, imaju za cilj uvlačenje Srbije u nelegalne sankcije EU protiv Rusije i legalizaciju ravnopravnosti Srbije i tzv. Kosova u okviru ’zapadnog Balkana’”, navodi Jovanović, koji za naš list kaže da je jedini cilj ovakvih „ponuda” – preseći odnose Srbije s Rusijom i s Kinom. „Onda Srbija pada kao zrela kruška u krilo NATO-a. Reč je o tome da li će Srbija postojati kao nezavisna i neutralna zemlja, sa uravnoteženim međunarodnim položajem. Onog časa kad prve sankcije Rusiji uvedemo – tog časa smo podneli molbu za članstvo u NATO-u. I to nije nikakvo preterivanje”, ističe nekadašnji šef diplomatije bivše SR Jugoslavije, koju je NATO bombardovao 1999. godine.

Šta se zapravo nudi zemljama Evrope koje su van ekskluzivnog kluba EU dvadesetsedmorice? Francuski predsednik je svoj dosledni otpor proširenju Evropske unije dok se sama EU ne reformiše iznutra, a koji je poznat od početka njegovog prvog mandata 2017. godine, upravo transponovao u predlog o osnivanju Evropske političke zajednice, koji je predstavio 9. maja na završnoj konferenciji o budućnosti Evrope. Ubrzo se pojavila i Mišelova ideja o geopolitičkoj zajednici, a onda su, krajem maja, Šalenberg i njegova koleginica austrijska ministarka za evropska pitanja Karoline Edštadler ekspedovali „non-pejper” o susedskoj politici i proširenju EU svim članicama unije. Na koncu, Makronov predlog je, opet u formi „non-pejpera”, pre nekoliko dana stigao u Brisel, gde se 23. i 24. juna održava samit EU (u okviru njega i konferencija EU – zapadni Balkan).

A pre svih ovih papira i „nepapira”, upućuje Jelica Minić, u oktobru prošle godine pojavio se predlog o faznom pristupanju EU, koji su sačinili članovi Centra za evropske politike iz Beograda i Centra za evropske političke studije iz Brisela. „Tako je ponešto došlo i s naše strane kao ideja šta bi trebalo dalje učiniti da zemlje ne izgube svaku nadu u evropsku perspektivu”, ističe ona. Objašnjavajući ukratko sve ove predloge, kaže da je Makronova ideja izložena 9. maja bila neka vrsta odgovora na aspiracije Ukrajine, a onda i Moldavije i Gruzije, a imajući u vidu da ima dosta otpora unutar EU čak i za taj korak dodele kandidature jer su zemlje zapadnog Balkana za to morale godinama da rade.

Šarl Mišel je potom dao razrađeniji koncept, tu su i neke konkretnije smernice, ne s previše detalja, ali upućuju na to da bi se zemlje aktuelni kandidati mogle, ako se brže budu pripremale, gotovo u potpunosti integrisati u nekim sektorima (energetika, saobraćaj, evropsko tržište, nauka, istraživanja, spoljna politika). U tu Evropsku geopolitičku zajednicu bi se uključile i tri zemlje Istočnog partnerstva (koje je do rata u Ukrajini bilo praktično potpuno zamrlo), ali i one zemlje koje su apsolutno kompatibilne sa EU, Britanija, Norveška, Island, pa onda i Turska, a u dalekoj perspektivi čak i Azerbejdžan i Jermenija.

„Tu se nude mehanizmi da se zemlje koje uspešno obave pripreme za određena poglavlja ne koče da u tim poglavljima učestvuju u radu evropskih institucija (u početku ne bi mogle i da glasaju), da učestvuju u kreiranju i sprovođenju politika i korišćenju evropskih fondova”, objašnjava predsednica EPuS i dodaje da je u odnosu na ideju o klasterima u okviru nove metodologije proširenja (koju je Srbija prihvatila), koji takođe treba da omoguće sektorsko integrisanje, Mišelov predlog eksplicitniji.

Navodeći i da unutar same EU postoji grupa zemalja koje su za naš region mnogo zainteresovanije, kaže da nije ni čudo što se kao glavni protagonisti ovih promena, čiji je cilj da motivišu zemlje koje su „motivaciono posustale” na putu ka EU, a istovremeno i da pruže neku nadu i perspektivu Ukrajini, Gruziji i Moldaviji, pojavljuju zemlje s kojima Srbija ima najveću razmenu (pre svega Nemačka, Austrija, Italija, sve više i Mađarska). U tom smislu, ukazuje ona, „non-pejper” iz Austrije samo detaljnije razrađuje ove ideje i u vezi je samo sa zapadnim Balkanom.

Kada je austrijski predlog, kojim se predlaže postepena integracija kandidata za članstvo u EU, predstavljen u Beogradu, nekadašnji diplomata Zoran Milivojević ocenio je da je on prihvatljiv za Srbiju jer omogućava da proces pristupanja naše države ipak ostane u nekoj dinamici u narednom periodu. Kako je rekao za Tanjug, taj model je nastao s ciljem da naš region nastavi da bude deo evrointegracija, koje su u zastoju zbog aktuelne situacije u Evropi i rusko-ukrajinskog sukoba. A koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović ocenila je da ovaj model služi kao osnov za razmišljanje da li postoji realna perspektiva punopravnog članstva s obzirom na to da taj proces traje 19 godina, a za to vreme samo su Slovenija i Hrvatska postale članice Evropske unije.

Francuski „non-pejper”, koji se upravo pojavio u javnosti, deo je priprema za sastanak Evropskog saveta krajem nedelje u Briselu. Tu su Makronove poruke malo jasnije i razrađenije, navodi Jelica Minić. „Makron je usmeren na okupljanje čitavog evropskog bloka (i zemlje kao što je Velika Britanija, koja je izašla iz EU, ali i zemlje zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva). Ta struktura bi imala neke blage pravne forme, zemlje bi se okupljale više puta godišnje, što znači da bi ipak bile stavljene u jedan mehanizam, on ne bi direktno ubrzao proces evropske integracije, ali bi zemljama koje žele brže da se integrišu i koje žele na tome da rade ipak bio otvoren put”, dodaje ona.

Zaključuje da su sve ove ideje i predlozi osnovi za debatu unutar EU na Evropskom savetu i samo imaju malo drugačije naglaske. Na pitanje kako se mi u sve to uklapamo, ukazuje najpre da ćemo imati, uslovno rečeno, mnogo jaču konkurenciju. Kako kaže, zapadnobalkanska šestorka bi kompletno, pod istim uslovima, ušla u tu Evropsku političku zajednicu i imala bi ista prava, što na neki način implicitno podrazumeva ravnopravni status Kosova u tom paketu. A imali bismo i konkurente sa istoka Evrope. „Ukrajina, Moldavija i Gruzija imaju jaku motivaciju da što pre uđu u evropske strukture i moglo bi nam se desiti da ukoliko mi budemo previše odugovlačili i ukoliko nas pitanje sankcija Rusiji bukvalno zaledi u procesu pristupanja EU, da nas te zemlje prestignu”, ističe ona.

Živadin Jovanović je izričit da su sve ovo „šarene laže”, od kojih korist mogu da imaju samo one zemlje iz kojih potiču ovakvi predlozi i „non-pejperi”. „Danas Zapad vodi trange-frange politiku sa nama. Misle da ćemo mi sa Balkana da se primimo na neke lepo upakovane ništarije, nevrednosti, da to prihvatimo zdravo za gotovo, kao da je neka vrednost. Oni znaju da upakuju to što nude (u nešto ’demokratsko’, ’napredno’, u ’budućnost’, ’bolji život’), ali ne mogu da pokažu da su to negde uradili, a da nisu u potpunosti uzeli pod svoje i teritorije, i države, nacije, prirodna bogatstva”, navodi Jovanović.

 Formalna trgovina u neformalnom obliku

Nazivajući instrument „non-pejpera” „anglosaksonskom neokolonijalističkom izmišljotinom u diplomatiji”, Živadin Jovanović kaže da se „nepapir” koristi da bi se saopštile neprijatne stvari. Pošto je pretpostavka da druga strana može to da odbije, onda se to ne čini u nekoj zvaničnoj formi, nego u nezvaničnoj, da bi „ponuđači” sačuvali obraz. To je čista trgovina kao metod rešavanja egzistencijalnih interesa jedne države ili jedne nacije, ističe on. Kako dodaje, Srbija i njena vlast ne smeju da budu impresionirane svom ovom pažnjom, svim tim „non-pejperima”, i da se upecaju u tu mrežu.

Jelica Minić objašnjava da se forma „non-pejpera” koristi da ne bi izazvala prevelika očekivanja i prevelike reakcije. Podseća da su, na Makronov predlog da se promeni Ugovor o EU, 13 zemalja članica (među kojima Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Letonija, Poljska) objavile „non-pejper” u kom, pored ostalog, naglašavaju da ne podržavaju bilo kakve nedovoljno i prodiskutovane i prerane pokušaje da se pokrene proces promene ugovora. „To je, u stvari, neformalno izjašnjavanje, papir koji može biti vrlo razrađen, vrlo artikulisan, ali koji nema obavezujući karakter kao neke rezolucije, deklaracije, ministarska saopštenja i slično”, ističe ona.

 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Desa
Igre bez granica
Демос Кратеин
Наши искрени пријатељи из ЕУ и НАТО би требали да нам допусте да не уводимо санкције РФ и да даље увозимо јефтини гас од злих Руса. Санкције Србије не би уопште угрозиле РФ. Мислим, ако су нам искрени пријатељи.
Александар Првуљ
Сетимо се од предаје Милошевића колико је било уцена и позитивног одговарања са наше стране и где се налазимо? За независну политику наши преци су гинули покољењима а ми сад да се добровољно предамо и изгубимо слободу зарад чега? Пара?!?! Па неће их бити, ми смо ту само да будемо конзументи а не партнери које. Еко нешто пита.
Бубица
Изгледа да је пут ка ЕУ као пут по минском пољу.
Перагеније
Наравно да је све само замазивање очију - да се од дрвећа не види шума и тиме оствари независност Космета и прекину наши односи са Русијом и Кином. Ко би наивно прихватио ишта од овога, па све и да сутра постанемо равноправни члан ЕУ?... Мудро би било оставити их да се гађају својим папирићима и додатно раслојавају. А ако, и када, ЕУ постане вредна поштовања, онда може и да се настави рад на уласку у Унију.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.