Petak, 12.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SEĆANjE: PITER BRUK (1925–2022)

Koliko srca, toliko i umetnosti

Napustio sam operu i godinama nisam radio u njoj zato što su veliki operski pevači nemoguća ljudska bića. Radije ću raditi sa decom ili amaterima nego sa takvim čudovištima, rekao je slavni reditelj za „Politiku” 2006. godine
Питер Брук (EPA/Claudio Onorati)

Reditelj Piter Bruk, koji je uticao na pozorišnu umetnost širom sveta, preminuo je u 98. godini u Parizu, gde je živeo i radio decenijama. S njim je umrla jedna od najvažnijih pozorišnih avantura druge polovine 20. veka, koja je teatar učinila kreativnim poljem za istraživanje ljudskog bića, u svim njegovim dimenzijama. Lucidni Bruk koji je u osvit šezdesetih godina odbacio šljokice sa zapadnog teatra i krenuo u nepresušno traganja po svetskoj riznici mitologije, imao je veliki uticaj i na naš region. Njegova čuvena predstava „San letnje noći” gostovala je 1972. godine na šestom Bitefu, čiji je bio veliki prijatelj. Na Brukovoj sceni bilo je sve manje elemenata. Samo nekoliko tepiha, poneki jastuk i „ram” koji je označavao šta je spolja, a šta unutra.

Piter Bruk rođen je u Londonu 21. marta 1925, u porodici jevrejskih imigranata iz Litvanije, kao drugi sin Simona Bruka i majke Ide. Njegov otac Simon, mladi buntovnik, morao je otići u egzil 1907. godine, u pratnji svoje supruge. Par je studirao u Parizu i Liježu, pre nego što je 1914. godine, s dolaskom nemačke vojske, pobegao iz Belgije u Englesku. Njegov stariji brat Aleksis Bruk bio je psihijatar i psihoterapeut. Ruska kultura bila je snažno prisutna u njegovoj porodici i ostaće uticajna kroz ceo njegov život kao važan ključ.

– Jedini razlog zbog kojeg glumac radi jeste da omogući da ono istinito što leži duboko u njemu samom izbije na površinu i da se pokaže publici. To je veoma teško. Za to je, pre svega, potrebna duboka, duboka iskrenost, istinsko osećanje u samom glumcu i izuzetna veština. Dakle, ono što je potrebno su izuzetna veština i izuzetna čistota. A večiti problem je to što su te dve potrebe često suprotstavljene jedna drugoj, umesto da budu u međusobnom skladu. Kroz čitavu evropsku tradiciju, tokom više stotina godina, pozorišna publika i kritičari jednako su podsticali velikog glumca da bude virtuoz, divili su se i hvalili glumčevu veštinu. Kao rezultat toga, glumci su u evropskoj tradiciji počeli sve više da skrivaju svoju pravu prirodu, a umesto toga su prihvatili artificijelnu, ponekad zasenjujuću spoljašnjost koja je poput maske – govorio je Piter Bruk u intervjuu za „Politiku” povodom jubilarnog 40. Bitefa, (2006. godine) uz komentar:

– S druge strane, dete koje glumi, amaterski glumci, kao i glumci iz mnogih velikih tradicija, od Afrike, preko Srednjeg i Dalekog istoka, Indije i Japana, pre svega igraju iz svoje prave, istinske prirode, možda ne s jednakim stepenom virtuoznosti i jednakom veštinom koje je razvio evropski glumac. Godinama sam tragao za primerima kada se ta dva mogu spojiti. Kada sam, u prošlosti, u svojim prvim predstavama radio sa veoma mladim ljudima i sa velikim glumcima, tražio sam isto i od jednih i od drugih. Nikad nisam želeo da radim sa velikim glumcima koji su netrpeljivi, gordi, sujetni, teške naravi, tvrdoglavi, drski, bez obzira na to što su veliki. Napustio sam operu i godinama nisam radio u njoj zato što su veliki operski pevači nemoguća ljudska bića. Radije ću raditi sa decom ili amaterima ili sa mladim glumcima nego sa takvim čudovištima. Nikad me nije zanimalo da radim sa čudovištima. Glumac poput Džona Gilguda je vrhunski primer glumca izvanredne veštine, a koji u isto vreme ima čistotu srca i prirodu koja blista čak i kroz njegove pogreške i nedostatke. Postoje drugi glumci, možda spretniji, pametniji od njega, koji nikad ne dozvoljavaju svom unutarnjem biću da izbije na površinu. Osnovao sam Internacionalni centar zato što sam tragao za načinom da spojim te dve stvari, želeo sam, morao sam da spojim srce i umetnost da budu jednako zastupljeni. Koliko srca, toliko i umetnosti, koliko umetnosti, toliko i srca.

Piter Bruk je režirao tragedije, komedije, vodvilje, mjuzikle, opere, filmove, dizajnirao kostime i scenu, komponovao muziku… U pariskom Bouffes du Nord teatru sedamdesetih godina sa Mišlin Rozan osnovao je Međunarodni centar za pozorišna istraživanja, gde je više od tri decenije radio sa odabranom trupom. Njegove predstave pripadale su svim žanrovima, a tekstovi o pozorišnoj umetnosti, kao i pitanja kojima se u njima bavio bila su suštinska.

Svoja scenska iskustva ovekovečio je i u knjizi „Suština milosrđa – Razmišljanja o Šekspiru”, koja je u prevodu Đorđa Krivokapića, objavljena i na srpskom jeziku 2018. godine u izdanju Kulturnog centra Beograda (KCB) i kuće „Klio”. Reč je o zbirci eseja u kojima Bruk razmišlja o Šekspiru, kojim se inače bavio od detinjstva, postavlja pitanja kao što su: ko je bio čovek koji je napisao Šekspirova dela, zašto Šekspir nikad ne zastareva, kako da glumci pristupe Šekspirovom stihu... Vraćajući se dramama koje je nekada briljantno režirao, kao što su „Kralj Lir”, „Tit Andronik”, „San letnje noći”, Piter Bruk ponudio je odgovore, pojašnjavajući svoj odnos prema Šekspiru, pa je tako u uvodu knjige zapisao: „Nema granica tome što možemo pronaći kod Šekspira”, uz napomenu da ni ne pokušava da drži predavanje o Šekspiru već da je to pre niz impresija, iskustava i privremenih zaključaka, na osnovu gotovo 20 režija Šekspirovih komada koje je potpisao tokom plodne karijere.

Brukova predstava „Tit Andronik”, beleže pozorišni hroničari, gostovala je 1957. godine četiri večeri u Narodnom pozorištu u Beogradu. Tog gostovanja često se sećao reditelj Dejan Mijač, koji je tada bio student režije, a koji je govorio: „Nismo mogli da verujemo: Lorens Olivije i Vivijen Li pred nama. Kao da su bogovi sišli na zemlju. Ali mene je fasciniralo još nešto: scenografija čiji su se elementi na originalan način otvarali i pretapali, pokazujući kako je Šekspir jedan nezaustavljivi tok na sceni.”

Pored bavljenja Šekspirom, Piter Bruk vodio je i dugogodišnji dijalog sa Čehovljevim delom: „Ako Šekspir otkriva ono što odlikuje čoveka kao takvog, onda je na suprotnom polu drugi dramski pisac, tvorac neverovatno tačnog i preciznog pozorišta saobraženog čoveku i životu. Pri tome ja kod Čehova nalazim isto ono bogatstvo kao i kod Šekspira. Razlika je jedino u formi. I tu sad nastaje jedna zagonetka. Upravo je u Rusiji nastala velika i razarajuća ideja forme, što je samo po sebi paradoksalno, budući da su baš Rusi dokazali da forma nije važna. Ona jedino pomaže da se izrazi najdublje značenje.”

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

n ercegovac
Slučaj je hteo da se Pariz oprosti od svog značajnog žitelja i umetnika na vrlo elegantan način: u pariškoj operi „Bastille” ovih dana daje se balet Žorža Balanšina „San letnje noći”. S Brukom ga povezuje Šekspirov tekst na kojem su gradili i ruska kultura koja ih je obojicu hranila, što u naše vreme postaje nemoguća kombinacija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.