Nemačka nema nameru da Poljskoj plati ratnu odštetu

Poljska je ponovo od Nemačke zatražila nadoknadu za štetu tokom okupacije za vreme Drugog svetskog rata, ali ovog puta iznos je narastao na 1,32 biliona dolara (1320 milijardi dolara). Berlin je odmah odgovorio da je na to pitanje stavljena tačka 1953. godine kada se Varšava odrekla reparacija.

„Nemačka nikada nije odgovarala za svoje zločine protiv Poljske”, izjavio je Jaroslav Kačinjski, lider vladajuće

poljske partije Pravo i pravda (PiS) na predstavljanju  izveštaja o šteti koju je Treći rajh napravio tokom invazije.

Trotomni izveštaj na kojem je od 2017. godine radilo više od 30 ekonomista i istoričara predstavljen je simbolično 1. septembra, na 83. godišnjicu početka Drugog svetskog rata napadom na Poljsku. Nova procena premašuje prethodni odštetni zahtev od 850 milijardi dolara koju je dao poslanik vladajuće partije 2019. godine.

Tokom Drugog svetskog rata ubijeno je oko šest miliona Poljaka, uključujući tri miliona onih koji su jevrejskog porekla. Zemlji je od 1939. do 1945. godine naneta velika šteta, a Varšava je sravnjena sa zemljom tokom ustanka 1944. godine kada je ubijeno 200.000 civila.

„Suma koja je prezentovana je određena koristeći najograničeniji, konzervativni metod, a moguće je da bude i povećana”,  rekao je Kačinjski koji je i potpredsednik poljske vlade.

On ističe da Varšava sa Berlinom želi da pregovora o isplati reparacija u tom procenjenom obimu. Radi se o sumi kojom, kako smatraju u Varšavi, nemačka privreda može savršeno da se nosi.

„Desetine zemalja širom sveta od Nemačke su dobile odštetu i nema razloga zašto bi Poljska bila izuzeta od tog pravila”, istakao je Kačinjski koji dodaje da predstoji dug i težak proces dok njegova zemlja ne postigne cilj.

Poljska vlada desnog centra odbacuje deklaraciju komunističkih lidera zemlje iz 1953. godine koji su pod pritiskom Sovjetskog Saveza prihvatili da neće postavljati nikakve  odštetne zahteve Nemačkoj.

Povodom poljskog izveštaja portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova je za Rojters izjavio da je stav Nemačke nepromenjen: pitanje reparacija je zaključeno, jer se Poljska odrekla nadoknade 1953. godine.

„Ovo je osnova današnjeg evropskog poretka. Nemačka stoji iza svoje političke i moralne odgovornosti za Drugi svetski rat”, dodao je portparol.

Za Berlin je, kako piše „Dojče vele”, sa ugovorom „Dva plus četiri” o spoljnopolitičkim aspektima nemačkog jedinstva, pitanje reparacija zatvoreno. Taj ugovor, koji je bio temelj za ujedinjenje Nemačke, su 1990. godine sa jedne strane potpisale tadašnja SR Nemačka i Istočna Nemačka (DDR), a s druge strane sile pobednice u Drugom svetskom ratu.
Zvaničnik vlade Olafa Šolca za nemačko-poljsku saradnju Ditmar Najtan se oglasio povodom nemačke odgovornosti za početak Drugog svetskog rata, ali bez spominjanja  ratne odštete. On je poručio da 1. septembar „ostaje dan krivice i srama za Nemačku koji nas uvek stalno podseća da ne zaboravimo zločine koje je Nemačka počinila”. Ali, kako kaže, uprkos „najmračnijem poglavlju u našoj istoriji” koje utiče na bilateralne odnose dve zemlje pomirenje koje nudi Poljskoj je osnova na kojoj se može zajedno gledati u budućnost u ujedinjenoj Evropi.

Kačinjski je u razgovoru za „Bild” 2020. rekao kako bi Poljska trebalo da traži reparacije ne samo od Nemačke već i od Moskve koja je 1939, kao Sovjetski Savez, sa Berlinom dogovorila podelu  države u sklopu sporazuma Molotov–Ribentrop čiji je sadržaj otkrio 1993. godine bivši ruski predsednik Boris Jeljcin.

Ovakav optužujući pristup prema Nemačkoj vladajuća poljska stranka Zakon i pravda često koristi kako bi mobilisala svoje birače. A rat u Ukrajini je dodatno zaoštrio odnose između dve članice EU, jer je Varšava kritikovala ne samo sporost Berlina da pomogne Ukrajini, već i zavisnost od ruskog gasa.

Donald Tusk, lider najveće poljske opozicione stranke, Građanska platforma, kaže da kada Kačinjski govori o izveštaju o ratnoj šteti, zapravo ne govori o reparacijama.
„Tu se radi o unutrašnjoj političkoj kampanji kako bi se ponovo izgradila podrška vladajućoj stranci”, kaže Tusk.

Jaroslav Kačinjski je pozvao i Izrael da se pridruži zahtevu za odštetu, zbog velikog broja ubijenih Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Budući da je Izrael po sporazumu iz 1952. godine  primao reparacije od Nemačke u ime jevrejskog naroda zbog Holokausta, dnevnik „Haarec” kaže da zahtev Varšave za ratnu odštetu služi da istakne kako Poljaci nisu odgovorni za zločine nacista.

Kada je pokrenuta tema o restituciji jevrejske imovine koja je ostala u Poljskoj i koju su komunističke vlasti nacionalizovale posle rata, poljski političari su odgovarali da zahtev za kompenzaciju treba uputiti Nemačkoj.