Utorak, 09.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Patrijarh German i makedonsko crkveno pitanje

Srpski komunisti vršili su drzak i brutalan pritisak na patrijarha Germana da prizna Makedonsku pravoslavnu crkvu i dâ joj autokefalnost, kaže Diogenis Valavanidis, autor nedavno objavljene knjige „Istina o patrijarhu Germanu i pitanje tzv. makedonske crkve”
Патријарх Герман (Фото Т. Јањић)

Želeo sam da skinem ljagu s imena patrijarha Germana, koju su mu Titovi komunisti nalepili prozvavši ga „crvenim patrijarhom” kako bi time stvorili antagonizam unutar srpskog naroda, tako Diogenis Valavanidis, predsednik Centra za zaštitu hrišćanskog identiteta, obrazlaže glavne razloge koji su ga naveli da napiše knjigu „Istina o patrijarhu Germanu i pitanje tzv. makedonske crkve”.

Nedavno objavljena knjiga sadrži, uz životopis patrijarha Germana s posebnim težištem na događaje i odluke koje se tiču Makedonske pravoslavne crkve (MPC), i dokumenta Svetog arhijerejskog sinoda i sabora iz tog vremena o ovom pitanju.

Valavanidis za „Politiku” kaže da je patrijarha Germana poznavao lično i bio veoma blizak s njim više od 30 godina, otkako ga je upoznao kao dečak dolazeći u Patrijaršiju i kasnije tokom profesionalne karijere, kada je radio u američkoj ambasadi i jedno od zaduženja bilo mu je da održava kontakte s kabinetom Njegove svetosti patrijarha Germana.

– Bio je jedan od najvećih patrijaraha SPC, koji se nalazio na njenom čelu u jednom od najtežih perioda srpske crkve, „brozomorske diktature”, kako je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije nazivao taj period kada crkve uopšte i nije bilo u društvu. Država je tada učinila sve moguće napore kako bi Srbiju umanjila, ali i kako bi zaokružili identitet jedne novoformirane nacije, makedonske, stvarajući im nezavisnu crkvu. Srpski komunisti, sprovodeći volju Josipa Broza Tita, vršili su drzak i brutalan pritisak na patrijarha Germana, čega sam i lično bio svedok, da prizna Makedonsku pravoslavnu crkvu i dâ joj autokefalnost – kaže Valavanidis.

Najveći deo knjige posvećen je upravo tim događajima, od nekanonskog održavanja crkveno-narodnog sabora u Ohridu 1958, na kojem je zatražena samostalnost, autonomija MPC unutar srpske crkve, do raskola 1967. godine, odnosno jednostranog proglašenja autokefalnosti MPC.

„Makedonsko pitanje” sačekalo je patrijarha Germana odmah po stupanju na svetosavski tron u septembru 1958, budući da je već na početku oktobra iste godine održan crkveno-narodni sabor u Ohridu, s kojeg je zatražena autonomija za MPC. Prethodno je Sinod na čelu s patrijarhom Germanom izneo jasan stav da je crkveno-narodni sabor protivan Ustavu SPC i da znači cepanje jedinstva srpske crkve, a vikarnom episkopu srpskog patrijarha, vladici topličkom Dositeju, kojeg je na sabor u Ohridu „delegirala” Savezna verska komisija, izričito je zabranjeno da na taj skup ide. Crkveno-narodni sabor održan je bez obzira na protivljenje SPC, obnovljena je Makedonsko-ohridska arhiepiskopija, uspostavljene tri eparhije, donet Ustav MPC, koji predviđa kanonsko jedinstvo sa SPC, a na čelo MPC izabran je vladika Dositej s titulom arhiepiskop ohridski i mitropolit skopski.

– O odlukama sa Ohrida, Sabor SPC se izjasnio na zasedanju u junu 1959, ali su pritisci komunističkih vlasti da se one priznaju počeli i ranije. Zasedanje je čak i prekinuto, a patrijarh German i članovi Sinoda pozvani su da hitno dođu u Saveznu versku komisiju gde su im u pero diktirali kakve će odluke doneti najviše crkveno telo. Patrijarh German je rekao: ja ću ovo preneti, ali nisam siguran da će Sabor i prihvatiti – napominje Valavanidis.

Kako se dalje navodi u njegovoj knjizi, najviše crkveno telo odlučilo je na tom zasedanju da prizna široku autonomiju makedonskoj crkvi, zatražene su određene izmene Ustava MPC i uslovno prihvaćeno da episkop Dositej bude izabran za skopskog mitropolita, s tim što su protiv toga bili episkopi šabačko-valjevski Simeon i raško-prizrenski Pavle, koji su tražili da Sabor pozove na odgovornost episkopa Dositeja. Valavanidis citira u knjizi reči patrijarha Germana, na sastanku u Saveznoj verskoj komisiji po završetku rada Sabora, da je „Sveti arhijerejski Sabor uložio najbolju volju da ilegalno stanje crkve u Makedoniji vrati u normalu i stvori kanonski poredak, što ni približno ne bi učinio da nije imao u vidu državni interes; išao je u popuštanju do krajnjih granica”.

– Ali, oni su išli dalje i zatražili potpunu samostalnost od srpske crkve, autokefaliju. Iako su pritisci, pretnje i ucene vlasti bili podjednako snažni, o autokefalnosti MPC patrijarh German nije uopšte hteo da razgovara, a isti stav imali su i Sinod i Sabor SPC – napominje Valavanidis.

Jula 1967. na novom crkveno-narodnom saboru u Ohridu MPC je sama proglasila autokefalnost. SPC je tada prekinula kanonsko i liturgijsko opštenje sa MPC, a u obrazloženju te saborske odluke navedeno je da je proglašavanje autokefalnosti ne samo u suprotnosti s osnovnim zakonima i kanonima crkve nego čak i sa Ustavom same MPC. „Šta je pravi cilj nekanonske akcije za odvajanjem? Jer kad se mali deo crkve od tri eparhije, sa nepunih 600.000 vernika, bez ijedne bogoslovske škole, sa slabim kadrom klira, na nekanonski način, samovoljno cepa od majke crkve sa pozivom na neka tobožnja istorijska prava, onda se time unosi rasulo i pruža vrlo rđavim primer drugima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu”, navodi se u obrazloženju saborske odluke koje u svojoj knjizi u celosti prenosi Valavanidis. Pregovori i pokušaji da se i posle prekida kanonskog opštenja urede odnosi SPC i MPC i da se potonja vrati u kanonske okvire potrajali su u decenijama koje su usledile, bez uspeha.

– Pri samom završetku preloma ove knjige zatekla nas je vest da je SPC, kao majka crkva, u potpunosti saglasna s davanjem autokefalnosti MPC. Kada jedna pomesna autokefalna crkva odluči da jedan svoj administrativni deo otkine i sama se odrekne njega, a takav postupak nije uobičajen, postavlja se pitanje šta je to. U pozadini toga su ne crkveni, već najverovatnije politički razlozi. I na patrijarha Germana je 5. maja 1967. vršen ogroman pritisak od strane predsednika Izvršnog veća Srbije Dragog Stamenkovića da se MPC dâ autokefalnost, a patrijarh German mu je odgovorio da je SPC želela da im izađe u susret dajući im autonomiju, „dok se sada od nas traži da izvršimo samoubistvo” – citira Valavanidis.

 

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
ne komunisti, već titoisti,to nije isto
Sale Vidikovac
Isto je. Žalim slučaj, ali komunisti ne mogu da izbegnu odgovornost vadeći se na Broza
nikola andric
Raskol izmedju katolicke i pravoslavne crkve potice iz 1054. Razlog je, naravno, borba za vlast. Ali posledice se mogu ''videti'' u odnosu izmedju Srba i Hrvata s jedne te dalje borbe za vlast izmedju pravoslavnih ne religija nego crkvi. Pretencija srpske crkve je zamisljena nadredjenost IZNAD crnogorske i makedonske crkve. Mada se drzave in casu pozivaju na sekularnost politicari se mesaju u crkvena pitanja kao ''drzavno relevantnih''. Naravno sa pretpostavkom o psihologiji biraca.
Nikola
@Владимир Ристић: Istorijska činjenica je da SPC nije imala jurisdikciju na prostoru Makedonije sve do balkanskih ratova. Do 1767. to je vekovima bila Ohridska Arhiepiskopija, a nakon njenog rušenja je prostor zauzela Carigradska Patrijaršija. Tek nakon priznanja Bugarske Egzarhije od strane sultana 1871, prostor Vardaske Makedonije većinom ulazi u okvir Egzarhije. SPC dolazi tek nakon 1912 kad Srbija uzima Vardarsku Makedoniju. Kako god da dalje tumačite, ovo su ponavljam istorijske činjenice.
ЗОРан
Не може се говорити о претензијама Српске цркве на остале када је све Србија и када је све Српски народ. То што имамо Срба са више регија то је наше богатство. Поредио бих то са Кином, која има толико провинција да се међусобно и не разумеју, као што и ми не разумемо Себе са подручја Македоније исто онолико колико и Србе из Врања на изворном дијалекту.. Све остало је политика, читај Ватикан...
Prikaži još odgovora
Tara
Patrijarh German je veliki covek, Boziji covek. Makedonska crkva ne postoji kao zasebna celina, ali uvek moze postojati kao deo nas sa najvecom slobodom i pravom. Njen je osnivac Sveti Sava, priznanje Makedonske crkve kao posebne bez nas, je isto sto i spaljivanje Svetog Save jos jednom.
Strat
Promašena tema. I države i crkve očigledno nastaju i nestaju, menjaju granice. Mi smo ove godine prisustvovali jednom mudrom doterivanju stvarnih i istorijskih prilika sa jedne i pravnog stanja sa druge strane. Mirno razrešenje može samo da ne odgovara svima onima koji su decenijama smanjivali Srbiju boreći se konobari za srpske interese.
бг
davanje autokefalnosti makedonskoj crkvi je znak da zivimo u jos brozomornijim vremenima nego ranije

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.