Film je slika vremena u kome živimo

Subotica – Festival evropskog filma na Paliću ima „svoje” reditelje, filmske stvaraoce koji mu se rado vraćaju, borave tu i dolaze čak i kada na programu nisu njihovi filmovi. Na Letnjoj pozornici, ili na nekoj od paralelnih bioskopskih projekcija, imali su prilike da vide najbolja evropska ostvarenja, a da na šetalištu pored jezera razgovaraju sa legendama filmske umetnosti. Pri tome, atmosfera je daleko od pretencioznosti filmskih festivala. Naprotiv, oseća se porodični i prijateljski duh.

Ovako su trećeg festivalskog dana govorili reditelji i autori čiji filmovi su prethodne večeri prikazani u okviru takmičarskog ili pratećeg programa. U nedelju uveče publika na Letnjoj pozornici imala je prilike da vidi, u okviru glavnog programa, ali van konkurencije, film Stefana Arsenijevića „Strahinja Banović”. Arsenijević je kao gost gotovo 20 godina prisutan na Paliću. Ovoga puta govorio je o svojim motivima da snimi film o ovoj epskoj pesmi koja je, po njegovom mišljenju u rangu šekspirovskih drama. Kasting za glumce trajao je godinu dana, a osim epskom pesmom film je inspirisan i sudbinom migranta koji je pokušavao da ostane u Srbiji.

– Živimo u svetu u kome nije preterivanje ako kažemo da već sutra bilo ko od nas može da se nađe u toj situaciji. Mislim da je vreme da se razumemo, da imamo empatiju i da prestanemo da se delimo na nas i njih već da smo svi ljudi koji su manje-više u istom sosu. Na kraju, Banović Strahinja je kao pesma, pesma o empatiji i o razumevanju i oproštaju – rekao je Arsenijević.

Miroslav Mogorović, izvršni producent filma, smatra da je ovo primer kako naša kulturna baština može da se nađe u kinematografiji širom Evrope i da se naša kulturna matrica kvalitetno iščitava širom sveta.

– Ovaj film je dokument vremena, zbog umetničkih kvaliteta, ali i zbog toga što govori o migrantskoj krizi kao o nečemu što je došlo i nije tu da prođe. Subotica ovih dana preživljava veštački izazvanu krizu. Kroz ovaj grad je prošlo na stotine hiljada ljudi bez većih incidenata. Ovo je multinacionalna sredina i Subotica nije sredina koja ima problem sa drugim ljudima – rekao je Mogorović.

Reditelj Ditrih Brugeman još jedan je od autora koji se rado vraćaju na Palić i koji kaže da je ovo jedini festival koji je prikazao sve njegove filmove. Njegov novi film „Ne” je o neostvarenim ljubavima. Scenario za film je radio sa sestrom Anom, koja tumači i glavnu žensku ulogu.

– Snimanje filma za mene je kolektivni čin i slika društva. U američkom filmu imate uvek jednog junaka koji grabi napred i postaje bolja osoba, mislim da to nije celovita slika. Mislim da je film više kao pozorišni komad, gde ljudi stupaju u međusobnu interakciju. Ono što radimo jeste da odslikavamo život koji živimo – kaže reditelj i da je to razlog što u filmove stavlja imena i likove svojih prijatelja.

U selekciji „Paralele i sudari” na programu je bio film Tomasa Vasilevskog „Budale” o onome što je opisao kao najteži oblik ljubavi, između majke i sina, u kojoj se bavi temom incesta i ljudima koje društvo odbacuje.

Publika je u okviru programa Novi mađarski film takođe imala prilike da vidi film „Za dobrim stvarima vredi plakati”.

Narednih večeri u glavnom programu su filmovi finske rediteljke Ali Hapasalo „Devojački film”, kao i Kristijana Munđija „Magnetna rezonanca”, dok je u utorak na programu italijanski film „Vesele devedesete” i „Muka mi je od sebe” Kristofera Borglija.