Ponedeljak, 15.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Novi klinci iz virtuelnog sveta

(Фото А. Васиљевић)

Još jedna generacija maturanata ispraćena je u vrli novi svet. Uz pesmu i trubače. Da li će im znanje koje su poneli iz škole pomoći u životnoj areni, u kojoj su ljudi primorani da se bore kao gladijatori, zavisiće od brojnih faktora. Jedan od njih je i sreća na koju pojedinac ponajmanje utiče radom i pameću. Verovatno otuda tolika koncentracija kockarnica i kladionica po glavi stanovnika.

Bilo kako bilo, sadašnja generacija maturanata predstavlja antropološku vododelnicu između starog i novog tipa čoveka. Rođeni u digitalnom dobu, vaspitavani od strane roditelja i nastavnika koji su formirani u analognoj eri, još nisu podlegli totalnoj indoktrinaciji. Za razliku od njih, generacije koje dolaze u potpunosti će biti izložene represivnim tehnikama oblikovanja prema modelu novog vrlog čoveka – površnog, fragmentiranog, apolitičnog, uniformnog, ravnodušnog prema sistemu od kojeg zavisi, dakle zavisnog, obezduhovljenog… Ali zato srećnog u svom skučenom virtuelnom svetu. Pritom, sasvim je nebitan društveni sloj i geografsko poreklo pripadnika te nove antropološke kategorije. Istovetni modeli ponašanja već danas se uočavaju kod osnovaca iz različitih društvenih miljea. Vraćaju se iz škole sa pametnim telefonom u ruci, uronjeni u slične virtuelne sadržaje. Nemarno ostavljaju đačku torbu u predsoblju jer nemaju vremena da je odlože na njeno mesto i brže-bolje započinju višesatnu patriju istovetne igrice na pametnom telefonu... Njihov odnos prema školi gotovo da ne postoji u onom klasičnom obliku. Da li će dobiti dobru ocenu ili ne, njima je svejedno. Bitniji su im lajkovi na „Instagramu” i „Tiktoku”. Pažnja im je razbijena u paramparčad, misao površna a rečnik sveden na skraćenice i kompjuterske termine. Neko će reći da je to nužnost tehnološkog progresa, da svako vreme nosi svoje breme, međutim, ovde se radi o tipičnom društvenom regresu.

Nekada je čovek iz skučene sredine u kojoj je živeo širio svoje saznajne horizonte dok ga danas, sasvim paradoksalno, prostranstvo informacija sabija u uzane prostore virtuelne egzistencije. Nekada su deca učila od starijih kako da nešto naprave vlastitim rukama, gospodareći pritom sredstvima za rad, dok današnja deca umesto da gospodare pametnim telefonima, dopuštaju da pametni telefoni gospodare njima. Što je gore, velike su šanse da oni uskoro više i neće biti u mogućnosti da bilo šta dopuštaju ili ne dopuštaju, pošto će u potpunosti zavisiti od veštačke inteligencije i njihovih čovekolikih satrapa koji manipulišu slobodom izbora. Srećom, da ne bude sve potpuno crno, i među novom vrstom ljudi postojaće pojedinci buntu skloni. Nalaziće se u manjini, ali će ih biti. Na to ukazuju izvesni modeli ponašanja, poput pragmatičnog otpora autoritetu koji se zapaža kod današnjih klinaca.

Nego, vratimo se maturantima s početka teksta. Od ukupno četiri godine provedene u sistemu srednjeg obrazovanja i vaspitanja (nekako se termin „vaspitanje” izgubio iz javnog novogovora), dve i po godine su proveli u nečemu što se zove kombinovani model nastave. Pandemija ih je pogodila baš u trenutku kad su se privikli na srednju školu, prešli su zatim na tzv. onlajn nastavu, pa se posle izvesnog vremena vratili u školske klupe – jedne nedelje su boravili u školi, druge nedelje su nastavu pratili od kuće, ili su svakog drugog dana boravili u školi, odnosno kod kuće, pa se ponovo vratili u školske klupe, pa opet nazad na učenje od kuće itd. Paradoksalno, štitili su svoje zdravlje od virusa tako što su se pet-šest sati dnevno zračili pred ekranima laptopa i pametnih telefona. Sa nastavnicima su komunicirali preko „Gugl” učionice i „Gugl” mita. Reč je o proizvodnim artiklima kompanije „Gugl” koji, za razliku od proizvodnog Gutenbergovog artikla – štamparske prese, sve više udaljuju decu od knjige a nastavnike od primarne pedagoške funkcije. Uzgred, elektronski dnevnici predstavljaju međufazu ka potpunoj eliminaciji nastavnika iz školskog sistema koji će se po svemu sudeći transformisati u onlajn zajednicu pod upravom specijalizovanih algoritama. Prosvetni radnici izgleda nisu svesni šta im se sprema pa pretvoreni u puke administratore operativnog sistema olako pristaju na prelaznu ulogu pomoćnika kompjuterskih programa. U pitanju su dehumanizujući efekti tzv. ekonomije znanja koja kvantitet stavlja iznad kvaliteta a svest o nužnosti da se zavisi od sistema iznad ljudske slobode. Zato transformacija čoveka i otpočinje menjanjem njegove svesti! U tome su današnje (nano) tehnologije neuporedivo efikasnije od svih tehnika indoktrinacije iz prethodnih epoha zajedno.

Na koncu, treba dodati da se generacije školarca u Srbiji razvijaju u okruženju prepunom zbunjujućih protivrečnosti koje negativno utiču na njihovu svest o bitnim identitetskim pitanjima. Na primer, roditelji govore deci da završavaju škole kako bi bili uspešni u životu, dok im sistem pokazuje da se do uspeha može doći i bez obrazovanja, a kamoli vaspitanja. U školi đaci uče da demokratiju čini sloboda biranja između brojnih alternativa, a onda vide da mnogo toga (navodno) nema alternativu – pristupanje EU, vakcinacija protiv kovida 19, priznavanje Kosova... Deca u školi, i u kući, govore jednim srpskim jezikom, a onda čuju da voditelji nacionalne televizije govore nekim drugim srpskim jezikom koji podrazumeva akcentovanje reči na prvom slogu. Kada treba da odgovore na pitanje koliko stanovnika ima njihova zemlja, đaci nisu sigurni da li treba da uračunaju i populaciju južne srpske pokrajine. Na koji će onda način obrazovanje, demokratiju, vlastiti jezik i državu u kojoj žive poimati pripadnici nadolazeće vrste ljudi koja uveliko stasava u virtuelnim mehurovima (od sapunice)? Možda još nije kasno da se nešto učini!

*Sociolog

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

@Petrovic Petar
Niste pažljivo čitali tekst. Autor o vašoj generaciji piše afirmativno - kao o generaciji koja nije podlegla indoktrinaciji sistema, za razliku od narednih generacija koje dolaze.
Petrovic Petar
Iz vaše perspektive, ovo je sve tačno. Ali ja kao maturant hoću da kažem da su i vas mnoge druge stvari više interesovale u tom periodu života. Uvek je bio veliki jaz izmedju generacija, a sada je tehnologija i protok informacija toliko napredovao, tako da stariji ljudi poput “sociologa”, ostaju zarobljeni u svom malom svetu gledajući tv program i čitajući novine. Mogao bih da napišem interesantniji tekst kako nama maturantima izgledaju starije generacije - žalosnije mnogo nego ovaj tekst
Киза
Овако изложено на једном месту и "у комаду" може се описати само једном речју - катастрофа! Само кажем...
Зоран Маторац
Одлична анализа. Ово сам издвојио: "...генерације које долазе у потпуности ће бити изложене репресивним техникама обликовања према моделу новог врлог човека – површног, фрагментираног, аполитичног, униформног, равнодушног према систему од којег зависи, дакле зависног, обездуховљеног…" Да ли је касно да се нешто учини, како се пита аутор на крају, не знам, бојим се да јесте.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.