Kakav će biti novi svet

Novi svet, to jest pravedni multipolarni sistem, to jest zajednica zajedničke sudbine čovečanstva...

U prvom redu nosioci hristoljubivog čovekoljublja, pa i svi istinski humanisti kroz vekove, priželjkivali su pravedan svet. I stvaralački i požrtvovano nastojali da ga ostvare.

Mi danas vidimo da su ljudska naučna dostignuća u stanju da svima, u dobro organizovanoj zajednici čovečanstva, obezbede dostojanstven život, ljubav i samoostvarenje. Preduslov za to je stvarna ravnopravnost suverenih država, odnosno dosledno poštovanje međunarodnog prava nastalog posle Drugog svetskog rata.

Danas je očigledno da oligarhija koja vlada vodećim zapadnim zemljama pod maskom demokratije, nije iskreno prihvatila tekovine pobede nad fašizmom i da je spremna da zarad očuvanja svoje svetske dominacije pogazi sve pravne i moralne norme. Danas se najveća dostignuća čovečanstva, uključujući ona koja su svetu podarili zapadni stvaraoci, najviše poštuju u Rusiji i Kini. A svuda više nego na Zapadu.

Zapadna oligarhija zasad pokazuje totalnu nesposobnost ili nespremnost da uči iz dostignuća i pozitivnih iskustava drugih. Zapravo, postaje jasno da njen cilj i nije dobrobit svojih naroda. Njeni isključivi ciljevi su očuvanje sopstvene svetske dominacije i izbegavanje kazne za desetine miliona ubijenih u ratovima širom sveta i nebrojene druge zločine.

Naša era je prepuna stradanja, ali i svesnih, spasonosnih i nadahnjujućih žrtvovanja. Obilovala su im prva tri veka apostolske zajednice, ali i dramatični 20. vek. To su periodi koji jasno pokazuju da su duhovno-moralne vrednosti izvor najveće snage i da je njihove nosioce nemoguće pobediti. A mi sami, Rusija i Kina, nikome ne pretimo, svima nudimo saradnju, a ne konfrontaciju, svesni da je saradnja osnov ljudske kreativnosti i bezgraničnih dostignuća. U svetu ne samo da ima mesta za sve, nego će čovečanstvo u zajednici sveopšte saradnje biti najuspešnije.

U takvom svetu nema mesta jedino za totalnu sebičnost vladajuće zapadne oligarhije. I zato ona, kao i uvek, po sistemu „zavadi pa vladaj”, potpiruje sveopšti rat, iako je i sama svesna da nema realnih izgleda na veliki uspeh, a nadajući se da će „na svom terenu” – terenu konfrontacije, nasilja, intriga i obmana, ako ne pobediti a ono bar donekle popraviti svoj položaj.

Jer na scenu stupa Novi svet. Rusija i Kina su u svakom pogledu uspešnije i jače od Zapada, a najveća prednost im je na duhovno-moralnom planu. Ratovi, ubijanja i ponižavanja ljudi će biti zabranjeni. Kao i vladanje pomoću korupcije, sarkastično nazvano „demokratija”.

Još 2020. poznati ruski politikolog Sergej Karaganov je konstatovao: „Oduzevši SAD i Zapadu vojnu superiornost, na čijoj osnovi se zasnivala njihova petstogodišnja dominacija u politici, ekonomiji i kulturi, mi smo oslobodili svet, stvorili uslove da narodi i države slobodno biraju svoj put.”

Otuda i sadašnja ukrajinska peripetija, koja ne može ni da zaustavi, ni da promeni istoriju, koja je već nastupila. Zapadna oligarhija sada vodi Drugi evropski rat posle Drugog svetskog, koji je istovremeno i Prvi svetski hibridni rat. Prvi evropski rat je vođen direktno protiv Srbije, a Drugi – istog tipa, vodi se indirektno protiv Rusije. U međuvremenu je zapadna oligarhijska diktatura izvršila ogromne unipolarne zločine u Avganistanu, Iraku i Libiji. Ali već u Siriji je bila ruskom vojno-političkom silom sprečena da učini ogroman zločin i zato je tada, 2014. godine, pokrenula poslednje sredstvo koje je imala u rezervi – ukrajinsku paklenu mašinu. Rusija je tada postupila i principijelno i mudro, došavši u poziciju da njen današnji iznuđeni revanš bude uspešan.

Istovremeno uviđamo da je vladajuća zapadna oligarhija bila duboko neiskrena u svim velikim pitanjima Prvog i Drugog svetskog rata. Ipak, tekovine Drugog će biti očuvane, jer tako hoće Rusija i Kina, a za Zapad je poslednji čas da se tome prilagodi, da ne bi bio osuđen kao nosilac novog fašizma.

Srbija je vesnik Novog sveta koji predvode Rusija i Kina. Posle dva veka obnavljanja svoje državnosti, koje joj je omogućila Rusija, ali koje se odvijalo u zapadnom kulturno-privrednom i pravnom miljeu, možemo da zahvalimo svojoj veri i Božjoj promisli što smo i dalje na pravoj strani istorije i što smo nada za celu Evropu (a o Balkanu da i ne govorimo). Zato sve naše intelektualne i stvaralačke sposobnosti danas moramo usmeriti ka jednom cilju: kako da što pre i što potpunije materijalizujemo svoje duhovno bratstvo sa Rusijom.

Upravo to je put Srbije do počasnog mesta u Novom svetu – BRIKS-u, ŠOS-u, Velikoj Evroaziji, ali i do uloge ključnog faktora mira i povezivanja na Balkanu i u Evropi.

Ove velike promene u svetu ne smemo da ne shvatimo na vreme, pogotovu jer smo im i sami doprineli.

A hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj? – pitao bi Branko Miljković.

To zavisi od nas. Ako bog da, doživećemo odgovor na to pitanje.

Potpredsednik Međunarodne slovenske akademije