Ponedeljak, 05.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zavera protiv sebe

Na kraju Drugog svetskog rata, iako je Hrvatska pripadala silama Osovine, biva nagrađena teritorijalnim proširenjem, pošto u njen sastav ulaze Istra, Rijeka, Zadar, više jadranskih ostrva, i – prvi put u istoriji Baranja. Nemačka je, recimo, bila kažnjena izdvajanjem Istočne Pruske i Austrije i podelom na dve države
(Миланко Каличанин)

Za sve vreme postojanja Kraljevine SHS (1918–1929) i obe Jugoslavije (1929–1991) među Hrvatima je postojao snažan separatistički pokret, koji je svoje postojanje temeljio na tvrdnjama da je ovaj narod u neravnopravnom političkom položaju, da je diskriminisan, izložen odnarođivanju i asimilaciji i prinuđen da se iseljava u inostranstvo. Od zagovornika ovih teza čulo se i da je „Hrvatska ekonomski iskorišćavana od Srbije” i „da je hrvatski turizam donosio devize koje su završavale u Beogradu koji se ubrzano gradio”. Ovakve priče padale su na plodno tlo među hrvatskim stanovništvom, što se videlo kroz delovanje hrvatskih stranaka između dva svetska rata, formiranjem ustaškog pokreta i nastankom NDH, ispoljavanjem nacionalističkih tendencija u „hrvatskom proljeću”, prilikom nastanka višestranačkog sistema 1989. godine, pobedom HDZ-a u proleće 1990. i potezima koji su vodili ka negiranju Ustavom garantovanih prava Srba u Hrvatskoj, napadima na njih i proterivanjem, raskidanjem veza sa federacijom i provociranjem ratnih sukoba sa JNA od polovine 1991. godine.

A koliko su teze separatista bile neutemeljene i lažne najbolje se vidi sada, trideset godina posle raspada Jugoslavije i osamostaljenja Hrvatske. Srpska dominacija nije postojala ni u jednom periodu, jer je hrvatskim predstavnicima u Kraljevini neprestano iz Beograda nuđeno da participiraju u parlamentu i vladi srazmerno broju osvojenih glasova, pa i više, a 1939. godine omogućeno je jedino Hrvatima da formiraju banovinu s nacionalnim predznakom, koja je na teritoriji, značajno većoj od potonje SR Hrvatske, okupila praktično kompletan hrvatski korpus u Jugoslaviji i obezbedila joj samostalnu zakonodavnu vlast, punu finansijsku nezavisnost, autonomno pravosuđe i formiranje hrvatskih naoružanih odreda. Na kraju Drugog svetskog rata, iako je Hrvatska pripadala silama Osovine, biva nagrađena teritorijalnim proširenjem, pošto u njen sastav ulaze Istra, Rijeka, Zadar, više jadranskih ostrva, i – prvi put u istoriji Baranja. Nemačka je, recimo, bila kažnjena izdvajanjem Istočne Pruske i Austrije i podelom na dve države.

U socijalističkoj Jugoslaviji neprikosnoveni vladar, iznad svih drugih institucija, bio je doživotni predsednik Hrvat Josip Broz Tito. Pošto je iz vrha komunističke vlasti eliminisao sve srpske i prosrpske kadrove (Đilasa, Penezića, Rankovića...), Broz se u donošenju odluka oslanjao, uglavnom, na hrvatske i slovenačke saradnike – Kardelja, Bakarića, Dolanca, Vrhoveca... Od svih jugoslovenskih republika, jedino je Hrvatska imala himnu „Lijepa naša”. Dok je u Srbiji i među Srbima bilo zabranjeno i kažnjivo i pominjanje himne „Bože pravde”, o Hrvatskoj se učilo u školskim programima (znam jer sam imao brata od ujaka u Zagrebu), a ova svečana pesma je intonirana na svim značajnim događajima u Hrvatskoj, uključujući i Univerzijadu u Zagrebu 1987. godine. Zamislimo, šta bi se dogodilo onome ko bi samo predložio da se u Beogradu čuju taktovi „Bože pravde” na, primera radi, Evropskom fudbalskom prvenstvu 1976. godine. Tokom čitavog postojanja zajedničke države Južnih Slovena Zagreb je bio grad s najsnažnijom industrijom (ispred po stanovništvu većeg Beograda), a društveni proizvod Hrvatske, i po glavi stanovnika i zbirno, bio je veći od srpskog.

U Jugoslaviji se broj Hrvata povećavao iz godine u godinu. Svaki naredni desetogodišnji popis stanovništva pokazivao je da je rastao broj pripadnika ovog naroda. Godine 1931. Hrvatska je u sadašnjim granicama imala 3.430,270 stanovnika (72 posto Hrvata), a na poslednjem popisu održanom u Jugoslaviji taj broj je narastao na 4.784.265 (78 posto Hrvata), ili 1,3 miliona više. Kako je to bilo moguće, ako su Hrvati bili prisiljavani da se odriču imena, porekla, svoje nacije, vere, istorijskih simbola...?

Međutim, sve ono za šta su hrvatski nacionalisti i separatisti neosnovano optuživali Beograd i Srbe, počelo je da im se događa u samostalnoj i nezavisnoj Hrvatskoj. Nedavno objavljeni podaci sa ovogodišnjeg popisa pokazuju da se broj stanovnika Hrvatske smanjio za 9,25 odsto u odnosu na popis iz 2011. godine, odnosno za 396.360. Hrvatska sada ima 3.888.529 stanovnika, što je za skoro devet stotina hiljada manje nego dok je bila u jugoslovenskoj „tamnici naroda”.

Hrvatski bruto društveni proizvod je donedavno bio veći od srpskog za deset milijardi evra. Međutim, krajem prošle godine hrvatski BDP je iznosio 48,3 milijarde evra, a srpski 46,1. S obzirom na znatno veće stope privrednog rasta Srbije, očekuje se, i po najavama predsednika Aleksandra Vučića, da će naša zemlja uskoro prestići Hrvatsku po BDP-u. A to se nije događalo ni onda kada su „Hrvati bili ekonomski tlačeni i eksploatisani od strane Srba”.

I na kraju, mi koji smo pratili fudbal i u bivšoj državi, dobro se sećamo tvrdnji iz Zagreba i Splita da je sve bilo centralizovano, te da su srpski klubovi Zvezda i Partizan, tobože, bili favorizovani u odnosu na Dinamo i Hajduk, pa su u Hrvatskoj nestrpljivo čekali da se osamostale i postanu nacionalni prvaci. Za one koji ne prate pomno fudbalska dešavanja u susednoj državi, evo podatka da splitski Hajduk nije bio prvak Hrvatske punih 17 godina. Da se to dogodilo za vreme Jugoslavije, pljuštale bi optužbe da je to srpska zavera protiv hrvatskog fudbala.

Ovako, neka susedi provere kako su tako vešto i uspešno skovali i sproveli zaveru protiv samih sebe na političkom, demografskom, privrednom i sportskom planu.

Poslanik u Skupštini Srbije

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

праве речи
Солидан чланак, хвала!
Pitanje
nato eu ..Korist od toga? Ne razumem ni podršku"preporučujem" jel to 57 iz lijepe došlo da da podršku il lokalna peta kolona..?
slavko
Ljudi preporučuju istinu. Lako je to razumeti.
Мада
Држава и народ увећани социјалним инжењерингом од преумљених Срба. И оно мало правих Хрвата међу њима не говори "хрватски" већ изворни српски накалемљен новоствореним и често рогобатним речима. Зато је број "хрвата" у СФРЈ и растао -притиском на преостале Србе. Главни проблем као у Украјини остаје у томе да никада није извршена денацификација тако да и данас нема политике код њих без антисрпских хушкања. Поента није у томе да треба жалити за прошлим а камоли придружити им се. Само се чувати.
slavko
Da je HR ostala u YU danas ne bi bila ni u EU, ni u NATO, ne bi bila na pragu eura i Šengena a u njoj bi ruska vojska izvodila svoje vežbe zajedno sa jugoslovenskom. Mislim kako ima od prilike toliko Hrvata koji su za povratak u Jugoslaviju koliko ima Srba koji su za povratak u Tursku.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.