Da li će „iglene uši” da se suze ili prošire

Od kako mu je Petrić trener Partizan je ispunio osnovne ciljeve (u kvalifikacijama za Ligu konferencija je uklonio Spartans iz Hamruna, mada su na Malti zastajale i knedle u grlu, a u prvenstvu je dobio obe utakmice, i to u gostima, mada, ni u Novom Sadu, ni u Kragujevcu, nije blistao).

Protiv Radničkog se opet provukao kroz iglene uši, kao i protiv Mladosti, golom kada je izgledalo da je dockan za bilo šta. To neodustajanje do poslednjeg trenutka je zasad i najveća odlika ovog tima. Kad se do pobede dođe u takvim okolnostima jasno je i da je sreća bila uz njega. Razume se, samo po sebi se nameće pitanje dokle će ona da ga prati, a pre svega na čijoj će strani da bude sutra uveče (20 č), kada se u Humskoj igra „večiti derbi”.

On je za „crno-bele” od mnogo većeg značaja nego za Crvenu zvezdu. Ako izgube prvenstvo je, nije preterano da se kaže, već rešeno, a ako pobede bitka za presto i mesto u Ligi šampiona će tek da se rasplamsa.

Komšije su protiv Makabija, i u Haifi i kod kuće, pokazale da i one imaju Ahilovu petu, ali je pitanje može li ovakav Partizan da je pronađe. Mladost, Spartans i kragujevački Radnički bi u, uslovno rečeno, normalno  vreme bili nešto poput sparing-partnera. Međutim, ovakav Partizan oni su stavili na teška iskušenja (Maltežani na svom ostrvu).

U Kragujevcu se prvi put u crno-belom dresu pojavio Traore. Prirodno je da zbog neuigranosti sa novim saigračima i nije moglo mnogo da se očekuje od njega, ali nešto, ipak, uliva nadu Partizanu. Dobio je igrača, koji se ne krije od lopte, nego je sve vreme traži. Uz to i prvi iskače kad protivnik krene u navalu.

Odbrana nije nijednom pognula glavu, ali ni na stadionu „Čika Dača”, naročito u prvom poluvremenu, nije uvek vladala situacijom. Gomes se nije video, što uopšte nije ohrabrujuće po „crno-bele”, posebno što je bio ukroćen i na prethodnim susretima s Crvenom zvezdom.

Sem one stoprocentne šanse, koju je Natho u prvom poluvremenu stvorio Dijabateu, i, delimično, one koju je isti igrač pripremio Menigu u drugom, opet nije bilo mnogo uspeha srednjeg reda.

I ovoga puta je bilo fudbalera, koji u nekim trenucima nisu znali šta će sa sobom. Na primer, Jović je zbog nepromišljenog, a nepotrebnog starta, mogao da dobije drugi žuti karton i ostavi tim na cedilu.

Poprilično je nestvarno da ovaj tim obori na obe plećke Crvenu zvezdu. Međutim, u fudbalu ne postoji neostvarljivo. Partizan ima veliku želju, a da bi uspeodo iste visine treba da izrastu i ostali lastari iz rasadnika uspeha. Od toga zavisi da li će protiv „večitog rivala” iglene uši da se suze ili prošire.