Premijer „Teflon Mark” obara evropske rekorde

Mark Rute je početkom ove nedelje oborio rekord demohrišćanina Ruda Lubersa, koji je na vlasti bio 4.310 dana i postao premijer s najdužim stažom u istoriji Holandije. Po dugovečnosti na funkciji predsednika vlade među 27 lidera EU ispred Rutea je sada samo mađarski premijer Viktor Orban.

Prema istraživanju Centra za parlamentarnu dokumentaciju Univerziteta u Lajdenu, Rute je kao čelnik četiri vlade za nepunih 13 godina postavio još dva rekorda: poslanici su čak 104 puta glasali u parlamentu o poverenju politike koju je sprovodio. Osim toga, lider Narodne partije za slobodu i demokratiju (VVD) bio je i najduži predsednik vlade u tehničkom mandatu – čak 360 dana. Naime, posle ostavke i izbora početkom prošle godine toliko dugo je trajalo formiranje poslednje Ruteove koalicione vlade.

„Teflon Mark”, kako su Rutea prozvali, jer je uprkos aferama posle svakih izbora uspevao da ponovo stane na čelo vlade, ne pridaje nikakav poseban značaj što se upisao u istoriju. Ovakav uspeh u političkom trajanju Rute smatra „fusnotom” u svoj političkoj karijeri i, kako kaže, ne planira tim povodom nikakvu proslavu.

„To je najvažniji posao na svetu, neverovatna čast. Sada je na mom stolu veliki broj pitanja, ali takve stvari se dešavaju”, poručio je Rute krajem prošlog meseca, pred odlazak na letnju pauzu u holandskoj politici.

Najvažnije od tih pitanja odnosi se na cilj vlade da smanji zagađenje azotom, što je poslednjih nedelja izazvalo proteste poljoprivrednika i blokade puteva. Holandija proizvodi ogromne količine hrane zahvaljujući industrijalizovanoj poljoprivredi, ali taj uspeh ima cenu. Poljoprivreda zbog velikog korišćenja đubriva na bazi amonijaka u atmosferu ispušta 16 odsto ukupne emisije štetnih gasova koje stvaraju efekat staklene bašte. I Rute je rešio da tome stane na put, čime se opasno zamerio poljoprivrednicima.

Farmeri su ustali protiv „klimatske tiranije” holandske vlade i za sada ne pristaju na predlog da do 2030. godine, uz 25 milijardi evra državne pomoći, smanje zagađenje azotom. Ako bi pristali na vladine uslove, Holandija koja ima oko četiri miliona krava u narednih nekoliko godina morala bi da za 30 odsto „desetkuje” stočni fond.

Da li će farmeri možda doći glave Marku Ruteu (55), koji je posle svake krize „politički vaskrsao”, ostaje da se vidi. I dok raste podrška javnosti Pokretu poljoprivrednika-građana (BBB), stranki desnog centra, rejting premijerove VVD kopni.

Ali, Rute koji vodi četvrtu vladu sastavljenu od četiri stranke pokazao se kao majstor da uspešno pliva u uzburkanim vodama rascepkane holandske političke scene.

Upravo ta fragmentacija pomogla je Ruteu da dođe na vlast i delom je razlog što je na mestu premijera tako dugo, rekao je Andre Krouvel s Univerziteta Vrije u Amsterdamu.

Krouvel je za AP rekao da je Rute pobedio u borbi za vlast unutar svoje partije u vreme kada su slabile tradicionalne političke snage u holandskoj politici – demohrišćani i socijaldemokrate.

Rute je, prema rečima Krouvela, postao premijer zbog neuspeha drugih, a ne zbog svojih postignuća, odnosno zahvaljujući tome što su drugi pali više od VVD-a.

To je pomoglo Ruteu da sačuva premijersko mesto, uprkos brojnim krizama u poslednjih desetak godina. Jedan od najvećih skandala izbio je kada je 26.000 porodica nepravedno optuženo za zloupotrebe s dečjim dodacima i traženo im je da vrate novac. Zbog toga je pala Ruteova treća vladajuća koalicija, ali se on vratio i doveo VVD do pobede na izborima u martu 2021.

Bivši lider stranke D66 Aleksander Pektold nazvao je Rutea „kameleonom u slonovskoj koži”. Ali upravo ta veština da vlada s liberalima, levičarima i desničarima pomogla je Ruteu da postane jedan od od prvih postideoloških političara.

Kao najdugovečniji premijer usavršio je umetnost lične nenametljive promocije, čime se uklopio u stereotip vrednog i štedljivog Holanđanina: živi u skromnom stanu u Hagu, na posao ide biciklom i strogo insistira na zaštiti svog privatnog života.

S obzirom na njegov staž kao premijera, Rutea vide kao „medijatora iza scene” na samitima lidera EU u Briselu.

Međutim, njegovi odnosi s liderima iz južne i istočne Evrope su mnogo napetiji jer ga u tom regionu vide kao predvodnika grupe „štedljivih zemalja”, koje insistiraju na poštovanju budžetskih pravila.

Ekonomski dnevnik „Finansijele daglbat” (FD) kaže da Ruteova politička neranjivost izluđuje njegove protivnike. Iako premijer voli da umanjuje svoju političku ulogu, govoreći kako je on više nadzornik demokratskog procesa donošenja odluka, FD konstatuje kako je Mark Rute „karika koja drži polarizovano društvo na okupu” i da Holandija ne može bez njega.