Utorak, 04.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gazimestan na Kozari

Споменик на Козари где је у недељу обележено 80 година битке (Фото Бета/МУП Србије)

Patrija. Neobična reč magičnog značenja, za koju je većina saznavala u srednjoj školi. Pod uslovom da su imali nastavu iz latinskog jezika, koja je u to vreme započinjala rečenicom Yugoslavia est patria mea. Samo smo mi Kozarčani od malih nogu znali za tu reč, odrastali sa njom, prosto je upijali u sebe. Nismo znali ni šta je, ni gde je; samo smo osećali da je nešto veliko i za nas sudbinski vezano.

Osećali smo da je Patrija kozarski Gazimestan, a Gornji Jelovac kozarsko Kosovo Polje. Da su rečice Mlječanica i Gračanica naši kozarski Lab i Sitnica, a Vaznesenjska crkva u Donjem Jelovcu naša Samodreža. Da je Stojanka majka Knežopoljka nova Jugovića majka.

Crvena Kozara bila je decenijama posle Drugog svetskog rata velika razrušena crkva, poput manastirišta prepunog monahinja, dok god su po njoj hodile Stojanke – majke Kozarčanke i novovremene Kosovke devojke. One koje su se 1942. u crno zavile i do kraja života crninu nisu skidale. A oltar te razrušene crkve bila je Patrija. Naša Golgota i brdo našeg stradanja. Svako je imao nekog ko je na Patriji iskrvario.

Povučeni su sinovi Kozare sa položaja koje su danima uspešno branili: iz Palančišta, Božića, Gornjih Garevaca i Jaruga, sa periferije Kozarca, iz rejona Lamovite i Gornje Bistrice, sa Kika i Krnjina, iz sela Kozare, Adžića, Samardžija, Grbavaca, Vrbaške,  Bistrice i Gašnice, sa obronaka Prosare iznad Orahove, Međeđe i Demirovca, iz Gunjevaca, Pucara, Koturova i sa brda Mednjak – i u usiljenom maršu, ostavljajući za sobom svoja nebranjena sela, stigli na potpuno nepoznat teren – u rejon Gornjeg Jelovca. Tek tada su upoznati sa težinom situacije i odlukom da se te iste noći ide u proboj. Rečeno im je: „Kad pređete cestu (Dubica – Prijedor), izašli ste iz obruča!”

Cestu nisu videli. Ali, videli su brdo. Videli su Patriju. Posmatrali su sa kota iznad Patrije i preko nje videli vence Planinice i Grmeč kako se plavi u daljini. Videli su spas. Ne za sebe, već za narod u zbegovima i ranjene saborce. Dok su umorni, neispavani i gladni prolazili pored njih i između njih, da zaposednu nove položaje, ovi su ih gledali očima punim nade i iščekivanja. A oni su obarali oči i krili pogled. Znali su, osećali su da neće, da ne mogu proći. Ali, nisu ni trenutka oklevali. Niti ih je zahvatilo malodušje.

Krenuli su odlučno u napad, obuhvatajući Patriju sa juga, istoka i severoistoka, širinom zahvata od oko četiri kilometra. U vidu trougla sa vrhom na jelovačkoj cesti. Pod zaštitom noći prikradaju se prvoj liniji neprijateljskih rovova i kreću u juriš. Savladavaju otpor na Patriji i nadiru dalje. Prema Dolovima, Cvijića gaju, Jugovića brdu i dolinom reke Mlječanice. Prema sledećoj liniji dobro utvrđenih neprijateljskih položaja. Napad za napadom. Juriš za jurišem. Vode se ogorčene, krvave i borbe prsa u prsa. Levo krilo je prošlo, sručilo se na jelovačku cestu i omogućilo prolaz narodu i lakšim ranjenicima koji su išli za njima. Sredina je pretrpela velike gubitke i bila prisiljena na povlačenje. Time je ugroženo desno krilo koje se, iako duboko uklinjeno u neprijateljski raspored, takođe moralo povući.

Rađalo se sunce na istoku i započinjao novi dan, 4. juli, od svih najduži i najteži. Ispred desetkovanih partizanskih četa neprijatelj se ponovo utvrđivao i dovodio sveže snage, a iza su bili ranjenici i goloruki narod u zbegu. Staro i nejako, muško i žensko, sa decom u naručjima i kolevkama, terajući stoku i noseći najpotrebnije stvari... Prekrilo kose oko Mlječanice i Gračanice. Uprlo pogled u svoje borce, pun zebnje, ali i nade. Nije se imalo kud. Moralo se ponovo napred. U novi proboj.

Ponovo preko Patrije. I opet pod zaštitom noći. Međutim, negde iza ponoći, noć se pretvorila u dan. Sve je gorelo, plamtelo i svetlilo. Zemlja je podrhtavala od siline pucnjave i zaglušujućih eksplozija. Sve je vrilo kao u kotlu. Sve je – proboj, ofanziva, bitka na Kozari, borba na život i smrt – sve je doživelo svoju kulminaciju. I sve se istopilo. Palo, iskrvarilo, izdahnulo. Kao pokošeno snoplje ostali su da leže borci iz svih delova Kozare na obroncima Patrije, oko crkve u Donjem Jelovcu i na jelovačkoj cesti. Izmešani sa neprijateljem, sa njihovim leševima, u njihovim rovovima i na žicama njihovih utvrda. Nepokupljeni, nesahranjeni, neopojani. Neožaljeni i neprežaljeni. Na nebo vazneseni u nemoj liturgiji kod jelovačke crkve posvećene Vaznesenju Gospodnjem – Spasovdanu.

Patrijo, ljuta rano, visoka si samo 301 metar. Tri puta si niža od Lisine i Mrakovice, ali si ih tri puta nadvisila. Njih i svaki drugi vis, i svako drugo brdo u ovoj mučeničkoj planini. Nadvisila si ih junaštvom i krvlju, koje si u sebe upila. Svetošću žrtve koja je na tebi položena. Našim neprebolom, ali i nepravdom zaborava koju smo učinili i prema tebi i prema sebi samima. Ipak, najviše si ih nadvisila simbolikom svoga imena i dubinom njegovog značenja. Ne zoveš se slučajno tako. Tako sudbinski, vekovečno i otačastveno. Ne zoveš se slučajno Patrija!

Lekar iz Gradiške, Republika Srpska

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар,Загреб.
...Наставак. И тако је било свугдје.Масовна убојства и пљачка. Стрица моје мајке,Хрвата,,заклетог мајора краљу и отађбини бацили у Мацолину јаму у Лици,а његову жену опљачкали и избацили из властитог стана у центру Загреба. Уселио се усташа и покривао се њезином перином. И зато ја када идем на југ никада не станем испред ресторана Мацола. А многи стану. Немају појма да су у Мацолину јаму бацани Србљи и Хрвати. И зато се народ дига на устанак,а КПЈ је то искористила за своје циљеве.
Srdan Knezevic
Slava im i hvala
Деда
После капитулације Југославије, у немачке логоре је у мају 1941 послато преко 200 000 наших војника и официра. После устанка у Србији у јесен 1941, Немци су за одмазду стрељали скоро 10 000 људи у Драгинцу, Краљеву, Крагујевцу. Зашто је, после оволиких жртава, у лето 1942, КПЈ усред НДХ подигла голоруки народ на устанак ?
Нева
Од 3.800 бораца и 60.000 избеглица на Козари, само 800 бораца и 5.000 избеглица успело је да се 3 јула 1942 године пробије из обруча. Остали су или убијени на Козари или послати у логор Јасеновац, где су одмах убијани. Обзиром на оволике жртве, поставља се питање сврсисходности устанка у то време.
JM
Epska borba partizana sa svojim narodom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.