Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
„POLITIKA” U VUČITRNU

Ljudi iznad svakog straha

U Crkvi Svetog Ilije okupili su se Srbi da obeleže slavu. – Hram vučitrnskih Srba podseća na spaljenu katakombu
Фотографије Ж.Ракочевић

Između nekoliko džipova slovenačkog Kfora parkiranih na ulazu u portu Crkve Svetog Ilije u Vučitrnu dolaze Srbi na crkvenu slavu. Unutar visokih zidova skuplja se jednom godišnje svet izbegao i raseljen, željan grada i susreta.

Strahovi i tenzije koji su podignuti do pucanja nisu sprečili ove ljude da se sete svog grada, mesta svoga krštenja, mladosti, upoznavanja. Crkva je jedino gradsko ostrvo i mesto okupljanja.

„Pomeni, Gospode, ovaj grad i sve koji žive u njemu”, čuje se na liturgiji koju služi novonarečeni vladika novobrdski Ilarion (Lupulović). Niko ko ga čuje i sluša ne živi u Vučitrnu. Kad je oko 120 okupljenih Srba krenulo u litiju oko crkve, on kaže: „Nadam se i znam da će doći dan kad će ova litija krenuti ulicama grada i doneti blagoslov svima”. Hram Svetog Ilije u Vučitrnu podignut je 1834. godine, kao potreba tamošnjih Srba, koji su ga zajedno s manastirom Devič gotovo ukopali u zemlju, da se što manje vidi i da ne smeta turskim vlastima. U njega i danas, kao u katakombu, ulaze naslednici tih trpeljivih i preduzimljivih ljudi, koji su čekali slobodu na gotovo isti način kao što se čeka i danas.

„Moja kuća je bila na Kaljaji, tu u gradu, nema od nje ništa, sve je uništeno”, kaže Milan Dimić, koji u ovoj crkvi vidi svoj dom, ostatke svog bivšeg grada i načina života i dodaje: „Ja ovde, moram da kažem, doživim udar emocija. Stigne čoveka sve, ali ne plašim se, nemam straha.

Sa ćerkom Helenom, ocem i bratom ovde je stigao Dejan Savić. Njegova porodica je iz sela Vrnica ispod Čičevice, planine pored Vučitrna. Sada žive u Prilužju, u selu im je sve srušeno – i kuća i crkva i groblje. Najviše žale za porušenim grobljem predaka, a Vučitrn i ovo parče zemlje za njih su nesumnjiva svetinja. Ulazak u hram vučitrnskih Srba sličan je ulasku u spaljenu katakombu. Od fresaka na zidovima ostali su samo tamne mrlje i ispucali malter pa se tek poneki lik nazire iza gareži. Na galeriji u pernici, tvrdim predmetom urezan neki natpis na albanskom. Naziru se samo ostaci darova i onih koji su ugrađivali ovde svoju veru i ljubav. U jednom delu crkve tavanica se može dodirnuti glavom, ali se osećaju toliko potrebna toplina i zajedništvo.

Grad Vučitrn je mesto predanja i stvarne istorije, u kojem je porodica oblasnih gospodara Brankovića u srednjem veku imala dvor, sačinjavala ugovore i izdavala povelju.

Freskopis koji je potpuno uništen nastao je 1871. I staro groblje koje se formiralo oko hrama u jednom trenutku je bilo potpuno uništeno.

„Vučitrnci brinu o svom groblju i uporno obnavljaju sve što može da se obnovi”, kaže profesorka Mitra Reljić, autor knjige „Srpska groblja na Kosovu i Metohiji, uništena spomenička i jezička baština”.

Domaćin slave Petar Elezović pripremio je posluženje za sve. Ima se utisak da zna gotovo sve goste i da su došli na njegovu slavu u njegov dom. Zajedno sa sveštenikom Simom Čimburovićem brine o svima.

„Nadamo se i molimo da je vreme suše za srpski narod prestalo, da je vreme gladi, da je vreme oskudice i nevolja, ako ne završeno, ono bar pri kraju. Da smo izvukli pouke koje treba da izvučemo”, rekao je arhimandrit Andrej, iguman manastira Crna Reka.

Većina ljudi koji ovde dolaze navikla je na život s strahom, prepoznaju ga i suočavaju se s njim na različite načine.

Iz obližnje auto-perionice dopire zvuk sličan sireni. „Je li ovo sirena za uzbunu?”, pita u panici starija gospođa. Mladić do nje se smeje i kaže – ona živi u Kosovskoj Mitrovici.

Ostrvo Svetog Ilije u Vučitrnu je mala oaza slobode, a ulazak u hram, kao u katakombu, ispod nivoa zemlje, liči na ulazak u kosovsku zemlju. Taj prostor, crn od vatre i paljevina, sa zajednicom ljudi koja ga voli izgleda kao da se nalazi iznad svakog straha. Svedoči o dubokoj odanosti, trpljenju i istrajnosti naroda koji ne zaboravlja svoje duhovne i kulturne vrednosti.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola78
Nema vise nikakvog straha ,odavno je sve normalno i svako moze da ide u Vucitrn bez problema...Sto se crkve tice jeste jako ostecena 1999 i 2004 ali ni u jednim nasim glasilima nikada se ne govori da je pre toga isto 1999 tokom bombardovanja skroz porusena vucitrnska dzamija a Albanci proterivani i maltretirani, ne od strane Srba iz Vucitrna vec od srpske policije i raznih vojnih i paravojnih formacija...Moramo se zapitati dal je uvek neko drugi kriv ili ima i nase krivice?
само тако
То се зове мудар, трезвен, миран и истрајан начин. Тако раде народи који истрајавају - претрпе тешка времена, не беже, сачувају све што се може сачувати, и - опстају. То је најздравији начин. Без страха, на своме.
.
on je plakao predosećajući smrt ....užas

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.