Utorak, 04.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Uzbunjivač je sam protiv svih

Sud je jedini koji može da pruži zaštitu od odmazde. – Stvarni efekti borbe protiv korupcije izraženi su i kroz primenu Zakona o zaštiti uzbunjivača
На крају 2021. остао је нерешен 41 предмет ради заштите узбуњивача од одмазде: зграда у којој се налази ВКС (Фото А.Васиљевић)

Privremene mere su najefikasniji alat koji sudija može da iskoristi za zaštitu uzbunjivača. Često je uzbunjivač sam protiv svih, a jedini ko može da mu pruži zaštitu je sud, rekla je Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda (VKS) u penziji, na tribini održanoj prošle nedelje u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu.

Stvarni efekti borbe protiv korupcije izraženi su i kroz primenu Zakona o zaštiti uzbunjivača, naglasio je najviši sud u godišnjem izveštaju. U svim sudovima u Srbiji na kraju 2021. ostao je nerešen 41 predmet radi zaštite uzbunjivača od odmazde zbog obelodanjivanja informacija u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača.

U 2020. primljeno je 117 novih predmeta, a u 2021. godini 99. Iako ovi predmeti nisu brojni, njihov je značaj veliki, s obzirom na to da je ostvarenje prava na uzbunjivanje, kao ljudskog prava koje štiti slobodu govora, bitno za vladavinu prava i razvoj svakog demokratskog društva. Ovi predmeti su hitni, ali na kraju 2021. ostalo je nerešeno i 13 u kojima postupak nije okončan ni posle tri godine – podaci su VKS-a.

Sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača, koji se primenjuje od 2015., do sada je upoznato više od 1.200 sudija u Srbiji i više od pet hiljada sudijskih saradnika i pripravnika, kazala je sudija Andrejević. Posle prvog kruga edukacije potrebno je usavršavanje sudija i zaposlenih za pravilnu primenu zakona. U tome će im pomoći i publikacija „Uzbunjivanje kao ljudsko pravo”, koja je objavljena u izdanju „Pištaljke” – prvog sajta za istraživanje korupcije i zaštitu uzbunjivača. Osnovano je i pravno Savetovalište za uzbunjivače na Balkanu, kojem mogu da se obrate za besplatnu pravnu pomoć. Uz podršku Pravosudne akademije i ambasade Kraljevine Holandije, u ovoj publikaciji predstavljeni su najnoviji međunarodni standardi i analizirane su presude Evropskog suda za ljudska prava, kao i praksa sudova u Srbiji.

Ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji Joust Reintjes naglasio je da su sloboda govora i uzbunjivanja veoma važni za društvo i za svaku organizaciju, pre svega u borbi protiv korupcije. Uzbunjivači, međutim, ne dobijaju uvek pažnju koju zaslužuju, a samo im mali broj nevladinih organizacija u svetu pruža podršku i zaštitu.

– Advokati „Pištaljke” su od 2014. pružili više od 3.000 pravnih saveta i drugih advokatskih radnji uzbunjivačima i potencijalnim uzbunjivačima. Ukupno smo zastupali 111 u 169 sudskih postupaka. Od 38 tužbi pred osnovnim i višim sudovima i Upravnim sudom imamo 17 usvojenih tužbenih zahteva. Ostali postupci su u toku ili u prekidu. Od 29 predloga za određivanje privremene mere, usvojeno je 18. Trenutno zastupamo 23 uzbunjivača u 34 različita procesa – rekao je Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik „Pištaljke”.

Na meti zakona nije samo korupcija, već su to i sve vrste zloupotreba u javnim i drugim preduzećima, bolnicama, školama, ali i u sudovima, tužilaštvima i zatvorima. Mnogi zaposleni se ustručavaju da prijave nezakonite postupke kojima svedoče, najpre zbog straha od odmazde, u vidu pretnji, mobinga, otkaza, fizičkih napada, pa i ugrožavanja života.

Sudija Jelena Stevanović, iz Apelacionog suda u Beogradu, jedan od koautora publikacije opisala je, između ostalih, slučaj službenice obezbeđenja u ženskom zatvoru u Podgorici, koja je zbog prijave kolega doživela psihičko maltretiranje na poslu. Država to nije uspela da spreči, pa je službenica kao posledicu ove odmazde imala teško narušeno zdravlje.

Prijavila je petoricu svojih kolega za „nepristojno ponašanje” tokom novogodišnje noći, kada je jedan od zatvorskih čuvara imao „fizički kontakt” sa dve zatvorenice, pod okriljem kolega. Posle toga doživela je razne vrste šikaniranja, od vređanja, pljuvanja, fizičkih napada, razbijenog stakla na automobilu, do mobinga, smanjenja plate i pretnji otkazom. Najviši državni organi odbili su njene žalbe na postupanje domaćih sudova. Međutim, Evropski sud za ljudska prava je utvrdio povredu prava garantovanih Konvencijom i dosudio 4.500 evra na ime nematerijalne štete i još 1.000 evra za troškove postupka. Ovaj slučaj, poznat kao „Špadijer protiv Crne Gore” ocenjen je kao veoma značajan za buduću zaštitu potencijalnih uzbunjivača,  jer je proširen domen njihove zaštite sa slobode izražavanja i na pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života.

Sudija Mirjana Martić iz Prekršajnog suda u Beogradu, inače predsednica Udruženja sudija prekršajnih sudova, naglasila je da je sloboda izražavanja deo ljudskih prava i da građani treba da budu zaštićeni kako bi mogli slobodno da govore.

Advokat Borivoje Gajić, doskorašnji sudija, napravio je izvod i analizu presuda iz prakse naših sudova. Direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Ivana Stevanović navela je da publikacija sadrži važne podatke o tome kako su naši sudovi postupali u slučajevima uzbunjivanja, kao i preporuke kako zaštita uzbunjivača može da bude još bolja.

Srpski zakon jedan od najboljih u svetu

Srpski Zakon o zaštiti uzbunjivača ocenjen je kao jedan od najboljih u svetu, a to je više puta naglašavao i vodeći američki stručnjak za zaštitu uzbunjivanja Tom Divajn, prilikom poseta Agenciji za borbu protiv korupcije i na savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji. Jedan od njegovih klijenata i saradnika bio je čuveni njujorški policajac Frenk Serpiko, koji je još pre pola veka ukazao na korupciju u policiji, o čemu je snimljen i čuveni film „Serpiko” sa Al Pačinom u glavnoj ulozi.

– Srpski zakon je jedini koji uzbunjivaču daje pravo da ima uvid u dokaze koji su prikupljeni na osnovu njegovog uzbunjivanja. Daje mu se mogućnost da ukaže ukoliko je u toku istrage došlo do sakrivanja informacija koje je obelodanio. U drugim državama uzbunjivač nema to pravo – ukazao je Tom Divajn, koji je izdao knjigu „Vodič za preživljavanje uzbunjivača”.

Prema njegovim rečima, najvažnije je da sud privremenom merom hitno spreči otpuštanje i iznurivanje uzbunjivača, koji će u tom slučaju biti zaštićen dok se sudski postupak ne završi.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Главом и брадом
Зависи од тога дал' је узбуњивач или скретач пажње!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.