Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: ZAŠTO VERUJEMO NADRILEKARIMA

Umesto leka tražimo čarobni štapić

Nedostatak znanja, očaj zbog bolesti i ideje prevaranata koji su spremni na sve da bi zaradili na tuđoj nesreći, čine jedan neraskidivi krug
Само у здравственим установама се могу обављати медицинске процедуре, а не у подрумима, поред базена и слично (Фото Пиксабеј)

Neizlečiva bolest, razne vrste bolova i želja za lepšim izgledom samo su neki od razloga zbog kojih se građani Srbije sve više okreću nadrilekarima i traže pomoć od ljudi koji nemaju nikakve veze s medicinom. Problem nije samo u tome što pacijenti neće moći da izleče teška oboljenja mešavinom čajeva ili bioenergijom već i što često gube dragoceno vreme u traganju za „prirodnim” lečenjem, pa kada na kraju dođu u ordinaciju lekara, utvrdi se da se nalaze u poodmaklim stadijumima oboljenja, kada neke metode lečenja nije moguće primeniti. Nadrilekarstvo spada u krivično delo, pa se smatra da će se onaj ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi lečenjem ili pružanjem drugih medicinskih usluga kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, što se odnosi na osobe koje se bez odgovarajućeg obrazovanja bave spravljanjem ili izdavanjem lekova. Ipak, u praksi mali broj slučajeva zbog toga završi na sudu.

Postavlja se pitanje zašto neki građani više veruju nadrilekarima nego pravim lekarima, ljudima koji su položili Hipokratovu zakletvu.

Dr Mirsad Đerlek, državni sekretar Ministarstva zdravlja, kaže za „Politiku” da su nadrilekari mnogo ubedljiviji i napadniji od pravih lekara i da im ljudi naivno veruju.

– Njihov bezobrazluk i lažni autoritet koji promovišu prilikom reklamiranja su ubedljivi, pa ljudi koji se hvataju za slamku pomisle da je to prava osoba koja može da im pomogne. Kada neko želi da privuče ljude i da im uzme novac, a pritom zna da nije stručan, upotrebljava mnogo više načina da ubedi građane da dođu kod njega, za razliku od lekara koji pacijentima objasni šta je bolest i kako se ona leči – ističe dr Đerlek.

Glavna karakteristika nadrilekara, po njegovom mišljenju, jeste ta što se oni promovišu kao „stručnjaci” koji mogu da leče sve – od malog prsta na nozi do temena na glavi, za razliku od lekara koji pacijente leče u okviru svojih specijalnosti.

– Kada je čovek bolestan, on ima samo jednu želju – da ozdravi. U toj velikoj želji on ponekad izgubi kritičnost, pa podlegne lažnom nastupu nadrilekara i završi kod njega na „terapiji”. Ljudi tada govore: „Ma hajde da probam, ne mogu ništa da izgubim.” A ne shvataju da to ponekad može da bude opasno jer je reč o igranju sa zdravljem. Da bi neko lečio pacijenta, on uči 24 godine i prolazi kroz ozbiljnu školu koja obuhvata fakultet, specijalizaciju i supspecijalizaciju, a ne samo primenu čajeva i masaže – dodaje dr Đerlek.

U praksi često nadrljaju osobe koje idu na ulepšavanje kod navodnih stručnjaka, koji se dosta reklamiraju i nude povoljnije cene usluga u odnosu na lekare u registrovanim klinikama. Profesor dr Marijan Novaković, predsednik Republičke stručne komisije za plastičnu hirurgiju Ministarstva zdravlja, objašnjava za naš list da je narod nedovoljno medicinski obrazovan, a u nekim stvarima i primitivan.

– Ljudi nekada više veruju praznoverjima nego nama. Na primer, neki će radije poslušati savet poznanika da ne treba da otklone sumnjivi mladež, koji može biti melanom, jer vlada mišljenje da mladeže ne treba dirati. Takođe, ljudi mnogo vole razne vrste akcija, pa tako i raznih medicinskih usluga. To zloupotrebljavaju nadrilekari i neuki doktori. To se posebno može videti u antiejdžing medicini. Imao sam slučaj da je dete iz doktorske porodice otišlo na jedan tretman kod medicinski neobrazovane osobe i da su posledice bile strašne. Ispostavilo se da je ta osoba koja je radila „ulepšavanje” usana filerima dizajner, a ne medicinar. U Srbiji postoje zakoni i pravilnici koji regulišu i ovu i druge oblasti medicine i tačno se zna ko čime sme da se bavi, ali se to nekada ne poštuje. Samo u zdravstvenim ustanovama se mogu obavljati medicinske procedure, a ne u podrumima, pored bazena i slično – napominje dr Novaković.

Najveći problem je, smatra profesor dr Zoran Radovanović, bivši predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, što postoji nepoverenje građana u zdravstveni sistem i lekare, a nekada i nedostupnost zdravstvene službe. Pomama za nadrilekarima i čarobnim lekovima naglo je porasla devedesetih godina prošlog veka.

– Dešava se da lekar iskreno kaže pacijentu, recimo, u slučaju poodmaklog karcinoma, da nema šansi za izlečenjem, pa se onda traži pomoć čudotvoraca koji sve obećavaju. Problem je kada i neki lekari govore gluposti, poput trenutno aktuelne priče o lečenju i povratku Teslinog broda koji može pomoći. Ljudi vole takve priče. Mašta doseže daleko. Osobe koje nisu stručne i uzimaju pare za razne terapije i tretmane moraju da budu bezočne i bez empatije da bi se time bavile. Njima nije važno što će nekoga uništiti. Obično su elokventni i veoma ubedljivi – navodi dr Radovanović.

Brojne predrasude postoje i kada je reč o ginekologiji, pa se ima mišljenja da trudnice ne treba da idu kod lekara jer će „priroda” sve uraditi sama…

– Uvek smo razmišljali i nadali se da će 21. vek biti vek nauke i velikih naučnih dostignuća. Jednim delom ovo je ostvareno i nauka je napravila velike korake. Kosmos je osvojen, mnogi karcinomi se uspešno leče, genetske terapije menjaju svet, ali je i dalje veliki broj ljudi još uplašen od nauke koju ne razume i spas traži u bioenergetičarima, šamanima i samoproglašenim doktorima koji leče sve. Nedostatak znanja, očaj zbog bolesti i ideje prevaranata koji su spremni na sve da bi zaradili na tuđoj nesreći čine jedan neraskidivi krug koji možemo prekinuti samo stalnim radom na obrazovanju i edukaciji ljudi – smatra dr Mima Fazlagić, ginekolog.

Prema rečima primarijusa dr Dragane Trifunović Balanović, predsednice Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, njeno dugogodišnje iskustvo pokazuje da mnogi lekari koriste terminologiju koju pacijenti ne razumeju i daju naredbe u smislu „ti moraš to da uradiš”, što ljudi ne vole, dok su im nadrilekari „bliski”, govore im razumljive termine uprošćenim jezikom i nude im tajne formule u vidu čajeva i preparata.

– Mislim da je najveći problem u lošoj komunikaciji na relaciji lekar–pacijent, nedostatku poverenja, kao i ograničenom vremenu koje imamo za pacijente. Nadrilekari imaju dosta vremena da im se posvete, razgovaraju s njima, a ujedno se reklamiraju, što je nama zabranjeno. Ne mogu da odgonetnem da li neki efekat placeba tu ima presudnu ulogu jer naš narod želi da veruje u nešto posebno i tradicionalno. I obrazovani i svestrani ljudi nekada vole da odu kod vračare, da im neko pogleda u karte ili u talog u šoljici kafe. Dodatni problem je što pacijenti teško stižu do specijalista, recimo, endokrinologa ili gastroenterologa, čiji su pregledi skupi u privatnom sektoru, pa zato poverenje ukazuju nadrilekarima koji su slatkorečivi i jeftiniji. Ključno je da lekari ne osuđuju pacijente ako im kažu, na primer, da su išli kod nekog travara jer će otići i više se neće vratiti kod njih. Moraju lepo da im objasne da je ključno pravilo medicine da se ne naškodi i da je bitno primenjivati medicinu zasnovanu na dokazima. Moramo da im objasnimo da nisu svi čajevi dobri za sve, da neke mešavine, recimo, mogu da izazovu hipertenzivnu krizu – smatra dr Trifunović Balanović. Antrfile

Status alternativne medicine

Bitno je i razdvojiti alternativnu medicinu, kojom se bave lekari koji su dobili dozvole za rad, od nadrilekara. Neke grane alternativne medicine su izjednačene s konvencionalnom 2006. godine. Po zakonu, one se moraju primenjivati samo u zdravstvenoj ustanovi. To su akupunktura, kvantna medicina, homeopatija, tradicionalna kineska medicina, ajurveda, hiropraksa, osteopatija, metodi očuvanja i unapređenja zdravlja, aromaterapija, reiki, antropozofska medicina, ći gong, joga, taj či čuan vežbe u medicinske svrhe.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirko
Pa i lekari sa kupljenim diplomama ne ulivaju mnogo poverenja
Maxim
Pa realno plaćamo kao da su zajedno Hogvorts i Grifindor u pitanju, a ne samo jedan čarobni štapić tako da su ljudi u pravu što očekuju izlečenje. Mislim da bi lečenje trebalo plaćati po učinku. Ako me izlečiš, evo ti lova, ako ne - šta da ti radim, uči dalje jer ne znaš da lečiš. Pa ko još dobija novac, a da ne uradi posao kako valja ili uopšte? A da, setio sam se, nije bitno... Mislim da država treba ili da ukine privatnu praksu lekara ili da ukine doprinose za zdravstvo. Ovako ne ide.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.