Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Problemi zajednički, a pristup prosvetnih sindikata različit

Sindikalcima je jasno da pojedinačni protesti nisu rešenje i da dok ne nastupe jednoglasno i ujedinjeno neće dobiti ništa sem poprekih pogleda roditelja i učenika
(Фото М.С.Миладиновић)

Od četiri reprezentativna prosvetna sindikata samo će Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) štrajkovati 1. septembra, na osnovu odluke donete još početkom juna. Štrajkačkih zahteva imaju pregršt, ali izdvajaju tri osnovna: povećanje zarada, manji broj učenika u odeljenju i da se propisi koji se odnose na obrazovanje ne donose bez socijalnog dijaloga. Očekuju da će u više od 500 škola, njihovih članica, nastava biti skraćena na pola sata, preostalih 15 minuta do kraja svakog časa zaposleni u štrajku neće biti u obavezi da rade, a osim toga, najavili su, organizovaće protestna okupljanja, šetnje, konferencije u mnogim gradovima širom države. I to samostalno. Od drugih prosvetnih sindikata nisu tražili podršku.

– Nismo posvađani s drugim prosvetnim sindikatima, sarađujemo, ali o ovom prvom septembru nismo s njima razgovarali, mada je meni potpuno logično da tog dana svi prosvetni radnici budu u štrajku bez obzira na to da li su i u kom sindikatu – kaže Jasna Janković, predsednik USPRS.

Gotovo svi sindikalci oštro kritikuju i ne mogu da veruju da je Jankovićeva u susret štrajku, na nedavnom sastanku u resornom ministarstvu, kao što je saopštio prosvetni vrh „pohvalila ministra da je izražavao razumevanje za prosvetne radnike tokom svog mandata i da je svojim radom činio da se zaposleni u prosveti osete dobro”. I zbog toga, između ostalog, najavljeni štrajk unije kao promašenu akciju koja ne može rešiti nagomilane probleme vidi Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV) i neće pozvati članstvo, ali nikome ne zabranjuje, da se pridruži protestu kolega prvog septembra.

– Bezbroj je razloga za nezadovoljstvo zaposlenih u prosveti. Ohrabruje svako iskazivanje bunta, ali je za uspeh potrebno više od toga. Sa sindikalnog stanovišta, izgradnja kapaciteta za uspešnu borbu podrazumeva i sposobnost da se štrajkom i protestom, kao krajnjim sredstvom, uspešno okončaju pregovori s nadležnim institucijama. U ovoj jednačini prosveti nedostaje jedinstvo zaposlenih, a njega nema zbog ničim opravdanog ega čelnika reprezentativnih sindikata i međusobnih sujeta onih koji bi morali da okupljaju, a ne da razjedinjuju – smatra Dušan Kokot, predsednik NSPRV-a, koji nije reprezentativan, ali se ne može reći da nije uticajan sindikat.

Kokot podseća da USPRS kao reprezentativna organizacija ima apsolutno pravo i zakonsku mogućnost da o svojim postupcima samostalno odlučuje, pa tako i o štrajku.

– S drugima se nisu konsultovali i nikoga nisu, osim u medijima, pozvali na zajedničko delovanje, a sve i da medijski poziv uvažimo kao zvaničan, ostaje pitanje iznetih zahteva. NSPRV smatra da, kada govorimo o zaradi, jedini zahtev mora biti zakonitost u njenom obračunu. Igranje procentima „povećanja”, koji do januara pri ovoj inflaciji neće značiti ništa, deo je igre koju je trenutna vlast nametnula kao temu, a sindikati na to nikako ne bi smeli da pristaju. Vlada je donela cenu rada u obrazovanju i Uredbu o koeficijentima. Kada bi ti važeći akti živeli i u praksi i kada država ne bi nezakonito ugovarala zarade ispod vrednosti minimalne, problema ne bi bilo – uviđa Kokot.

Odobreni su zahtevi direktora 102 škole da se ne primeni zakonska mogućnost spajanja učenika različitih razreda u kombinovana odeljenja od petog do osmog razreda osmoletki, ali je zakonsko rešenje ostalo na snazi.

– Kombinovana odeljenja u višim razredima su nonsens definisan zakonom koji se mora menjati. Očigledno su i u ministarstvu shvatili da je to neprimenjivo. Isto važi i kada govorimo o smanjenju maksimalnog broja učenika u odeljenju. Takve izmene ne mogu biti plod samo naših želja, već i mogućnosti. Kako da se 1. septembra, pri već formiranim odeljenjima tako nešto provede? Imamo li ljudskih resursa za to? Koliko novog novca je potrebno u budžetu za taj novi izdatak? Kamo sreće da smo ove argumente izneli na nekom sastanku prosvetnih sindikata, koji bi morao prethoditi najavi štrajka i protesta, ali tog sastanka nažalost nije bilo. Danas sindikati u javnim službama imaju gorući problem zbog zaključka građanskog veća Vrhovnog kasacionog suda u postupcima za regres i topli obrok zaposlenih na minimalnoj zaradi. Ovakva odluka suda daje prostor zakonodavcu da u koeficijent sutra unese i minuli rad, rad vikendom i na dan državnog praznika, smenski rad, putni trošak… Poražavajuće je da smo o ovoj problematici više razumevanja i konsenzusa napravili sa sindikatima iz drugih delatnosti, nego s onima u obrazovanju – konstatuje čelnik NSPRV-a.

Da su razlozi za nezadovoljstvo prosvetnih radnika potpuno isti bez obzira na to kom sindikatu pripadaju, potvrđuje i Valentina Ilić, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije (SOS). Zakonsko rešenje da se mogu spajati odeljenja starijih osnovaca dugoročno bi, upozorava ona, značilo katastrofu. Kad je o platama reč, sluti da će prosvetu snaći problem takvog utapanja da će svi zaposleni do šestog stepena primati minimalac.

– Razlika između primanja za najjednostavniji rad i za rad onih koji su nosioci posla daleko je od onoga šta bi trebalo. Minimalna zarada je 35.000 dinara, a početnička plata 66.000, što nije ni jedan prema dva, a nama je cilj da bude jedan prema tri, pa jedan prema pet. Isti problemi tište prosvetne radnike, plate, spajanje odeljenja, broj učenika u odeljenjima, samo treba naći modus, kako na to zaista skrenuti pažnju javnosti. Štrajk upozorenja, protest, ne znam da li je to najbolji način ukoliko je reč o skraćivanju časova. Obustava nastave u svim školama na jedan dan, čini se delotvornijom iako je van zakonskih okvira – ukazuje Ilićeva.

Uverena je da bi najbolje bilo da sva četiri reprezentativna sindikata organizuju okrugli sto otvoren za javnost, da se iznesu činjenice. Po njenoj oceni, od štrajkova upozorenja zaposleni ne dobijaju ništa, sem da ih roditelji popreko gledaju pitajući „Dokle više deca da ne idu normalno u školu”, što je naročito delikatno nakon tri školske godine obuhvaćene pandemijom.

– Prosvetna struka je časna, svi mi radimo u interesu dece. Treba naći način kako da sa što manje štete skrenemo pažnju da je prosveta u izuzetno teškom stanju. Sindikati treba zajedno da nastupaju. Mnoge kolege prozivaju sindikate zbog toga i kažu: „Hajde, već jednom, dogovorite se.” Istina je da nismo posvađani, ali i da ne sarađujemo koliko bi trebalo. Već je postalo poslovično da deo prosvetnih radnika štrajkuje prvog septembra. Tog dana jeste opštedržavni događaj to što deca kreću u školu i sada stvarno ljudi imaju razlog da budu srećni što se đaci vraćaju u klupe na redovnu nastavu. Mnogi će sigurno postaviti pitanje šta sad opet hoće prosvetari, a mi smo spali na granicu egzistencije. Ako se ovako nastavi, nećemo imati nastavnike koji će hteti da rade u školama, već nemamo dovoljno studenata na nastavničkim fakultetima, doći ćemo dotle da ovom profesijom niko neće želeti da se bavi – smatra Ilićeva.

Članovi SOS-a odlučili su da novu školsku godinu počnu održavanjem redovne nastave, Vladi Srbije i resornom ministarstvu uputiće zahteve da se za 25 odsto povećaju plate zaposlenima u prosveti i da se broj đaka u odeljenju smanji na 24. Ako do početka novembra ne budu formirani vlada i resorno ministarstvo i ne započnu pregovore o zahtevima prosvetnih radnika, iz SOS-a najavljuju da će preduzeti sve oblike sindikalne borbe, uključujući i štrajk.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ljubica
Ja se samo pitam da li prosvetni radnici, koji spadaju u najobrazovaniji deo društva, svesni da oni koji rade za 35.000 plaćaju nih čija je početnička plata 66.000? I još im je malo?
Zemunac
Pocetnicka plata lekara je 125000, a to placate i cutite.
dr Slobodan Devic
Potrebna su nam samo 4 ministarstva: vojske, obrazovanja, zdravlja i diplomatije. Sve ostalo je, u ovom momentu, bespotrebno

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.