Može li se i Čapo nadati poseti

„Zamislite da neko u Venecueli i Nikaragvi ili na Kubi prizna da planira državne udare i nasilje po drugim zemljama. Šta bi na to rekla slobodna štampa?”, zapitao se jedan venecuelanski novinar na „Tviteru”.

Bila je to prozivka na račun Džona Boltona, bivšeg američkog savetnika za nacionalnu bezbednost, koji je ove nedelje priznao da je planirao državne udare u inostranstvu. Šta je na to rekao slobodan svet? Uglavnom ništa.

Jedna od privilegija koje uživate kad ste najveća svetska sila ili njen saveznik jeste da za vas važe posebna pravila. Možete biti nedosledni koliko god hoćete. Ostali će morati da se prave da ne vide razliku između onog što govorite i onog što radite. Možete da izolujete Rusiju zbog agresije i kršenja ljudskih prava i sloboda, a da Izrael i Saudijsku Arabiju držite za najbliže saveznike. Možete da imate predsednika od 79 godina koji ne progovori, a da ne napravi skandalozan gaf. Svi su prečuli i kad je Džo Bajden pre nekoliko dana usred Izraela izustio da želi da održi sećanje na „čast (honor) Holokausta” umesto na „horor (horror) Holokausta”.

NAPAD ISKRENOSTI: Posle višedecenijske karijere u spoljnoj politici Bolton je postao savetnik za nacionalnu bezbednost u vladi Donalda Trampa. Ponovo je skrenuo pažnju na sebe u intervjuu za Si-En-En kad ga je novinar pitao da li je upad Trampovih pristalica u Kongres bio pokušaj državnog udara. Nakon što je odgovorio odrično, Bolton je objasnio da Tramp nije sposoban da organizuje nešto tako zahtevno kao što je državni udar. Da bi dokazao da zna o čemu govori, Bolton je spomenuo lično iskustvo: „Kao neko ko je pomagao da se isplaniraju državni udari – ne ovde, razumete, već na drugim mestima – mogu da vam kažem da oni iziskuju mnogo posla.” Kao primer je naveo bezuspešne pokušaje da se s vlasti skloni venecuelanski predsednik Nikolas Maduro.

Boltonu je izmakla nagrada za najveći ovonedeljni doprinos teoriji međunarodnih odnosa jer je i američki predsednik imao napad iskrenosti. Džo Bajden je na izborima obećavao da će Saudijsku Arabiju tretirati kao pariju jer je tamošnji princ Muhamed bin Salman naredio masakriranje saudijskog disidenta sa američkim papirima Džamala Kašogija. Bilo je jasno da od toga neće biti ništa čim je počeo rat u Ukrajini. Vašington je odmah počeo da ubeđuje Saudijce da proizvode više nafte, prekinu jačanje veza s Kinom i poprave odnose s Izraelom, pa da se svi udruže protiv Irana.

Ne samo da se Bajden oglušio o obećanje da će izolovati Rijad, već je ove nedelje otputovao na turneju po Izraelu i Saudijskoj Arabiji. U autorskom tekstu u „Vašington postu” američki predsednik je ovako objasnio zašto ide u posetu princu Muhamedu: „Moj posao je da učinim našu zemlju jačom i sigurnijom. Moramo da odbijemo Rusiju od agresije i da se postavimo u najbolju poziciju da pobedimo Kinu.”

NEVIDLjIVO NUKLEARNO ORUŽJE: Kad su novinari ponovo pitali Bajdena u Izraelu zašto ide na noge princu Muhamedu, šef Bele kuće je odgovorio da je njegov posao da „unapređuje američke interese”. Ono što pokreće politiku Vašingtona prema Rusiji, Saudijskoj Arabiji ili bilo kojoj trećoj zemlji jesu interesi i potreba za „jačom i sigurnijom” Amerikom, a ne ono što je Bajden dosad predstavljao kao pokretače svoje spoljne politike – borbu za ljudska prava, demokratiju i mir. Zbog „jače i sigurnije” države zaboravio je na američkog rezidenta Kašogija, kao i na Širin Abu Akleh, američku novinarku palestinskog porekla koju je izraelska vojska ubila dok je u maju izveštavala sa okupirane Zapadne obale.

Glavna tema razgovora u Izraelu bio je iranski nuklearni program. Izraelski zvaničnici zahtevaju od SAD da stanu na put iranskim planovima da naprave nuklearnu bombu iako i sam Izrael ima nuklearno oružje, o čemu svi takođe ćute i prave se da ništa ne znaju. Američki predsednik je u intervjuu pre odlaska na put izjavio da ne isključuje upotrebu vojne sile protiv Irana (istovremeno je i dalje zgrožen ratom u Ukrajini), ali i da i dalje veruje u pregovore.

„Jedina gora stvar od Irana kakav danas postoji je Iran s nuklearnim naoružanjem”, izjavio je Bajden.

IRONIJA POLITIKE: Izraelci još nisu ubedili SAD da povedu rat protiv Irana mada je izraelski premijer Jair Lapid vršio pritisak tokom Bajdenove posete i izjavio da će „slobodan svet upotrebiti silu” ako Teheran nastavi da pravi bombu.

I u Teheranu bi se, kao i u Karakasu, mogli zapitati šta bi se desilo kad bi se ponašali onako kako se ponašaju Amerika i njeni saveznici. Šta bi rekao pomenuti slobodan svet kad bi bilo koji iranski zvaničnik najavio „upotrebu sile” protiv Izraela, izjavio da je „jedina gora stvar od Izraela kakav danas postoji Izrael s nuklearnim naoružanjem” i kad bi mu se omaklo da treba održavati sećanje na „čast Holokausta”?

Nema sumnje da bi se na šiitsku republiku sručile verbalne, ako ne i stvarne bombe, pri čemu Izrael već uveliko u Iranu izvodi tajne operacije da bi osujetio razvoj iranskog nuklearnog programa.

Nije moglo biti veće ironije za Bajdena, koji vodi kampanju protiv Rusije zbog rata u Ukrajini, nego da ode u Izrael, poznat po napadima na Palestinu, Liban ili Siriju, a onda i u Saudijsku Arabiju, uključenu u bespoštedni građanski rat u Jemenu. Zamislimo da je usred epidemije zavisnosti u Americi otišao da u zatvoru poseti Hoakina Guzmana zvanog Čapo! Vođa ozloglašenog meksičkog narko-kartela „Sinaloa” nema ništa manji kredibilitet u borbi protiv narkomanije nego Muhamed bin Salman u borbi za mir, ljudska prava i slobode i demokratiju.