Sreda, 17.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZAŠTO SARAJEVO NE ŽELI KVADRITERALU SA BEOGRADOM, ZAGREBOM I ANKAROM

Bošnjačke elite protiv očuvanja „Dejtona”

Jedino SAD sa Briselom mogu da realizuju ciljeve Bošnjaka da dominiraju u BiH i zato Amerika ima veći uticaj na njih od Turske, koja ne dovodi u pitanje uticaj Rusije na ovim prostorima, kaže Zoran Milivojević
Фото EPA/EFE Koca Sulejmanovic

Milorad Dodik i Zoran Milanović su se još jednom našli na istim pozicijama, Beograd i Ankara nemaju ništa protiv, ali političko Sarajevo, u kojem dominiraju bošnjački uticaji, opet „zateže”. Reč je o tome da li je potreban još jedan novi format koji bi pokušao da reši neke od brojnih problema u Bosni i Hercegovini koji mogu negativno da utiču na ceo region. Mesecima je to pitanje izbornih zakona, uz to i dolazak Kristijana Šmita za visokog predstavnika, ili nametanje zakona (poput onog o „negiranju genocida u Srebrenici”) koje ne želi srpska strana... Pretprošle nedelje u Istanbulu srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik razgovarao je sa šefom turske diplomatije Mevlutom Čavušogluom o ideji susreta predsednika Srbije, Turske i Hrvatske i predstavnika BiH.

 

„Ponovo smo rehabilitovali jednu staru temu, a to je da se putem trilateralnog sastanka – na kojem bi s jedne strane bili (Redžep Tajip) Erdogan kao predsednik Turske, Zoran Milanović kao predsednik Hrvatske i Aleksandar Vučić kao predsednik Srbije, te trojica predstavnika srpskog, hrvatskog i bošnjačkog naroda iz BiH – nađe dodatna energija i volja da napravimo određen dogovor koji bi dodatno stabilizovao situaciju u samoj BiH”, poručio je Dodik.

Reč je o pokušaju da se s Turskom premosti nemogućnost dogovora s bošnjačkom političkom elitom u BiH, da Turska tu bude neki posrednik, objašnjava diplomata u penziji Zoran Milivojević. „Suština je u pokušaju da se očuva dejtonski koncept BiH, izvorni ’Dejton’ – dva entiteta i tri konstitutivna naroda. I da se preko Turske i tog mehanizma prevaziđe pokušaj majorizacije Bošnjaka i njihov projekat građanske BiH koji bi omogućio majorizaciju”, ističe Milivojević za naš list. O ovoj ideji pozitivno se izjašnjavao hrvatski predsednik Milanović u više navrata prethodnih godinu i po dana, Dodik je pominjao i prošlog leta, pa onda i prilikom sastanka s Milanovićem u Zagrebu u oktobru prošle godine, ali nije se odmaklo dalje od početka.

I ministar Čavušoglu je razgovarao o ovom formatu prethodnih dana u Zagrebu, Sarajevu, na marginama Prespa foruma u Ohridu... U Beogradu je, pred novinarima, pominjao samo „staru” trilateralu Turska–Srbija–BiH, koju bi trebalo opet organizovati. „Mi smo spremni da pružimo podršku za dobrobit, stabilnost i razvoj Bosne i Hercegovine i učestvovaćemo u svim bilateralnim i multilateralnim političkim, ekonomskim i drugim inicijativama koje su prihvatljive svim stranama. Mi neprekidno podstičemo sve strane u BiH u tom pravcu”, rekao je Čavušoglu na konferenciji za novinare u Sarajevu, održanoj nakon razgovora s koleginicom iz BiH Biserom Turković. Ona se, međutim, ovom prilikom nije odredila o ovoj inicijativi.

Sarajevo učestvuje u trilaterali sa Beogradom i Ankarom, a ima još jednu – sa Zagrebom i Ankarom. Pomenutu kvadriteralu, ipak, ne želi. Problem je, na osnovu izjava političara iz BiH u prethodnom periodu, u tome što izvorna Milanovićeva i Dodikova ideja o kvadriterali podrazumeva da četvrti učesnik budu „predstavnici naroda BiH”, a ne institucija te države, na šta bošnjački političari ne pristaju, kao ni Željko Komšić, hrvatski član Predsedništva BiH (koga Hrvati u BiH i u Hrvatskoj teško prihvataju kao svog). A da postoji neki otpor u ovom delu političkog Sarajeva prema inicijativama „sa Istoka”, govori i informacija, iz nezvaničnih izvora, o blokiranju ideje o kvadriterali Turska–Rusija–Srbija–BiH.

Kako saznajemo u diplomatskim krugovima, inicijativa je pokrenuta pre više od godinu i po dana, kako bi se ojačala postojeća trilaterala. I ta ideja je Beogradu, Ankari i Moskvi prihvatljiva, ali ne i Sarajevu. Pošto do sada nije bilo saglasnosti svih strana, inicijativa nije ni izlazila iz diplomatskih kanala na svetlo dana. Zbog toga sagovornici „Politike” Zoran Milivojević i Dragomir Anđelković nisu ni čuli za nju, ali im je jasno da je bošnjačkom faktoru u Sarajevu svakako neprihvatljivo bilo šta što se kosi s njihovim ciljem unitarizacije BiH i sa interesima Zapada na tom području. A i jedan i drugi govore o Srbima i Hrvatima kao prirodnim saveznicima u ovom trenutku, kada je reč o Bosni i Hercegovini.

Vitalni interesi Republike Srpske i Hrvatske jesu da BiH opstane kao država dva entiteta i tri konstitutivna naroda. To je pitanje opstanka Hrvata i Republike Srpske u BiH, kaže politički analitičar Dragomir Anđelković, objašnjavajući zajedničko stajalište Dodika i Milanovića u vezi sa idejom kvadriterale. „Mislim da je partnerski odnos Dodika i Milanovića prirodan, čudi me da ostatak hrvatske političke elite, kao što je Plenković, nema tu vrstu odnosa. I čudi me da Beograd ponekad nepotrebno zaoštrava odnose sa Zagrebom, kada uistinu imamo zajednički interes u BiH”, ističe on.

Ocenjujući efekte trilaterale (poslednji sastanak Vučića, Erdogana i tročlanog Predsedništva BiH održan je 8. oktobra 2019. u Beogradu, a novi skup bi trebalo da se održi ove godine), Anđelković kaže da je Republika Srpska „sve to iskoristila vrlo pametno da bitno poboljša odnose sa Ankarom, da Turska ne bude toliko pristrasno prosarajevska kao ranije, da uspostavi odnos koji je ako ne potpuno izbalansiran, ono mnogo korektniji”. I to je, kako dodaje, iz našeg ugla veliki plus. On smatra da je dobro što Dodik opet ima tu vrstu inicijative (oko kvadriterale) jer time se, objašnjava, otupljuje ona negativna energija koja postoji među jednim delom turske elite prema nama, a jačaju pozitivni tonovi.

„Da li će dugoročno to dovesti do takvih geopolitičkih konstrukcija, koje podrazumevaju stalnu saradnju Srbije, Turske, BiH i Hrvatske ili će i Rusija biti na neki način uključena, to je teško reći, ali svakako je dobro da Banjaluka pokazuje tu vrstu dobre volje prema Turskoj. Turska kao regionalna sila to ceni. I mislim da Turska ipak doživljava Balkan kao jednu vrstu svog dvorišta. Mi smo dvorište mnogih, pa kad je već tako – da gledamo da budemo u dobrim odnosima s tim faktorima, a ne da budu protiv nas”, ukazuje Anđelković. Kratkoročno, dakle, Republika Srpska je već postigla značajan efekat, ocenjuje on. „Svaka inicijativa podržana od Banjaluke, koja daje značaj i Turskoj, doprinosi poboljšanju odnosa između Srpske i Turske, a to znači da se smanjuje manevarski prostor Sarajeva za delovanje protiv RS”, dodaje Anđelković.

Zoran Milivojević u startu isključuje mogućnost da Rusija u dogledno vreme bude uključena u bilo kakve inicijative i formate. To sada, u uslovima rata u Ukrajini, nije izvodljivo. Kako ističe, nema više šanse da se bilo šta dozvoli što bi moglo da ospori suprematiju Zapada na zapadnom Balkanu. „Zapad ovaj prostor tretira kao svoju interesnu sferu u budućnosti. Tako da nikakva kombinacija s Rusijom nije realna. U kontekstu aktuelnog rata i kakva je preraspodela glavnih faktora, Zapad nikome neće dozvoliti da se ovde na bilo koji način umeša (ako nije direktno na liniji njihovih strateških interesa). A njihov strateški interes je da sada pokušaju da reše ova dva otvorena pitanja (BiH i KiM) i da ovaj prostor definitivno zatvore u zapadnu sferu interesa”, ocenjuje Milivojević.

Prema njegovim rečima, Tursku mogu da tolerišu pod uslovom da bude direktno, do kraja na linijama zapadnih strateških interesa. To znači, ako bi delovala u korist međusobnog priznanja Srbije i Kosova ili, u drugom slučaju, ako bi bila na liniji centralizacije BiH i njenog uvođenja u evroatlantske integracije u punom kapacitetu. A da li će Turska to i činiti, nije izvesno, budući da već godinama pokušava da što više olabavi stisak ruke Vašingtona, istovremeno se približavajući Moskvi. Na pitanje ko ima veći uticaj na Bošnjake u Sarajevu, Turska ili Amerika, Milivojević odgovara kratko – Amerika. I to bez obzira na razne emocionalne veze između naroda iste vere ili lične bliske odnose porodica Erdogan i Izetbegović (Alija je, po svedočenju Erdogana, njemu ostavio Bosnu „u amanet”, Bakir je sa suprugom bio gost na svadbi Erdoganove ćerke 2016, a onda je Erdogan prošle godine došao na svadbu Bakirove ćerke u Sarajevu). I Mevlut Čavušoglu naziva Bakira Izetbegovića „bratom”. Ipak, Amerika ima veći uticaj, a pogotovo sada kada je i Evropu stavila pod svoju kapu, primećuje Milivojević.

„Turska nije u stanju da realizuje bošnjačke ciljeve, o tome se radi. Jedino su SAD, zajedno sa Briselom, u stanju da realizuju bošnjačke ciljeve – da dominiraju u BiH. Amerika može da kontroliše Hrvate bez problema (preko NATO-a) i da suzbija ruski uticaj – koji daje vetar u leđa Srbima. Zbog toga, Amerika. To Turska nije u stanju, Turska je dobra s Rusijom i Turska ne dovodi u pitanje uticaj Rusije na ovim prostorima. A Amerika i Zapad hoće, posle ovoga što je učinila Rusija u Ukrajini, da sa ovih prostora definitivno istisnu ruski uticaj”, zaključuje Zoran Milivojević.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dara
Elite traze djavola!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.