Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: KAKVE ĆE PROMENE NA TRŽIŠTU RADA DONETI „OTVORENI BALKAN”

Mladi neće da se isprljaju

Već godinama je problem mali broj učenika koji se upisuju u trogodišnje škole, odnosno na zanate. U bliskoj budućnosti ćemo biti suočeni sa nedostatkom molera, zidara, tesara, ali i obućara i brodomehaničara, nećemo imati one koji će da grade kuće
Ученици Грађевинске школе у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Niko neće da bude prašnjav i da uprlja ruke – svi bi u gimnazije i da posle rade u kancelariji. Ovako, otprilike, izgleda slika našeg srednjeg obrazovanja ako se ukrste podaci o interesovanju maturanata u ovom upisnom roku u srednje škole.

Prema podacima Ministarstva prosvete, posle prvog roka ostalo je čak 16.000 slobodnih mesta, mahom u područjima mašinstvo i obrada metala, geologija, rudarstvo i metalurgija, poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, kao i u tekstilstvu i kožarstvu.

Možda će neki podaci delovati čudno, ali praznih klupa ostalo je čak i u Beogradu u školama koje obrazuju đake za buduće konobare, kuvare, turističke tehničare... Đaci ne žele ni u mesare, pekare, stolare, obućare, cvećare, frizere, poslastičare, drvorezbare, keramičare, električare, vinogradare... Već letimičan pogled na ova zanimanja jasno govori u kojim područjima će u budućnosti biti problema na tržištu rada.

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić ističe da se zanati u Srbiji gase: u Beogradu se za molera ove godine upisalo svega 10 učenika, a za zanimanje obućar samo jedan đak.

„Već godinama je problem mali broj učenika koji se upisuju u trogodišnje škole, odnosno na zanate. U bliskoj budućnosti ćemo biti suočeni sa nedostatkom molera, zidara, tesara, ali i obućara i brodomehaničara, nećemo imati one koji će da grade kuću ili da armiraju i rade tesarske poslove”, kaže Antić.

Prema njegovim rečima, upisna politika ove školske godine donela je „frapantne i zabrinjavajuće” podatke.

„Postavlja se pitanje celoj branši da li se na ovaj način ukida građevinski smer i to u trenutku kada se u našoj zemlji gradi kao nikad do sada. Da li to znači da ćemo u narednom periodu uvoziti radnu snagu građevinskog profila iz zemalja trećeg sveta poput Indije, Pakistana, Filipina, Malezije...?”, pita Antić.

Kako kaže, i smer dekorater zidnih površina (moler) jeste pred gašenjem, pa se postavlja pitanje ko će da kreči i radi dekoraciju zidova. Kožarstvo i brodarstvo su na izdisaju takođe. Govoreći o poljoprivrednoj struci, Antić kaže da i ta zanimanja u srednjem obrazovanju u potpunosti odumiru, a mašinstvo je takođe deficitaran obrazovni profil.

Prema podacima prosvetnih vlasti, trogodišnje škole upisuje oko 15 odsto đaka, gimnaziju skoro 30, a četvorogodišnje srednje nešto manje od 60 odsto dece.

Škole se dovijaju kako znaju i umeju u pokušaju da privuku više đaka. Tako je Zajednica mašinskih škola Republike Srbije pokrenula akciju sa auto-servisima Srbije – obilaze škole i objašnjavaju deci koje su dobrobiti zanata. Prema rečima Siniše Kojića, predsednika Zajednice mašinskih škola Srbije, među najtraženijima su bravari-zavarivači, mehaničari motornih vozila, industrijski mehaničari, operateri mašinske obrade. Posao mladi dobijaju već sa 17, 18 godina.

Osim činjenice da učenici nemaju dovoljno informacija o traženim zanimanjima, profesori kažu da kroz razgovore sa roditeljima shvataju da postoji i strah jer deca rade sa potencijalno opasnim mašinama, iako su i u školskim radionicama i u kompanijama rizici svedeni na minimum.

Ono što se tokom kampanje pokušava, jeste da se đacima objasni da školovanje za zanatliju ne znači i kraj njihovog obrazovanja, da nije tačno da zanate upisuju samo loši đaci, kao i da zanatstvo nije samo fabrika gde su radile njihove babe i dede, već moderni pogoni 21. veka sa daleko boljim uslovima rada.Antrfile

U dualnom obrazovanju 8.000 učenika

U želji da mlade privuku zanatima i zanimanjima kojih nema na birou za nezaposlene, Srbija od 2002. godine, prvenstveno uz pomoć vlade Nemačke i GIZ-a, radi na reformi srednjeg stručnog obrazovanja. Osim iz Nemačke, najveća podrška prosvetnim vlastima i Privrednoj komori Srbije stiže i iz Austrije i Švajcarske.

Najznačajniji pomaci načinjeni su 2013, a naša zemlja je prva u regionu usvojila Zakon o dualnom obrazovanju 2017. godine. To znači da đaci teoriju stiču u školi, a praktične veštine u kompanijama, u koje se na kraju i zapošljavaju. Trenutno, prema podacima Privredne komore Srbije, u model dualnog obrazovanja uključeno je 700 kompanija, a 8.000 učenika u 150 škola se obrazuju u 52 obrazovna profila.

 

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sale
Sto Nemci to ne školuju u svojoj državi svoj narod nego ovde organizuju ko će da im služi i jača njihovu privredu.
Perverzni traktorista
Nedostatak brodomehaničara nam može napraviti veliki problem. Ako se povrati Panonsko more pa ja poželim da menjam tri traktora za jednu jahtu eto perspektive i mog problema u najavi .
slobodan
Zasto devojke tj zene ne rade na gradjevini kao zidarke, molerke, tesarke...Koliko ima zena obucara tj obucarki.Gde je sad rodna ravnopravnost.
S.
Nije da nece da se priljaju, nego bi da sebi obezbede sigurniju buducnost. Zasto bi se neko skolovao za konobara,kada mozes da radis kao konobar dok studiras. Ionako je poznato da se kod ugostitelja uglavnom radi na crno. Zasto nam trebaju novi obucari kada svi kupuju jeftinu potrosnu obucu? I onaj mali broj obucarskih radnji jedva prezivljava. Da su ta zanimanja vise cenjena i radnici bolje zasticeni,stvari bi verovatno bile drugacije. Treba sistem menjati,umesto sto krivite mlade jer zele bolj
Kimi
Pre 60 godina roditelji su govorili: -Sine uči škole da ne radiš ništa. Izgleda da se to nije promenilo ni danas.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.