Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZDANjE U VRŠCU I JAČANjE VEZA BEOGRADA I BUKUREŠTA

Kako je „zvezda Danica” ponovo postala rumunska

Planirano je da se zgrada koristi i kao sedište Generalnog konzulata Rumunije u Vršcu, ali i kao prostor za promociju kulture i duhovnosti ovog naroda
Здање од значаја за културни и духовни идентитет румунске заједнице у Србији (Фотографије: Даниел Магду)

U vesti o potpisivanju Sporazuma o ustupanju zgrade „Lućafarul” u Vršcu državi Rumuniji najzanimljivije je zazvučalo to neobično ime zdanja, a onda je veliko zadovoljstvo rumunskog šefa diplomatije Bogdana Aureskua povodom ovog, kako je rekao, istorijskog trenutka, ukazalo da se u pozadini krije i zanimljiva priča. Bila je to zapravo kulminacija storije o „zvezdi Danici” (što zapravo znači ime „Lućafarul”) u centru ovog banatskog grada, koja se vratila u rumunske ruke, u kojim je i bila kada je podignuta pre više od 120 godina. Pitanje vlasništva nad ovom zgradom u prethodnom periodu figuriralo je kao jedno od retkih „otvorenih pitanja” u bilateralnim političkim odnosima Srbije i Rumunije. „Ovo je kraj dugog procesa političko-diplomatskih pregovora, koji nas je zbližio sa MSP Srbije”, napisao je Auresku na „Tviteru” pošto su Nikola Selaković i on u ime dve vlade 27. juna u Bukureštu potpisali pomenuti sporazum. Selaković je bio prvi ministar spoljnih poslova Srbije u zvaničnoj poseti Rumuniji posle devet godina.

Daniel Magdu

Zgrada „Lućafarul” ima veliki simbolički, kulturni i identitetski značaj u kolektivnoj svesti rumunske nacionalne manjine u Srbiji, kaže Daniel Magdu, predsednik Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine (NSRNM) za „Politiku”. S druge strane, kako dodaje, zgrada ima i veliki potencijal za dalji razvoj Zajednice Rumuna u Srbiji i njenih institucija, ukoliko opet bude namenjena ciljevima koje je imala u prošlosti – prvenstveno u oblastima očuvanja i razvoja kulture, obrazovanja, informisanja, kao i društvenog života. „Time se istovremeno neguje uloga rumunske manjine u multikulturalnom okruženju, u kojem skladno živimo s većinskim narodom i drugim nacionalnim manjinama”, ističe Magdu.

Ovo zdanje na Trgu Nikole Pašića izgrađeno je 1894. godine u tadašnjoj austrougarskoj varoši. Od upisa u zemljišne knjige 1904. do 1947, kada je nacionalizovana, pripadala je hipotekarnoj banci „Lućafarul”, koja je finansijski podržavala društveno-kulturni život banatskih Rumuna. I posle nacionalizacije je na neki način bila u službi rumunske zajednice, služeći kao prostor koji je koristila organizacija rumunskog karaktera (udruženje – firma „Libertatea”), koja zbog finansijskih problema sedamdesetih godina Ugovorom o poklonu ovu zgradu daje štampariji „Sloboda” iz Vršca. Prema našim saznanjima, nije postojala nikakva pravna veza između rumunske države ili rumunske nacionalne zajednice i pomenutih firmi – udruženja. Izvor „Politike” iz krugova bliskih Vladi Srbije ukazuje i da je značaj pronalaženja političkog i adekvatnog pravno-administrativnog rešenja za zgradu „Lućafarul” trebalo sagledavati kroz prizmu tradicionalno dobrih, prijateljskih i dobrosusedskih odnosa Srbije i Rumunije.

Rumunija (i rumunske vlasti na svim nivoima), naime, podržava proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji, čvrsto stoji na svojoj principijelnoj poziciji u pogledu nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i dosledno se protivi prijemu tzv. Kosova u međunarodne organizacije. Stoga je Vlada Srbije u junu usvojila zaključak po kojem je u svojinu republike pribavila zgradu „Lućafarul” za potrebe Ministarstva spoljnih poslova, neposrednom pogodbom s jednim privrednim društvom iz Vršca. Na taj način stvorile su se pravne pretpostavke za regulisanje ovog otvorenog bilateralnog pitanja između Srbije i Rumunije.

Unutrašnjost zgrade pre dve godine (Foto: Dokumentacija D. Magdua)

Auresku je na konferenciji za novinare sa Selakovićem početak obraćanja posvetio ovoj temi, navodeći da je to bio i jedan od glavnih rezultata njihovog susreta. Pominjući detalje iz istorijata zdanja, rekao je, između ostalog, da je to jedna od najimpozantnijih građevina u Vršcu, a da su akcionari bili predstavnici rumunske elite – sveštenici, advokati, zemljoposednici. Banka „Lućafarul” je finansirala poljoprivrednu delatnost Rumuna u tom kraju, ali je ubrzo postala epicentar promovisanja rumunskog kulturnog i duhovnog identiteta u Srbiji.

„Kompleks je pripadao Rumunima više od 50 godina, stvarajući i koncentrišući kulturni žar koji je davao snagu, koheziju i kontinuitet svemu što je rumunsko u susednoj državi, u istorijski i politički teškom periodu. Veoma visoka simbolička vrednost ove zgrade za rumunsku manjinu u Srbiji opravdala je naše angažovanje, rumunske države, kako bismo dobili pravo svojine”, rekao je Auresku, dodajući da je ovo pitanje bilo na bilateralnoj političko-diplomatskoj agendi, uključujući i sastanak prošlog decembra, na marginama Ministarskog saveta OEBS-a u Stokholmu.

Kako je istakao, planirano je da se zgrada koristi i kao sedište Generalnog konzulata u Vršcu (koji je sada u iznajmljenom prostoru), ali i kao prostor za promociju rumunske kulture i duhovnosti u Srbiji. Daniel Magdu dodaje, na ove reči šefa diplomatije Rumunije, da pripadnici rumunske nacionalne manjine iz Srbije svakako očekuju da ova zgrada bude korišćena za njihove potrebe u oblastima važnim za očuvanje identiteta i da sledeći koraci idu u ovom pravcu. „Mi smo spremni da ponudimo održiva rešenja”, dodaje Magdu.

Podseća da priča počinje još devedesetih godina prošlog veka, kada se „nizom aktivnosti i razgovora na svim nivoima, uključujući i najviše nivoe vlasti obe države”, pokušalo naći rešenje. U medijskim arhivama nalazi se podatak da su 12. septembra 2002. godine tadašnji premijeri Zoran Đinđić i Adrijan Nastase prilikom posete Vršcu „obećali da će prvo rešiti problem sedišta rumunske nacionalne manjine, tako što će za te potrebe otkupiti zgradu sadašnje Štamparije u Vršcu, a da će se o ostalim problemima, odnosno njihovom rešavanju, tek razgovarati”. Onda se pojavljuju vesti iz 2009. o tome da se Zajednica Rumuna u Srbiji protivi prodaji već propalog društvenog preduzeća Štamparija „Sloboda” u Vršcu, uz isticanje da je zgrada „Lućafarul” nacionalizovana i da njome ne može da se trguje. Zajednica Rumuna je tražila da se zgrada u budućem postupku restitucije dodeli njima u vlasništvo ili bar na korišćenje.

U Evropskom parlamentu je 2015. godine održan sastanak odbora koji se bavio evropskim integracijama Srbije, s predstavnicima nacionalnih manjina u Srbiji, na kojem je razmatran problem restitucije kao jedan od neizostavnih elemenata u procesu EU integracija, na kojem je postavljeno i pitanje zgrade „Lućafarul”, navodi Magdu. Ipak, u februaru 2020. zgrada vršačke „Slobode”, na tri etaže od ukupno nešto više od 2.000 kvadrata, ponuđena je na prodaju za 40,8 miliona dinara. Ta prodaja očigledno nije uspela, pa ju je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika opet u septembru ponudila na prodaju, ovog puta po početnoj ceni od 32,6 miliona dinara. Tada ju je kupila firma „Intertron” iz Vršca za 33 miliona dinara.

Zgrada je trenutno u prilično zapuštenom stanju, a Daniel Magdu ocenjuje, na osnovu svog iskustva i aktuelnog skoka cena građevinskog materijala, da iznos sredstava za njenu rekonstrukciju neće biti manji od vrednosti samog objekta. To je možda i jedan od razloga zbog kojih je Srbija zgradu predala državi Rumuniji, a ne, recimo, Nacionalnom savetu rumunske nacionalne manjine. Pored toga, pošto se za period Drugog svetskog rata vezuje učešće Kraljevine Rumunije u, današnjim rečnikom kazano, dokapitalizaciji banke „Lućafarul” i aktivnosti na finansijskom tržištu preko ove banke, a naslednici akcionara banke nisu utvrđeni i nisu potraživali obeštećenje, pravno gledano kao jedini preostali naslednik ostaje upravo država Rumunija, kao sukcesor kraljevine iz tog perioda, objašnjava Magdu. „Ono što je za rumunsku zajednicu u Srbiji bitno jeste njena dalja namena u našu korist”, naglašava predsednik NSRNM.

Banka, škola, internat

U periodu između dva svetska rata, pored svoje bankarske delatnosti, u zgradi „Lućafarul” je bila srednja škola na rumunskom jeziku, a takođe je funkcionisao internat za učenike koji su se obrazovali na rumunskom jeziku u Vršcu, navodi Daniel Magdu pojedine detalje iz istorije ovog zdanja. Dodaje i da je skoro sav društveno-kulturni život u ovom delu Banata bio povezan s ovim objektom. „Za vreme Drugog svetskog rata, iako su mnoge zgrade bile u posedu nemačke okupacione uprave ovog dela Banata, ova nije, i u njoj je funkcionisala rumunska škola”, ističe Magdu.

Drugačija sudbina Makrinog doma u Temišvaru

Rešavanje pitanja zgrade „Lućafarul” u jednom periodu je dovođeno u vezu sa sličnom sudbinom zgrade poznate kao Makrin dom u Temišvaru, koji je srpska zajednica u Rumuniji izgubila 2017. godine odlukom Vrhovnog kasacionog suda u Bukureštu. Priča o povratku Makrinog doma u srpske ruke je takođe počela u devedesetim godinama prošlog veka, kada su Srbi u Rumuniji počeli sudski spor o vraćanju tog kulturnoistorijskog zdanja u vlasništvo Srpske pravoslavne crkve, posle nezakonite privatizacije. Reč je o Zadužbini Perside Makri Stojković, koja je 1860. godine testamentom ostavila ovu zgradu od 2.200 kvadrata u najužem centru Temišvara srpskoj crkvi u tom gradu, a rumunska država je 1968. godine nacionalizovala.

Kasnije je to zdanje prelazilo iz ruke u ruku raznih privatnih firmi. Predstavnici Eparhije temišvarske SPC objašnjavali su da nije u pitanju samo materijalna vrednost zgrade već i da Makrin dom ima širi istorijski, obrazovni i kulturni značaj za Srbe iz Temišvara. Istorijsko zdanje u Temišvaru, vredno oko 10 miliona evra, bilo je 2014. godine tema razgovora predstavnika srpske zajednice i tadašnjeg premijera Viktora Ponte. Prema pisanju „Večernjih novosti”, Ponta je tada izložio plan koji je trebalo da sprovedu vlade Srbije i Rumunije – da u uzajamnoj akciji dveju država Beograd otkupi palatu „Lućafarul” u Vršcu, a Bukurešt Makrin dom u Temišvaru i da ih potom predaju rumunskoj, odnosno srpskoj manjini. Ponta je ubrzo napustio mesto šefa vlade i od tog plana nije bilo ništa.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Вуксан
У оваквим информацијама се обично афирмише право националних мањина у Србији, а реципроцитета нема. Стиче се утисак да нема Срба изван српских граница.
dr Slobodan Devic
Jako lepa vest - sa Rumunima, kao i Grcima, nikada nismo ratovali ...
Земунац
@др Слободан Девић Једно је када иза неких поступака стоје екстремистичке групе, али иза Бараганске голготе и догађања у Грчкој, које сам поменуо, стоје државе и државни апарат, а не неки тамо екстремисти.
др Слободан Девић
@ Zemunac - To sta su radile pojedine kvislinske vlasti Rumunije i Grcke kroz istoriju ne moze da se primeni na cele narode Rumunije i Grcke. Sve sto ste rekli je tacno i ne sme da se zaboravi, ali, zbog malog broja ekstremista i prodanih dusa ne treba zigosati cele narode ...
Prikaži još odgovora
Pera
Znaci mi njima zgradu, a oni nama nista.
Петар Правда
Хвала вам за ову тему. Мислим да би предложени реципроцитет у враћању објеката од историјског значаја свакако требало потенцирати, поготово што је Србија свој део улога већ извршила. Треба љубазно подсетити наше кошије Румуне да и они исто ураде за Макрин дом у Темишвару и Србску мањину у Румунији. Не треба одустајати од овог реципроцитета, јер у супротном одустајемо и ниподиштавамо нашу дијаспору у Румунији.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.