Subota, 10.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: SRBIJA SE BORI S POSLEDICAMA SUŠE

Žedna zemlja i urbane bujice

Sada za 12 sati padne kiše koliki je mesečni prosek, a periodi suše su dugi i vreli, zemlja ne može da prihvati toliku količinu vode, pa su poplave česte, a ni kanalizacioni sistemi nisu u stanju sve da prihvate pa imamo i urbane bujice, kaže Goran Puzović, direktor JP „Srbijavode”
Наводњавање жедних хектара (Фото ЈП "Србијаводе")

Živi smo svedoci klimatskih promena, vremena u kojem su sušni periodi veoma dugi, vreli, a onda za 12 sati padne kiše koliki je nekada bio mesečni prosek. Zemlja nije u stanju da upije tu količinu padavina i bujične poplave su česte. Presahla korita potoka odjednom su prepuna vode, poplavni talas nosi sve pred sobom. Posledice su nekada i veoma teške, ljudi ostaju bez kuća, useva, njiva. I urbane poplave su postale česte. Toliku vodu, koja se sruči s neba za nekoliko sati, ne mogu da prime ni kišne kanalizacije po gradovima, pa se ulice pretvaraju u potoke, bujice. Podrumi kuća se napune.

– Sada su u svim krajevima Srbije manji tokovi gotovo presahli, ugroženi su. A to su pritoke većih reka, jezera, pa su i veći tokovi ugroženi. Ali to nije samo naš problem. Čak je i reka Po u Italiji presušila. Imamo jednu veoma sušnu godinu iza sebe. Pada i nivo podzemnih voda. A tek smo na početku avgusta. Gde je septembar, pa i oktobar – pita se Goran Puzović, generalni direktor JP „Srbijavode”.

Suva ispucala zemlja, kada se sruči pljusak, nije u stanju da „popije” toliku količinu vode za tako kratko vreme. Zemlja se natopi površinski i tlo se, zavisno od sastava raslojava, usled čega je češća i pojava klizišta. Nemamo dovoljno drveća i šuma koje nam služe i kao „sunđeri” koji zadržavaju vodu, učvršćuju svojim korenjem tlo, a uz to su i šumski požari sve učestaliji. Ipak, najvažnija za naš opstanak jeste voda za piće. A naš narod, kada je dobio vodovod, masovno je zatrpavao bunare, pretvarao ih u septičke jame, zagadio tu vodu. Zato su „Srbijavode” preuzele prošle godine na sebe završetak dva kapitalna objekta – veštačka jezera, branu „Arilje – Svračkovo” i vodoprivredni sistem „Selova” kod Kuršumlije.

– Ovi kapitalni objekti bi trebalo da se završe za tri-četiri godine. „Svračkovo” na Rzavu treba da reši problem pijaće vode za građane Čačka, Gornjeg Milanovca, Lučana, Arilja i Požege, pa verovatno i Knića. To je oko 500.000 ljudi. A, samo se setite da je taj kraj imao restrikcije vode od 1. avgusta do polovine oktobra. Tempo radova sada je dobar i planovi se poštuju. Aktiviran je i projekat „Selova”, koji obuhvata 15 odsto sliva Toplice i koji takođe treba da obezbedi pitku vodu za oko pola miliona ljudi, od Kuršumlije, Blaca, Prokuplja, Žitorađe, Merošine pa i Niša. To je zalog za budućnost. I baš ta brana treba da bude prva „zelena” akumulacija, da se eliminišu svi zagađivači pa i septičke jame. Tehnička dokumentacija se priprema, kao i eksproprijacija, a sledi i izmeštanje regionalnog puta – kaže Goran Puzović.

Ove akumulacije, uz brigu o vodotokovima, služe kao zaštita od poplava, voda se akumulira kada su kiše jake, to su rezervoari pijaće vode tokom cele godine pa i u sušnim danima, a o biološkom opstanku reka se vodi posebna briga. Tako je i život u Rzavu prošle godine čuvan, ali su restrikcije za čačanski kraj bile neminovnost. Ići do podzemnih voda i crpiti ih, kako neki predlažu, greh je, tvrdi prvi čovek „Srbijavoda”. To je možda jeftiniji način da se dođe do pitke vode, ali to se čuva za druga pokolenja. Ali, kad čovek utoli žeđ, treba nešto i da pojede da bi opstao, a bez vode nema ni hlebnog žita, voća, povrća...

– Realizujemo tri velika projekta za navodnjavanje. Prvi je u Pančevačkom ritu, gde se modernizuje mreža na površini od 10.000 hektara. Radi se i na sređivanju jezera Parmenac, onog na kojem putnici ka Zlatiboru najčešće odmaraju, koje je zaraslo, a odakle se navodnjava 380 hektara, a tu je i selo Miokovci, odakle će se navodnjavati još 600 hektara. I Šumadinci treba da dobiju moderan sistem za navodnjavanje iznad sela Vinča i Plaskovac. Tu se pregrađuje Jasenica, pa voda ispumpava na dva najviša brda, odakle će se navodnjavati oko 300 hektara voćnjaka i vinograda. Raspisuje se javni poziv za sistem navodnjavanja Resavske doline, gde mogućnost izgradnje zalivnih sistema treba da se omogući na 1.100 hektara, a u pripremi je i gradnja sistema za Negotinsku niziju. Ovo su i delovi dva velika projekta „Otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji – faza 1” i razvoj navodnjavanja u poljoprivredi Srbije – kaže za „Politiku” Goran Puzović, generalni direktor JP „Srbijavode”.

Značaj brane na Rzavu

Čačani i stanovnici okolnih mesta, sve do Gornjeg Milanovca, sigurno pamte prošlu godinu koju su proveli uz restrikcije vode duge dva i po meseca. Od 1. avgusta sve do 12. oktobra iz slavina je samo povremeno išla voda. A dani vreli, slično kao sada. I opet, pred kraj jula, tom delu zapadne Srbije preti ista muka. Rzavom sada protiče 1.900 litara vode i protok se smanjuje. Kada padne na 1.400 litara u sekundi, slede nove restrikcije. Zbog toga je gradnja brane „Svračkovo” veoma bitna za stanovnike ovog dela Srbije.

– Radimo na pobijanju šipova dugih od 25 do 30 metara, prečnika metar i po, kako bi obezbedili izlazni deo optočnog tunela u koji treba da se skrene reka. Ako se to završi ove godine, sledeće može da počne nasipanje brane. Posao sada ide dosta dobro, na gradilištu je sedamdesetak radnika. Sledeća faza gradnje bi trebalo da ide dosta brže i za nekoliko godina bi mogli da se završe radovi – kaže Zoran Barać, direktor JP „Rzav Arilje”.

Kada se završi ovaj posao, počinje nasipanje brane, za šta je već spremno 600.000 kubika materijala. Voda bi ovu akumulaciju punila, ističe ovaj inžinjer, zimi i s proleća, kada je ima previše na 420 kvadratnih kilometara od Zlatibora, Kokinog Broda... Time se rešava i problem bujica, a leti problem žeđi za 250.000 stanovnika ovog područja.

O ekološkom aspektu ovog projekta Barać kaže da je dovoljno setiti se prošlogodišnje suše. Da bi opstao živi svet u toku Rzava, nije moglo da se zahvata više vode, poštovan je takozvani ekološki minimum, pa su restrikcije bile neminovne. Kada akumulacija bude puna, taj problem će nestati.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
Да су уместо проточних електарна грађене бране и прављена акумулациона језера, сада би било и воде за наводњавање и струје. Овако су реке сатеране у цеви, па немамо ни једно ни друго.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.