Zvezda je tamo gde joj je mesto

Fudbal je preksinoć pokazao i svoje drugo lice. Da je to nepredvidiva igra i da nikada sa sigurnošću unapred ne smete da brojite milione, koje još niste zaradili. Tako je i sa našom Crvenom zvezdom, koja se ponadala najboljem ali je na kraju ostala kratkih rukava. Uzaludna je bila podrška Dragana Džajića, kao da ova generacija nije baš najbolje čula najveću legendu našeg fudbala. Još jednom se u sportu pokazalo da nikada ne smete da budete previše prepotentni, uzdignuti iznad obične situacije, jer na kraju, račun može da bude preskup. Računali su u našem najtrofejnijem klubu, posebno generalni direktor, da će ove godine Zvezda sigurno stići do Lige šampiona. Uostalom, ljudski je da se teži najvećim sportskim vrhovima, ali, gospodo igrači, veliki rezultati nikada ne dolaze iz zone komfora. Na kraju, kada se svode svi fudbalski fragmenti, Zvezda je tamo gde joj je i mesto. Nije to nikakva utešna nagrada, jer mnogi bi želeli da budu u takvom društvu. Doduše, za naše klubove je Liga Evrope velika premija, jer kada vam Uefa daruje više od 11 milona evra, a pri tom znate da ste do sada odigrali samo četiri takmičarske utakmice, to je svakako ogromna premija za klubove kao što je Crvena zvezda.

Ko je kriv a ko je mogao bolje? Krivi su svi, igrači i trener i oni koji su do nebesa postavljali prenaglašene ciljeve. Dabome, krivica pada i na medije koji su brže bolje već videli Zvezdu u elitnom društvu. Ali, kada naiđete na fudbalsku družinu, gde nema velikih zvezda, gde grozničavo svi trče i jure za loptom, a pri tom se ne štede i pokazuju vanserijsku upornost, onda takva ekipa zaslužuje da bude u društvu najboljih. Makabi se pošteno naigrao na našem najvećem stadionu, mnogo više nego jedan veliki Liverupl. Pa se sada vidi zašto su „čekićari“ stigli do cilja.

Ništa u životu i u fudbalu nije slučajno. Izraelci su sa velikim i neskrivenim optimizmom došli na revanš. Dobro je tim iz Haife znao naše slabosti koje je do detalja i na perfektan način proučio. Znali su da je Osman Bukari najveća pretnja i ukoliko njega budu zaustavili da su završili najveći deo posla. Tako je i bilo, jer Bukari je u ovih 180 minuta najvažnije fudbalske borbe pokazao premalo od čitavog onog potencijala sa kojim nas je donedavno oduševljavao. Makabi je znalački išao i na drugu kartu a to je da što pre isprovocira Gelora Kangu, znajući dobro njegov temperament, posebno kada plane. Zato je i Stanković reagovao kako je reagovao, mada je opšte mišljenje da je morao da sačeka bar još neko vreme. Ovako, ispostavilo se da je ovim potezom Dejan Stanković sam sebi potpisao ranu kapitulaciju.

Osvrćući se na teško fudbalsko veče, veče velikih emocija, nadanja i očekivanja, Dejan Stanković je rekao:

– Mnogo mi je teško... Čestitao bih Makabiju na plasmanu, reč je o vrlo organizovanoj ekipi koja zna da se brani i da napada i koja je fizički izuzetno jaka. Nažalost, nissmo uspeli da pratimo taj ritam u drugom poluvremenu. Snažni Pjero je bio nerešiva enigma, toliko je snažan da se naši centralni defanzivni Dragović i Milunović nisu dobro snalazili. Hvala našim navijačima na divnoj podršci, kad tad vratićemo im na najlepši način toliko uloženi trud. Bili su naš dvanaesti igrač.

Zvezdin trener nikada pa ni sada ne beži od odgovornosti. On dobro zna da je fudbalska čaršija već počela da postavlja mnoga pitanja...

– Kada doživite neuspeh onda sami sebi postavaljate pitanje, ne trebaju vam dežurni kritičari. Idete od toga da li ste dovoljno dobri za Crvenu zvezdu. Ili, da li je ekipa fizički bila spremna za najveće napore, da li smo uigrani... To su svakako pitanja na koja ću narednih dana  potražiti odgovore. Dejan Stanković je uvek spreman da snosi konsekvence za neuspeh.

Sa druge strane Zvezdan Terzić već ide ka novim ciljevima, kao da je poraz od Makabija nešto što se očekivalo. On po običaju uvek hvali navijače, ali, nisu navijači ti koji igraju...

– Morali smo i mogli bolje u nekim segmentima igre. Tek nam predstoji analiza. Nikad nismo bili bliži plasmanu u grupnu fazu Lige šampiona, ali nismo uspeli. Nastavićemo da podižemo Crvenu zvezdu, jer želimo da i ova sezona u Ligi Evrope bude kao prethodna. Dakle cilj je proleće u Evropi. A takođe smo fokusirani i na domaće takmičenje, kaže Terzić.

Aleksandar Pešić je i pored lakše povrede pokazao da će biti dobro pojačanje.

– Ostaje žal zbog neuspeha, baš nam je teško. Posebno jer smo prokockali veliku priliku pred našim navijačima, koji su ponovo napravili sjajan ambijent. Iz ove situacije, koja ni malo nije laka, moramo da izađemo još jači, kaže strelac prvog gola protiv Makabija.

Mnogi smatraju da je Milan Borjan morao i mogao bolje da reaguje kod prvog primljenog gola. Ali, kada ste dole na terenu, kada imate grupu igrača ispred sebe, i ne baš najbolji teren, onda ni golman kakav je Borjan, ne može da odbrani mrežu. On je jedan od retkih koji je odmah stao u odbranu tragičara Milana Pavkova, koji će narednih dana svakako biti na udaru zvezdaške javnosti.

– Definitivno, fortuna nije bila na našoj strani, kaže čuvar mreže našeg šampiona. Bez obzira na to, ponosan sam na ovu ekipu, koja je dala maksimum. Pavkov nam je do sada mnogo puta donosio važne bodove, pobede, golove. Onaj ko ga danas osuđuje, nije pravi navijač Crvene zvezde. Okrećemo se novim zadacima, tu je Liga Evrope takođe atraktivno takmičenje i ne male obaveze u domaćem šampionatu, jasan je Borjan.

Dakle, Zvezda je imala dugoročne planove. Na kraju ovaj rastući tim pokazao je i velike nedostatke u stvaranju najbolje fudbalske građevine. Šteta, što Zvezda nije preskočila bar još jednu prepreku, jer bi tada sve bilo daleko opuštenije. Ovako, ekipa a i trener će nove obaveze nastaviti u blagom grču, što može da bude opasan kamen spoticanja u nekim novim fudbalskim projektima.

Dinamo veruje svojoj deci

a naša Zvezda strancimaZagrebački Dinamo, član one čuvene četvorke jugoslovenskog fudbala, neko ko je godinama zajedno sa Crvenom zevzdom, Partizanom i Hajdukom iz Splita postavljao glavne standarde u fudbalu, opredelio se poslednjih godina za jednu novu politiku u fudbalu. Zagrepčani su sinoć protiv Bodo Glimta zaigrali sa čak devetoricom  domaćih fudbalera i samo dvojicom ingternacionalaca i to iz Makedonije. I to ne u bilo kom takmičenju, već u završnom činu pred grupnu fazu Lige šampiona. Sa druge strane, u Zvezdi su se opredelili za drugačiji kurs. Vreme će pokazati ko je na boljem fudbalskom putu, ali, ako već naš šampion plaća skupo strance onda naravno oni moraju da budu bar za dva koplja bolji od naših fudbalera. Da li je to baš tako?