EPS okrivljuju za manjak zelene struje

Osim za nedostatak uglja i manjak struje iz termoelektrana, Elektroprivreda Srbije je kriva i što nemamo dovoljno zelene energije. Jer da je EPS na vreme izgradio postrojenja koja koriste energiju vetra i sunca, danas bi ti kapaciteti mogli da nadomeste struju koja nedostaje. Ne bi morao da uvozi električnu energiju, a mogao bi da pravi viškove, navode za „Politiku” iz Ministarstva energetike odgovarajući na pitanje da li bi zeleni kilovati mogli da nam pomognu da smanjimo uvoz sve skuplje struje i uglja.

Upitani da li oni koji proizvode i prodaju zelene kilovate imaju obavezu da prvo ponude EPS-u te količine, kažu da proizvođač bilo koje robe, pa i električne energije sam odlučuje o plasmanu, odnosno kome će je prodati.

Međutim, novi zakoni iz oblasti energetike, posebno Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energija nudi za EPS rešenje za efikasno i povoljno obezbeđenje novih zamenskih kapaciteta, a koje podrazumeva da ovo javno preduzeće bude 100 odsto vlasnik ili većinski suvlasnik projekata izgradnje elektrana koje proizvode zelenu energiju, naglašavaju iz Ministarstva energetike.

Na taj način bi EPS, dodaju, upravljao proizvodnjom po sopstvenim potrebama, a sva proizvedena struja bi se mogla koristiti u Srbiji, a u slučaju viška, i izvoziti i činiti dodatnu zaradu za EPS.

Upitani da li bi zeleni kilovati bili jeftiniji za EPS kada bi ih kupovao od onih koji ih ovde proizvode ili je i ta cena ista kao ona na berzi, mr Željko Marković, viši konsultant u „Diloitu” i bivši dugogodišnji direktor u EPS-u odgovara potvrdno.

– Naravno da bi bili jeftiniji. Mali proizvođači bili bi izloženi mnogim dodatnim troškovima ukoliko bi plasirali svoju energiju na berzi, tako da obično dogovaraju dugoročan otkup svoje proizvodnje sa snabdevačima. U takvim situacijama rizik fluktuacija cena, plasmana energije, troškova balansiranja i drugih izdataka prenosi se na snabdevača, pa shodno tome je i cena po kojoj snabdevač otkupljuje energiju manja – objašnjava Marković.

Naglašava da je teško odgovoriti da li bi EPS da je sagradio neke svoje kapacitete za obnovljive izvore energije (OIE) zbog toga manje uvozio struju, navodeći da to zavisi i od veličine kapaciteta koji bi bili izgrađeni.

– Možemo generalno reći da je potrebno izgraditi od četiri do osam puta veće kapacitete iz varijabilnih OIE (sunca i vetra) kako bismo zamenili kapacitet iz konvencionalne termoelektrane. Da bismo nadomestili jedan megavat-sat iz termoelektrane, potrebno je izgraditi od četiri do osam megavata iz varijabilnih obnovljivih izvora energije. Potreba za uvozom električne energije bila bi sigurno manja da imamo više izgrađenih kapaciteta iz OIE. Pri tome ne mislim samo na EPS, već i na privatni sektor koji nam je takođe potreban sa svojim investicijama u zelene kilovate – napominje Marković.

Od 1. avgusta uvećana je naknada za zelenu energiju sa 0,435 na 0,801 dinar po kilovatu koju plaćaju svi građani preko računa za struju. To znači da će za mesečnu potrošnju od 400 kilovata naknada koja je do sada bila 170 dinara biti oko 320. Ovim potezom vlada je pomogla najpre EPS-u koji je izdvajao veliki novac samo da bi pokrio troškove zelene energije, jer ono što su građani plaćali donedavno, nije bilo ni blizu dovoljno da se struja iz OIE plati onima koji su je proizveli.

Kako se saznaje kada se na mreži budu pojavili i novi megavati zelene energije onih koji grade solarne i vetroparkove realno je očekivati ponovno poskupljenje ovih naknada.

Novo povećanje cena tek stiže od 1. septembra kada će kilovat poskupeti za 6,5 odsto bez PDV-a pa će struja u zelenoj zoni koštati 6,89, u višoj tarifi odnosno u nižoj 1,724 dinara. U plavoj zoni viša tarifa ubuduće će biti 10,34 dinara, a niža 2,586. Najskuplja struja će i dalje biti za one koji su u crvenoj zoni i višu tarifu će plaćati 20,88 dinara, a nižu 5,172 dinara.