Rat simbola – „Sveta Dževelina” protiv babuške Ane

Teško oštećene zgrade, ili one srušene i pretvorene u gomilu šuta, svakodnevni su prizori iz rata u Ukrajini koji se nalaze u objektivima foto-reportera. Ipak, ovih dana njihovu pažnju privukla je jedna neoštećena višespratna stambena zgrada u Kijevu, na čijoj fasadi je iscrtan ogroman mural nazvan „Sveta Dževelina”. Reč je o prikazu Bogorodice koja u naručju nosi američki ručni raketni bacač „dževelin”, oružje čija je smrtonosna efikasnost pokazana protiv ruskih tenkova i oklopnih vozila.

Sveštenici i vernici se sigurno ne slažu s takvim prikazima, ali nema sumnje da ova slika šalje jaku poruku Ukrajincima. Zapravo, ona je u vidu stikera nastala još prvih dana rata, ali je sa ovim muralom posebno privukla pažnju foto-reportera i snimatelja.

Dok traju borbe u Donbasu i Crnom moru, uz povremene vazdušne napade u pograničnim delovima Rusije, u medijskom i virtuelnom prostoru vodi se rat simbola, a „Sveta Dževelina” je samo jedan od njih.

ČIJA VOJSKA DOLAZI: S ruske strane, to je svakako babuška Ana, ili babuška Z, kako je još zovu po slovu kojim ruska vojska obeležava svoja oruđa i vozila, nesumnjivo najvećem simbolu rata u Ukrajini, a koji na Zapadu tretiraju poput nacističke svastike.

Babuška je Ana Ivanovna iz jednog sela u okolini Harkova. Postala je poznata po snimku na kome, dočekujući vojnike koji su joj prilazili, ponosno nosi sovjetsku zastavu. Mislila je da su Rusi. Međutim, to su bili Ukrajinci, a jedan od njih je snimio taj susret.

Prišli su ovoj starijoj ženi, ukrajinski vojnik joj je oduzeo zastavu, bacio je na zemlju i zgazio. Ponudili su babuški Ani kesu s hranom. Ona im je kesu vratila, rekavši im: „Moji roditenji su poginuli za tu zastavu.” Prizor starice sa sovjetskom zastavom za Ruse je postao mitski, snažna propagandna poruka koju je, paradoksalno, snimio neprijatelj.

Babuška Ana i danas živi na teritoriji pod kontrolom Kijeva, nije ni znala da je postala svetski poznata. Zapadni novinari su je našli ovih dana, ona im je objašnjavala da nije „izdajnik” Ukrajine, da je rat „greška” i da žali za sovjetskim vremenima kada su „svi bili zajedno”. I ma koliko je novinari navodili da direktno osudi Putina, ona to izbegava.

DUHOVI KIJEVA: Za Ruse je postala neiscrpna inspiracija, napravljeno je mnogo ilustracija s njenim likom i zastavom, od kojih je posebno efektna ona na kojoj s jedne strane zastavu drži ona, a s druge pripadnica Crvene armije iz Velikog otadžbinskog rata. Poruka je jasna: kroz sve epohe, sve generacije bore se za svoju zemlju i narod pod istim barjakom, bez obzira na promene državnih uređenja, pa i samih zastava.

Početkom rata na društvenim mrežama, bojnom polju propagande, pojavila se priča o „duhu Kijeva”, pilotu ukrajinskog „miga 29” koji u stilu asova iz Prvog svetskog rata obara ruske avione. Posle nekoliko nedelja i sami Ukrajinci su priznali da je u pitanju mit. Ali sada, četiri meseca po izbijanju sukoba, moglo bi se reći da je svaki ukrajinski pilot „duh Kijeva” budući da, uprkos ruskoj nadmoći u vazdušnom prostoru, i dalje lete i ginu, izvršavajući borbene zadatke.

Kada je reč o ruskoj vojsci, akcija padobranaca na aerodromu „Gostomelj” (poznat i kao „Antonov”) izvedena 24. februara, prvog dana rata, sve više prerasta u mit. Verovatno nema bolje ilustracije početka invazije od snimka „rojeva” ruskih helikoptera koji u niskom letu preko ukrajinske teritorije lete na pomenuti aerodrom.

Kasnije je otkriveno da su tada ruski borbeni helikopteri leteli prvi i privukli na sebe dejstva ukrajinske protivvazduhoplovne odbrane, istovremeno dejstvujući protiv nje, dok su transportni helikopteri bezbedno prevezli padobrance koji su zauzeli „Gostomelj”.

PADOBRANCI U KADRU: Ruski vojnici su se tih prvih dana sukoba pojavili u krupnom kadru jedne strane novinarske ekipe, pucajući i pripremajući malu protivoklopnu raketu za dejstvo s postolja. Izdržali su sve napade Ukrajinaca i početkom aprila su se, po naređenju Moskve, povukli sa ovog aerodroma. Iako ni danas nije moguće tačno proceniti svrhu njihovog angažovanja i povlačenja, akcija tih padobranaca je za Ruse već postala legendarna.

Imajući u vidu taktiku i tehniku zaraćenih strana, može se reći da su vojnici određenih specijalnosti postali „zaštitni znak” ovog rata. Na ukrajinskoj strani to je svakako vojnik naoružan raketnim bacačima kojima se dejstvuje s ramena, bez obzira na to da li je reč o onim protivoklopnim, kao što je „dževelin”, ili onim protivvazduhoplovnim, kao što su „stinger” ili „igla”. Među Rusima to bi mogli biti piloti borbenih helikoptera „Ka-52” koji lete nisko, kroz kišu metaka i pomenutih raketa.

I te kako ginu i drugi, na primer, tenkisti na obe strane. Pa i mornari i mornarička pešadija, kako na brodovima tako i na Zmijskom ostrvu, koje je posebno poglavlje ovog rata.

Ukrajina ulazi u ratno leto i nema mesta optimizmu, pa se mogu očekivati i neki novi simboli ovog krvoprolića. Uprkos svemu, ostaje nada da će se, nekim čudom, na horizontu pojaviti i neki simbol mira.